Ko će reći pravu istinu o Zvezdi?

Posle vesti da je i Dejan Radonjić napustio Crvenu zvezdu, postavlja se pitanje: šta se zapravo događa u tom klubu? Ma koliko predsednik Nebojša Čović davao uveravanja da je odlazak sedam igrača (Jović, Dženkins, Volters, Gudurić, Tompson, Simonović i Mitrović), kao i najavljeni odlasci Kuzmića u Real i Bjelice u Mornar deo plana rekonstrukcije tima, jasno je da se nešto drugo događa iza zidina na Malom Kalemegdanu. Niti su slučajno trener i skoro ceo tim otišli, niti slučajno predsednik izjavljuje kako je cilj u narednoj sezoni ponovno osvajanje tri trofeja – ABA liga, domaće prvenstvo i Kup Koraća. Evroligu ne pominje, osim što kaže da će Zvezda sigurno prezimiti u Evropi. Čini mi se da drukčije i ne može, jer je sistem takmičenja u Evroligi takav da svi koji počnu da igraju na jesen završavaju regularni deo u aprilu.

Mislim da ni priča o finansijama ne otkriva pravu istinu o događajima u ovom klubu. S jedne strane i sam predsednik potvrđuje da su igrači i trener dobili po četiri plate u prošloj takmičarskoj sezoni, ali koliko se sećam u prethodnim mesecima čuli smo i drugačije izjave. Kao – da je Zvezda imala budžet od oko pet miliona evra, da je nešto i ušteđeno iz sezone 2015-16, da se očekuje novac i od Evrolige, a ne treba zanemariti ni prodaju ulaznica (ma koliko to u našim prilikama čudno zvučalo), pre svega za utakmice u Kombank areni. Svemu tome treba dodati i milione kojima se maše u ovom prelaznom roku (obeštećenja za Mitrovića, Gudurića, Jovića), poslednju ratu obeštećenja za Kalinića… Dakle, ovde ništa nije izmišljeno niti upereno protiv kluba. Iz samog kluba dolaze vesti o milionima, kao i one o neisplaćenim platama. Između ta dva podatka postoji evidentna rupa, crna rupa, nešto što javnost ne zna a baš ta rupa sprečava da i milioni i igrači budu na broju, i da svi budu zadovoljni.

Meni se najlakše može prodati priča da je prošlosezonski tim Crvene zvezde dostigao svoj vrhunac, da dalje i bolje od toga nije moglo, i da je došlo vreme da se okrene list i sve počne ispočetka. Nisam toliko neobavešten da to ne znam. Ali da su se neke stvari desile neočekivano – to sigurno stoji. Još prošle jeseni se po košarkaškim krugovima govorkalo da će Zvezda pokušati da isforsira Marka Gudurića i da na njemu zaradi milion evra. Tačno to se i dogodilo, ali niko tada nije pominjao da će uz Guduru otići i trener, pa reprezentativci Jović i Simonović, da će Kuzmić najverovatnije igrati samo jednu sezonu… I da će se posle svih njihovih odlazaka pričati o bizarnom slučaju izraelskog beka Gala Mekela, i suđenju koje Zvezda ima sa njim zbog neisplaćenih plata. Čović grmi na Dejana Radonjića što je javno govorio o kašnjenju plata, pa je ta priča zainteresovala Evroligu, a klub je došao i na tapet FIBA. Međutim, taj Gal Mekel je mnogo meseci ranije tužio Zvezdu, mnogo meseci pre Radonjićevih konferencija za štampu. Evo – ponovo “slučaj sudara dve istine”, a između – opet i još jednom – karika koja nedostaje.

Kao iskrenom ljubitelju košarke, kome ona žičana ograda između Zvezdinih i Partizanovih terena na Malom Kalemegdanu nikad ništa nije značila, mogu samo reći da žalim što su ta dva kluba u ovom trenutku skoro bez igrača prvog tima. Kao prvotimce Zvezde možemo pomenuti Lazića, Dangubića, Rakićevića, Dobrića i Simanića. Verovatno i Radanova, Davidovca i Apića iz FMP-a (situacija sa Boldenom je neizvesna, sa njim i 2-3 stranca može se ipak sastaviti respektabilan tim). U Partizanu situacija je slična: Marinković, Andrić, Koprivica, Vilson i Tomić su tu, kao i mladi Tanasković i Jovanović (svi su faktički slobodni i bez obeštećenja jer svima plate kasne više od 60 dana, sreća Partizanova je da još i oni nisu tražili ispisnice). Da podsetim, danas je 15. jul, lige startuju za oko dva meseca, svi se kompletiraju širom Evrope, uključujući i region. A naši “večiti” nemaju ni najosnovniji “komplet”: jednima fali predsednik kluba, a drugima trener. Očigledno da se igraju još neke igre osim košarkaških. Ja za njih ne znam, kao ni javnost, ali opravdano sumnjam da ih ima.