Momci iz Motowna su bili možda i najveće razočaranje ove sezone. Konfuzna igra tokom čitave sezone, nikakav napredak glavnih zvezda Drummonda i Jacksona, a Stanov pokušaj da kopira Orlando koji je stigao do velikog Finala neslavno je propao. Završili su kao 10. ekipa Istoka, bili su 5 pobeda udaljeni od playoffa, ukupno su bili 19. ekipa lige.
Stagnacija Drummonda i Jacksona
Prvih mesec dana Pistonsi su još izgledali i najbolje u sezonu. Jackson je bio povređen, a poziciju playa su preuzeli Ish Smith i naš Beno Udrih. To je solidno izgledalo, te su Pistonsi uspeli upisati čak i nekoliko pobeda zaredom. Lopta je dobro kružila, playevi su odradili svoje, no povratkom Jacksona su potpuno stali. Prvo se Reggie dosta dugo tražio i pokušao vratiti formu, nauštrb rezultata ekipe. Stan je pokušao sve nebi li vratio svog startnog playa u formu. Stvari su zbog toga jako loše izgledale. U decembru su samo jednom uspeli povezati 2 pobede zaredom i to pred kraj meseca protiv Hornetsa i Kingsa koji ni sami nisu imali briljantne sezone. Ovde se pokazalo da Drummond ipak nije Howard i da ne može dominirati kao Superman nekada. Zapravo nije odigrao lošu sezonu, no to nije bilo ništa bolje nego prošle i baš ta stagnacija najboljih igrača koštala je Pistonse bolje igre i rezultata. Od jačih ekipa Pistonsi se mogu pohvaliti samo pobedama nad Celticsima i Wizardsima, dok su od ostatka iz gornjeg dela redovno gubili.
Propast Stanovog sistema
Kao što znamo Stan van Gundy je nedavno stigao do finala lige s Magicom. Tada je okružio tada najdominantnijeg centra lige Howarda s mnoštvom šutera i to je odlično izgledalo. Lewis je igrao sjajno, Turkoglu je bio pravi point forward, a Pietrus i ostali su tu bili za obranu. Nešto slično je pokušao vamo no već na početku je naišao na zid. Drummond nije Howard. Iako se ni Dwight ne može pohvaliti sjajnom centarskom tehnikom, on je pristojno obavljao posao u svoje vreme, dok Drummond teško da može sam sebi nešto iskreirati. I to je bio prvi problem. Nadalje šuteri se u ovoj sezoni nisu nikako iskazali. Nominalno prvi šuter Caldwell Pope je zabijao samo 13,8 poena u proseku uz samo 35% šuta za tri poena. Jackson je odigrao samo 52 utakmice, a u barem još 10 je tražio formu, što dovodi da su praktički pola sezone igrali bez prvog playa i čoveka koji najbolje može vrtiti pick s Drummondom. Najbolji igrač je bio Tobias Harris koji je ujedno i najbolji strelac ove ekipe u prošloj sezoni. Uz njega Morris je bio na soldinom nivou, često je pogađao šuteve, a jedan od bitnijih igrača u Pistonsima je bio i Jon Leuer. Odlično je širio reket i bio je ključan, no od igrača kao što je Jon ipak ne možemo očekivati velike stvari baš svaku večer. Tako je Stanov Orlando vol.2 ove sezone neslavno prošao.
Balkanska veza u Pistonsa
Ove sezone smo imali čak dvojicu naših igrača u Detroitu. Beno Udrih je početkom sezone pružao vrlo dobre partije, bio je siguran na lopti i u realizaciji te je u svojih 15- ak minuta odrađivao vrlo dobar posao. No povratkom Jacksona preselio se na dno klupe, te je tako uspeo odigrati samo 39 utakmica.
Drugi naš igrač je bio Boban Marjanović. Bobi je igrao iznenađujuće malo, s obzirom da je dobio poveći ugovor na početku sezonu. Iako znamo njegove limite sigurni smo da je ove sezone dobio premalo šansi od Stana. Možda smo subjektivni, no kada god je dobio šansu Bobi je pružio odličnu partiju. Prvo nam napamet pada utakmica protiv Hornetsa kada je hvatao lopte iznad njihovi centara kao da igra protiv juniora. Ponavljamo njegovi limiti su dobro poznati, praktički moraš graditi napad oko njega inače njegova igra nema previše smisla, no opet njegova visina i dominacija u skoku se mogla puno bolje iskoristiti. Ovde smo pisali o Bobijevim igrama ove sezone, te istaknuli nekoliko kategorija po kojima je bio u vrhu NBA lige(iako se radi o vrlo malom uzorku, ipak takva postignuća se moraju uzeti u obzir)
Leave a Reply