Zašto je Nikola Jokić već sada superstar?

Ove sezona naš mali tim pogledao je sve mečeve Nikole Jokića za Denver. Zaključili smo da je neverovatno napredovao, i da već sada on predstavlja istinsku košarkašku zvezu i to zbog sledećih razloga:

Podređenost timu

Nikola Jokić je, pre svega, timski igrač, on svoju igru i statistiku ne stavlja u prvi plan, već je podređuje timu. Veliki broj asistencija ali i visok procenat šuta (to je rezultat činjenice da Jokić izbegava nerezonske šuteve) idu tome u prilog.

Tome svedoči i zanimljiv detalj iz sinoćnjeg meča, na 20-ak sekundi do kraja, kada su Nuggetsi imali poslednji napad i sigurnu pobedu, Nikola se nije nametao Gallinariju da mu ‘doda’ loptu i zako zabeleži tu jednu asistenciju koja ga je delila od triple doubla. Nuggetsi jednostavno taj napad nisu odigrali, iako je publika možda i najviše želelao tu još jednu asistenciju:

“Stvarno smo dobro nastupili kao tim, a to je rezultirali ovom mini serijom pobeda pred našim navijačima. To što mi je jedna asistencija nedostajala za tripl-dabl, to uopšte nije važno. Igra je bitna, ne ime”, rekao je Jokić posle meča.

Sjajan procenat šuta

Nikola ove sezone iz igre šutira 57,4 % (doduše nešto slabije za 3 poena – 29,6 %), a sa linije slobodnih bacanja 81,7 %. U poslednjih osam utakmica, kako igra na visokom nivou, i kako se vratio u startnu petorku Nuggetsa, taj procenat je još viši. U samo jednoj utakmici  (protiv Orlanda imao je 54,5 %, 6 pogodaka iz 11 pokušaja, ali 3-0 za tri od toga), dok je u čak dva meča 83,3 % iz igre – protiv Dallasa (šutirao je 12-10) i protiv Portlanda (šutirao je 6-5).

Samopouzdanje

Imao je Nikola krizu ove sezone, kada je nakon nekoliko uvodnih mečeva sam zatražio od trenera Malona da ga pošalje na klupu. U tom periodu delovao je poprilično nesigurno i plašljivo, a njegova statistika daleko je bila ispod predsezonske. Očigledno je ‘terapija’ urodila plodom, i nakon pauze od tri meča zbog povrede ruke, Nikola igra preporođeno. Ne zaboravimo da Nikola ima tek 21 godinu, i da je normalno za tako mlade igrače da imaju uspone i padove. Individualni rad sa igračem dao je rezultate – Jokić je pun samopouzdanja, vrlo lako rešava situacije bilo 1 na 1, bilo da su otvoreni šutevi sa poludistance ili distance, ili da su asistencije…

Sjajan pregled igre

… kada smo kod asistencija, Nikola je prosto fenomenalan. Samo u poslednjih pet mečeva imao je 29 asistencija ili skoro 6 po meču (čega se ne bi postideo niti jedan solidan play – recimo Goran Dragić ove sezone ima prosek od 6,6 asistencija po meču). Takav pregled igre za igrača koji igra na poziciji centra je dar, talentat koji se ne uči. U nekim momentima Jokić loptu dodaje kao čuveni Magic, nekada podseća na Vladu Divca sa kojim ga sve više porede, a od trenutnih igrača kada su performanse u pitanju (možda ne toliko atleticizam i skok) najviše podseća na Giannisa Antetokumpa iz Milwaukee Bucska. Nema pozicije sa koje Jokić ne može uspešno da proigra saigrače – bilo sa kraja na kraj terena, sa linije za tri poena, ispod koša, iza leđa, bez gledanja…

Atleticizam

Nikola nije snažan ali je izuzetno pokretljiv igrača. Nije tip igrača koji se ‘ukotvi’ oko reketa, čeka loptu, već se aktivno kreće, praveći blokove i ujedno otvarajući prostor svojim saigračima za ulazak pod koš.

Nikola igra srcem

… to su pokazal utakmice ne samo za Nuggetse ove sezone (setimo se samo kada je u meču protiv Knicska brzo zaradio treći faul i nije krio svoje razočarenje, i ljutnju zbog svoje nepromišljenosti), već i za reprezentaciju Srbije za koju je debitovao ovoga leta i gde je sa suzama u očima u svom Somboru proslavio veliki uspeh i osvajanje srebra kojem je značajno doprineo.