Uspon i pad Džordanovog naslednika

Piše: Rastko Marjanović

Preneseno sa: doubledouble.rs

Zamislite kad vas neko poredi sa Majklom Džordanom. Samo zamislite. Znam, popriličan broj igrača je prošao kroz tu fazu, ali niko mu nije bio sličan, bar do samog dolaska u ligu, kao junak ove priče. Visok 198 centimetara, težak 98 kilograma, akrobata… I naravno, dolazi sa istog univerziteta. Nekima od vas možda treba još neki trag? Nikakav problem, rešićemo  misteriju. Upoznajte Džerija Stekhausa!

žeri Darnel Stekhaus rodio se 5. novembra 1974. godine u Kinstonu, država Severna Karolina, kao jedanaesto dete Džordža i Mini Stekhaus. Njegov otac radio je kao vozač kamiona u sanitarnoj službi, dok je njegova majka bila zaposlena kao kuvarica. U Kinstonu je u to vreme radila velika Diponova fabrika, međutim par godina kasnije, čelnici te kompanije su odlučili da zatvore fabriku, pa se, kako i sam Džeri kaže, odatle odselio znatan broj ljudi.

Kao što je već pomenuto, u kući njegovih roditelja bilo je jedanaestoro dece, a Džeri je bio najmlađi. Jendom prilikom je rekao: „Kad me pitaju nešto o mojim roditeljima, ja kažem – oni su radnici, viđamo se u prolazu.“ Njegova porodica bila je veoma vezana za crkvu. Najmanje dva puta mesečno, svi zajedno su išli na službe u lokalnu crkvu. “Moj otac bi na posao odlazio u 6 ujutru, pa smo se zbog toga svi budili u 5 da bi se pomolili. Ako je neki drugar prespavao kod mene i on bi morao da ustaje u 5 da se moli sa nama.“

Prvi kontakt sa košarkom ostvario je u sopstvenom dvorištu, igrajući zajedno sa svojom braćom. Inače, njegov rođeni brat Toni takođe je bio profesionalni košarkaš. Odgirao je 4 utakmice u NBA ligi za Sakramento Kingse i nakon toga „odmetnuo“ se u Evropu. Bio je vodeći strelac grčkog šampionata 1998. godine igrajući za Apolon iz Patrasa. Igrao je Toni u Evropi između ostalih i za Bajer iz Leverkuzena i Skavolini Pezaro, no o njemu nekom drugom prilikom.

Da se vratimo mi na Džerija i njegove košarkaške početke. Prema njegovim rečima, sva njegova braća su imala određene košarkaške kvalitete. Gore pomenuti Toni je bio najbolji strelac, Tomas najbolji šuter, a Ejveri je bio najsnažniji. „Mislim da sam imao po malo od svakog od njih u sebi, što me naravno činilo najboljim. Hteo sam da igram sa njima što više, jer bih nakon toga dominirao protiv dece mog uzrasta.“ – rekao je Džeri.

Srednju školu je pohađao u svom rodnom mestu, Kinstonu i u trećoj godini ih doveo do finala državnog prvenstva. U toj, trećoj godini, Džeri je prosečno beležio 30 poena, 14 skokova i 5 asistencija, a nakon te sezone prešao je na Ouk Hil, gde je srednju školu završio sa titulom nacionalnog šampiona i sezonom bez poraza. Na Ouk Hilu saigrač mu je Džef Mekinis sa kojim će nešto kasnije ponovo igrati zajedno, za univerzitet Severna Karolina. Takođe, u seniorskoj sezoni, bio je i MVP Mekdonaldsove Ol-Star utakmice.

