Priča Pere Antića

Trojkom na sedam sekundi pre kraja meča u Madridu Pero Antić je Crvenoj zvezdi doneo istorijsku pobedu nad Realom u gostima nakon pune 44 godine. Tim košem Pero Antić je ušao u bogatu istoriju Crvene zvezde. Ovo je priča o sjajnom košarkašu koji ima fantastičnu karijeru i koji na zalasku iste igra kao u najboljim danima.

Nakon niza godina igranja u velikim klubovima približio se trenutak završetka prebogate karijere. Pero Antić je to hteo da uradi u Crvenoj zvezdi za koju je već igrao u periodu 2005-2007. Kada se letos vratio rekao je da želi kao pomogne svom klubu, svojoj Zvezdi. Bolji povratnički debi nije mogao da zamisli od onog na utakmici Crvena zvezda – Mega Bemaks. Kada ga je trener Dušan Alimpijević pozvao pred sam kraj prve četvrtine da udje u igru, svi prisutni u hali „Aleksandar Nikolić“ ustali su i ovacijama pozdravili povratak nekadašnjeg ljubimca. Posle samo par sekundi lopta je došla do Pere Antića, on se digao na šut za tri poena i lopta je prošla kroz obruč kao kap. Nastala je erupcija oduševljenja u hali, „comeback“ za pamćenje. Posle toga pogodio je još dve trojke i jedno slobodno bacanje pa je na njegovom saldu bilo10 poena.

Kako je uopšte Pero počeo da se bavi košarkom? Potiče iz sportske porodice, otac Zoran bio je košarkaš pa je nekako bilo logično da njegova deca zavole igru među obručima. Istina, Pero se u detinjstvu malo više interesovao za fudbal, ali srećom je, po sebe i košarku, na vreme promenio sport. Sa rođenim bratom Aleksandrom počeo je da trenira košarku. Bio je mlad i pomalo nestrpljiv, odmah je hteo da igra, nije shvatao da igranje treba i zaslužiti. Kada ga trener nije stavljao u tim, pomišljao je da napusti košarku.

Pero Antić

Ipak, uz podršku oca Zorana počeo je da shvata da se poverenje trenera stiče radom na treningu. Imao je sve predispozicije: visinu, solidnu tehniku, ambiciju… Košarka je polako ali sigurno počela de teče u njegovim venama i da ga uzima pod svoje.

Pošto je rođen u Skoplju gde je Rabotnički godinama bio bez premca klub br 1, bilo je logično da Pero Antić počne u njemu. Do 1998. grao je za juniorski tim a već 1999, još uvek junior, odigrao je 5 utakmica za prvi tim i postigao svoja prva dva seniorska poena. U sezoni 2000/01 otišao je u SAD i igrao na koledžu. Po povratku, put ga je 2001. odveo u Grčku, u AEK iz Atine u kom je igrao sve do 2005 godine. Sa AEK-om je osvojio prvenstvo Grčke u sezoni 2001/02. Igranjem u Evroligi počeo je sticanje dragocenog iskustva koje će mu u nastavku karijere mnogo pomoći.

Odlične igre, pogotovu u poslednjoj sezoni, kao i rad sa trenerom Draganom Šakotom, preporučile su ga 2005. Crvenoj zvezdi. Na žalost, povredio se na početku i bio odsutan više od pola sezone. Sa Zvezdom je u prvoj sezoni osvojio Kup Radivoja Koraća i izborio finale domaćeg prvenstva u kome je Zvezda bila poražena od Partizana. U drugoj sezoni, koja je bila izuzetno turbulentna za klub, Zvezda je opet dogurala do finala domaćeg prvenstva ali je Partizan i tada bio bolji. Antić je sa 10,1 poenom i 5 skokova bio jedan od najboljih igrača „crveno-belih“.

Za dve sezone Pero Antić je u Zvezdi odigrao 93 utakmice i postigao 863 poena. Onda je otišao u Bugarsku, u Lukoil za koji je nastupao u dva navrata, 2007/08. i 2009/10 . U prvoj sezoni osvojio je duplu krunu, prvenstvo i kup Bugarske i bio proglašen MVP prvenstva posle proseka od 18,2 poena i skoro 9 skokova po meču. U drugom mandatu u Lukoilu u sezoni 2009/10 takodje je pomogao svom timu da dodje do titule prvaka Bugarske. Izmedju te dve sezone odigrao je i jednu godinu u Rusiji, u ekipi Lokomotiva Kuban. Nakon druge epizode u Lukoilu ponovo se vratio u Rusiju i igrao za ekipu Spartaka iz Sankt Peterburga sa kojom je osvojio kup Rusije 2011. godine i bio proglašen najboljim igračem tog takmičenja.