Naravno, Stek je imao dosta ponuda nakon završetka srednje škole od koledža koji su hteli da ga regrutuju. Ali kako on kaže sve su izlgedale isto, osim ponude sa Severne Karoline. „Svaki koledž me ubeđivao da mogu mnogo da doprinesem za njih. Jedina osoba koja to nije radila, bio je Din Smit, koji mi je rekao – ako vredno radiš, igraćeš. To me je kupilo u potpunosti, jer znao sam da sam dovoljno dobar da bih igrao za njih. “

Džeri je imao veliku dozu samopouzdanja, a o tome svedoči i anegdota, kada je otišao do kancelarije Dina Smita kako bi zatražio veću minutažu. Smit mu je reako kako zajedno sa Brajanom Risom može da čini najbolji duo niskih krila u zemlji. Stek je odmah rekao: „Ja mogu sam da budem najbolje krilo u zemlji.“

 

U sezoni 1993/94, za Tar Hilse, tada branioce titule NCAA šampiona, su pored Džerija nastupali između ostalih i Rašid Valas, Dante Kalabrija, Brajan Ris, Donald Vilijams i naravno Džerijev drug iz srednje škole, Džef Mekinis. Ovu sezonu su igrači univerziteta Severna Karolina, iako glavni favoriti na regionalnom turniru, završili porazom u drugoj rundi od Boston Koledža, rezultatom 72:75. Naš junak je na ovom meču zabeležio 12 poena i 6 skokova, ali su njegovi saigrači podbacili, šutiravši očajno. Džeri Stekhaus je prvu sezonu sa Tar Hilsima završio beležeći prosečno 12.2 poena, 5 skokova i 2 asistencije, a njegov univerzitet imao je na kraju sezone učinak od 28 pobeda i 7 poraza.

Naredne sezone, Džeri preuzima primat u ekipi i postaje njen lider. U ovoj sezoni posebno će se pamtiti njegovo zakucavanje protiv Djuka, na jednoj od najboljih koledž utakmica svih vremena. Utakmica je otišla u produžetak u kome je pred poslednji napad Djuka, Karolina imala tri poena prednosti. Mnogi su već otpisali Djuk, međutim – prevarili su se! Džef Kapel je sa skoro pola terena pogodio trojku za drugi produžetak u kome je neizvesnost trajala do samog kraja, a Tar Hilsi su uspeli da dođu do pobede, rezultatom 102:100.

Završni turnir NCAA šampionata, Severna Karolina je počela odlično. U prvom meču i pobedi protiv Marej Stejta (80:70), Džeri Stekhaus je ubacio 25 poena , uz 11 skokova, 5 asistencija i odličan šut iz igre – 9/12. Nakon toga, pobedili su Ajova Stejt rezultatom 73:51, a zatim je pao i Džordžtaun (74:64) za koji je nastupao budući Džerijev saigrač, Alen Ajverson. Ovaj meč Džeri je odigrao solidno, ubacivši 12 poena, uz 7 skokova i 4 asistencije, ali je prevagu doneo dominantni Rašid Valas koji gospodario u reketu (I svom i protivničkom) zabeleživši 22 poena, 12 skokova I čak 6 blokada!

Tar Hilsima je ostala još samo jedna utakmica do odlaska na NCAA Fajnal For. Ali ne bilo kakva utakmica. U tom meču čekao ih je favorizovani Kentaki predvođen Rikom Pitinom na klupi. Iako se očekivala neizvesnost do samog kraja, Karolina je skoro pa ubedljivo dobila utakmicu. Na kraju, semafor je pokazivao 74:61 za ekipu Dina Smita u kojoj je sjajan bio, a ko drugi do naš heroj, Džeri Stekhaus. Džeri je na tom meču imao 18 poena, 12 skokova i 6 asistencija. Istina, iz igre je šutirao svega 3/9, ali je sa druge strane ubacio 11 slobodnih bacanja i odigrao odličnu odbranu na Toniju Delku. Fajnal For je bio obezbeđen, Džeri i Tar Hilsi bili su među 4 najbolje ekipe u celoj zemlji!

Foto: Pinterest

Fajnal For se igrao u Sijetlu i prva utakmica na programu, bio je duel UCLA Bruinsa i Oklahoma Stejta. Bruinse je sa klupe predvodio Džim Herik, zajedno sa asistentom Lorenzom Romarom. Bruinsi su relativno lako dobili taj meč. Severna Karolina je igrala svoj meč protiv Arkanzasa. Nakon prvog poluvremena, igrači Dina Smita imali su vođstvo, 38:34, ali je onda ekipa Nolana Ričardsona preuzela stvari u svoje ruke i predvođeni sjajnim Korlisom Vilijamsonom, savladali su Tar Hilse rezultatom 75:68. Naš junak, Džeri Stekhaus bio je veoma dobar na ovom meču, ubacivši 18 poena uz 6 skokova, ali su Tar Hilsi generalno gledano – katastrofalno šutirali, pogotovo u drugom poluvremenu. A u meču za titulu nacionalnog šampiona, Bruinsi su pobedili Arkanzas i osvojili 11. trofej namenjen najboljoj ekipi NCAA turnira.

Džeri je od strane Sports Ilustrejteda proglašen za najboljeg igrača godine u zemlji i ubrzo se prijavio na NBA Draft. Međutim Džeri je to uradio iz jednog plemenitog razloga: “Nisam mislio da ću tako rano završiti školu, ali onda se moja mama razbolela. Rak dojke. Imao sam priliku da promenim njen život, tako da ona nije morala da ustaje ranom zorom da bi išla na posao. Sve što je trebalo da uradim bilo je da donesem odluku da postanem profesionalni košarkaš.” Džeri je nakon završetka druge godine koledža obećao svojoj majci, a i treneru Dinu Smitu da će završiti fakultet. To je i uradio, 1999. godine je diplomirao i kako kaže, na to je zaista mnogo ponosan.

Džeri na dodeli diploma 1999. godine zajedno sa Antonom Džejmisonom (Foto: Pinterest)

No, da se mi vratimo četiri godine unazad. NBA Draft 1995. održan je u Skaj Domu u Torontu. Dejvid Štern je draft otpočeo rečima: “Kao prvog pika, Golden Stejt Voriorsi biraju Džoa Smita sa univerziteta Merilend!” Drugi pik bio je Antonio Mekdajs izabran od strane Los Anđeles Klipersa. “Kao trećeg pika, Filadelfija SeventiSiksersi biraju Džerija Stekhausa!” Na Džerijevom licu se pojavio veliki osmeh i pre nego što je otišao na binu, prišao je i zagrlio majku Mini, koja je bila presrećna. Inače, na ovom draftu je kao 51. pik izabran jedan od najboljih evropskih košarkaša svih vremena, Dejan Bodiroga, ali o njemu ćemo neki drugi put.

I njega su jedno vreme poredili sa Majklom Džordanom, kao uostalom i veliki broj igrača. Ali mislim da niko nije imao više sličnosti sa Džordanom od našeg Džerija. Uostalom za njega su govorili da je najbolji igrač koji dolazi sa Severne Karoline još od Džordana… Ista visina, ista težina, igrali za isti koledž, birani kao treći pikovi na draftu i ono što je meni jako interesantno, a to je da je nakon i Džordana i Džerija, kao četvrti pik Drafta izabran visoki igrač takođe sa Severne Karoline. 1984. godine je to bio Sem Perkins, a 11 godina kasnije Rašid Valas.

Stek je, kao što sam već i pomenuo, imao veliku dozu samopouzdanja u svako doba dana, a imao je i tu, pa vi procenite da li je dobra ili loša, osobinu da uglavnom uvek kaže ono što misli, makar ga to dovelo u neku nepriliku. Još jedan  opasan “ludak” je te sezone u Filadelfiji igrao sa Džerijem, jedan jedini, Vernon Maksvel! Šta? Džeri vam za sada nije dovoljno “lud”? Polako, tek ćete da vidite zašto je smatran za jednog od onih igrača sa kim niko ne želi, niti sme da se kači… Pored Džerija i pomenutog Maksvela, u Filadelfiji su te sezone između ostalih nastupali i jedan od najviših igrača u istoriji lige, Šon Bredli, rekorder lige po broju asistencija na jednom meču, Skot Skajls, te Klarens Vederspun, Ed Pikni…