Odlične partije odvele su ga na viši nivo takmičenja. U punoj igračkoj zrelosti, sa 29 godina, 2011. prešao je u Olimpijakos kod našeg Dušana Ivkovića. Bio je to novi početak, najbolji deo Perine karijere tek je bio pred njim. Dve godine u Pireju bile su dve zlatne sezone. Osvojio je sa Olimpijakosom dve titule prvaka Evrope sa zapaženim doprinosom, kao i titulu prvaka Grčke u sezoni 2011/12. U prvom finalu Evrolige protiv CSKA 2012. u Istanbulu dao je 7 poena, dok je u drugom finalu Evrolige u Londonu 2013. protiv Reala iz Madrida postigao 10 poena i imao šest skokova.

Dve odlične sezone odvele su ga u NBA. Pero Antić je bio prvi Makedonac kome je pošlo za rukom da zaigra u najjačoj ligi sveta. Tokom leta 2013. potpisao je ugovor sa ekipom Atlanta Houks. U prvoj sezoni na 50 utakmica ostvario je prosek od 7 poena i 4,2 skoka, lični rekord bio mu je 16 poena i 7 uhvaćenih lopti na utakmici protiv Golden Stejt Voriorsa. U drugoj sezoni je odigrao 63 meča sa prosekom od 5,7 poena, ali je u njoj oborio sopstveni rekord po broju datih poena na jednoj utakmici – protiv Indijane Pejsers postigao 18 poena.

Ne kači se s Perom!

Posle 113 utakmica u NBA 2015. vraća se u Evropu i potpisuje trogodišnji ugovor sa Fenerbahčeom, sa kojim u drugoj sezoni osvaja Evroligu i tako na svoj konto dodaje treću titulu evropskog prvaka. Željko Obradović je tačno znao da mu za sklapanje šampionskog tima nedostaje igrač kvaliteta i iskustva Pere Antića. Pored Evrolige, sa „Fenerom“ osvaja dve titule prvaka Turske, 2015/16 i 2016/17, kao i kup Turske 2016. te Super-kup takodje 2016. godine.

Sa reprezentacijom Makedonije je 2011. godine osvojio sjajno četvrto mesto na Evropskom prvenstvu u Litvaniji, pri čemu je bio jedan od najboljih igrača svoje reprezentacije i treći strelac prvenstva. Nakon Evropskog prvenstva u Sloveniji 2013. godine povukao se iz reprezentacije Makedonije.

I dok je igrao za druge ekipe nikada nije krio koji mu je klub na srcu – Crvena zvezda. Kad god je mogao iskoristio bi priliku da gleda svoju Zvezdu u Beogradu, Skoplju ili gde je već mogao da dođe.. Uvek je govorio da mu je želja da karijeru završi u najdražem „crveno-belom“ dresu. Kada je letos stigao poziv Zvezde – nije se dvoumio ni malo. Oprostio je deo novca Fenerbahčeu koji mu je sledio po ugovoru, kako bi mogao da ode u Zvezdu. U voljenom klubu igra za neuporedivo manji novac, ali igra iz srca, da pomogne mlađima i da u dresu svog kluba završi svoju košarkašku priču.

Njegova košarkaška bajka, na sreću, još uvek traje a „kraljevski klub“ je to osetio na najbolniji način, ali će zato navijači Zvezde pamtiti tu trojku kao jednu od najlepših uspomena. Koliko Antić znači Zvezdi vidi se na terenu kada – ne igra. Najbolji primer su utakmice sa Bambergom i Baskonijom, koje je Zvezda na svom parketu izgubila.

Pero Antić je zaključno sa sada već antologijskim mečom protiv Reala odigrao za Crvenu zvezdu 105 mečeva i postigao 979 poena, a trojka koja je odlučila pobednika u Madridu biće mu sigurno jedna od najdražih u karijeri.

Po visini (2,11m) Antić je centar ili krilni centar, po šutu je krilo ili čak bek, odličan trojkaš, po karakteru lider, po mentalitetu pobednik. Armija navijača „crveno-belih“ zahvalna mu je što je ove sezone svoje kvalitete stavio u službu Crvene zvezde, ali u njegovoj igri sigurno uživaju svi oni koji vole košarku bez obzira za koga navijaju.