Foto: Getty Images

Prvi meč u najjačoj košarkaškoj ligi sveta Džeri Stekhaus je odigrao protiv Vašingon Buletsa i počeo profesionalnu karijeru pobedom. Njegov učinak? 27 poena uz 60% šuta iz igre. Nažalost po ekipu Filadelfije, to je bila jedna od samo 18 pobeda u sezoni 1995/96, koju su završili sa 64 poraza. Džeri je tu sezonu završio sa 19.2 poena i po 3 skoka i asistencije u proseku po meču. Jedna od stvari koja je privukla najviše pažnje kada je u pitanju ruki sezona Džerija Stekhausa bila je tuča, tačnije batine koje je Džef Hornaček dobio od Steka. Nakon što su se obojica žalili sudijama kako “ovaj drugi” deli laktove, gura se i slično, poletele su pesnice u glavu Džefa Hornačeka. Ishod? Pa, Džeri je bio kažnjen sa dve utakmice neigranja I 7.5 hiljada dolara, a Hornaček je u kasu lige doplatio 1000 dolara…

Nekoliko puta u sezoni je Džeri imao utakmice sa preko trideset poena, sve u svemu na individualnom planu je to bila odlična sezona za njega. Izabran je u najbolji tim rukija, a nagrada za rukija godine otišla je u ruke te sezone sjajnom Dejmonu Stodemajeru… Pošto je Filadelfja sezonu završila kao najgora ekipa istočne konferencije i druga najgora ekipa čitave lige, na draft lutriji su dobili pravo da biraju sa prve pozicije!

I naravno, došao je taj čuveni 26. Jun 1996. godine i još čuveniji draft za koji mnogi kažu da je jedan od najboljih svih vremena, zasigurno najbolji u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. „Kao prvog pika na NBA Draftu 1996. dodine, Filadelfija SeventiSiksersi biraju Alena Ajversona“ – bile su reči komesara lige Dejvida Šterna. Do kraja drafta čula su se i sledeća imena: Kobi Brajant, Stiv Neš, Rej Alen, Stefon Marberi, Peđa Stojaković, Antoan Voker i tako dalje…

Ni dolazak Ajversona nije mnogo pomogao Siksersima da poprave rekord iz prošle sezone, samo 4 pobede više za razliku od prošle sezone, ali Džeri i Ajverson su imali odličnu sezonu, gledajući ličnu statistiku. Ajverson je proglašen za rukija godine, a zajedno u tandemu sa Džerijem odlično je funkcionisao na parketu, iako se van njega i nisu baš lepo slagali. O njihovom neslaganju van parketa govori jedna situacija sa treninga Siksersa. Naime, prilikom jednog jutarnjeg šuterskog treninga Džeri je započeo tuču sa Ajversonom zbog toga što mu je ovaj stalno „sugerisao“ šta treba da radi prilikom igre. Ajverson je nastavio sa tim, sve do ulaska u svlačionicu kada je Džeri uputio par pesnica u glavu Alena Ajversona i tako započeo još jednu tuču… Ostaće upamćena njegova izjava povodom tog nemilog događaja: „Bila je to tuča između čoveka koji ne zna da se bije i onoga koji nije želeo da se bije.“

Foto: Pinterest

Nažalost nije nam poznato ko je u toj tuči izvukao deblji kraj, ali poznato je da su obojica šutirali katastrofalno na utakmici protiv Njujork Niksa kasnije tog dana. Kao što sam već napomenuo, na parketu je delovalo da nema nikakvih nesuglasuica između njih, bili su jedan od najboljih bekovskih tandema, a 44 poena prosečno po meču njih dvojice zajedno, govore u prilog tome. Ipak, Siksersi su morali da biraju – Stekhaus ili Ajverson. Odlučili su se za prvog pika drafta ’96 a Džerija poslali u Detroit Pistonse zajedno sa Erikom Montrosom u zamenu za Tia Retlifa i Arona Mekija.

Za razliku od prethodne sezone kada je beležio nešto manje od 21 poena po utakmici, Džerijeve brojke su pale, pa je sezonu 1997/98 u kojoj je nastupao za dva tima, završio sa oko 16 poena po meču. U neku ruku je to i razumljivo, budući da je ulazio sa klupe tokom većine utakmica. Što se tiče te ekipe Pistonsa, u njoj su nastupali između ostalih i Grent Hil, Džo Dumars, Rik Mahorn, Malik Sili, Čarls O’Benon, Džerom Vilijams…

Foto: Getty Images

Sezona 1998/99 bila je skraćena zbog lokauta, ali ni to nije sprečilo Džerija da u samom finišu iste pokaže još jednom svoju ludu stranu. Naime, tokom jednog avionskog leta Džeri Stekhaus i Kristijan Lejtner kartali su se i počeli da se prepiru oko spornih dve hiljade dolara koje je Lejnter dugovao Džeriju. I pre nego što je ostatak ekipe shvatio šta se dešava, udarci su leteli naokolo a Kristijan Lejtner je iz ovog duela izašao sa masnicom na okuDon’t mess with Jerry! Lejtner je već imao slomljeno rebro i nije mogao nastupiti na meču protiv Džerijeve bivše ekipe, Filadelfije, tako da „plavo oko“ nije imalo posledice po ekipu Pistonsa. Dobro, osim Lejtnera.

U ovoj sezoni, Džeri Stekahus je po prvi put u karijeri osetio čari Plej-ofa. Pistonsi su u doigravanje ušli kao peta ekipa istočne konferencije, ali je Atlanta predvođena Mutombom i Stivom Smitom slavila rezultatom 3:2 u seriji i otišla na megdan Niksima koji su ih počistili, a kasnije izgubili od Sparsa u velikom finalu. Sve u svemu, bilo je to jedno veliko iskustvo za momka sa Severne Karoline. Stekhaus je sezonu završio sa 14.5 poena u proseku, ali će se sezonu kasnije taj broj dosta povećati, budući da se Džo Dumars povukao na kraju sezone 1998/99.

Foto: Getty Images

Ako vam Džeri i dalje nije dovoljo „lud“, posle ovoga će sigurno biti. Naime, tokom boravka u Detroitu, Džeri je u svom stanu imao akvarijum sa, pazite sad, piranama! Da, dobro ste pročitali, akvarijum sa piranama! Ako ste mislili da je to sve, varate se. Džeri je hranio svoje ljubimce zlatnim ribicama i uživao gledajući kako se ribice bore za život. Izgleda malo surovo, zar ne?

Usledila je sezona do tada najbolja u Džerijevoj karijeri. Sezonu 1999/00 završio je sa 23.6 poena po utakmici, ali uprkos odličnim individualnim učincima njega i Grenta Hila tokom regularnog dela sezone, Pistonsi su počišćeni već u prvoj rundi Plej ofa od strane Majami Hita, 3:0. Interesantna stvar je da su Njujork Niksi u dve sezone uzastopno na neki način osvetili Džerijeve Pistonse, eliminsavši protivnika koji je izbacio ekipu iz Detroita. Prvi put Atlantu, a onda i Majami hit, ali dosta teže, 4:3. U ovoj sezoni učestvovao je i na takmičenju u zakucavanjima, ali se do pobede nije moglo, jer, znate već, Vins Karter…

Inače, u seriji protiv Majami Hita, dobili smo pravu sliku Džerijevog karaktera. Naime, Džeri se nekoliko puta te sezone pokačio sa svojim saigračem, Džeromom Vilijamsom, a jednom prilikom su imali i opasan sukob u svlačionici, samo jedan dan pred poslednju utakmicu regularne sezone. Jedan njihov saigrač, koji je ostao anoniman, opisao je uzroke njihovog neslaganja: “Džeri je osećao da je Džerom mnogo promovisao sebe, a Džerom je smatrao Džerija sebičnim. Obojica su bili u pravu.” Ali nije ta tuča glavna stvar u ovoj priči. Ne. Nekoliko dana kasnije, Pistonsi su igrali prvi meč Plej Of serije protiv Majami Hita, a prilikom jednog duela Džerom Vilijams i Alonzo Mourning su se pokačili i to je zamalo preraslo u tuču. Međutim, Džerom nije bio sam. Iako je dosta niži od obojice, Džeri Stekhaus je odmah pritrčao u pomoć svom saigraču, Džeromu Vilijamsu

Taj Džerijev potez, da pritrči u pomoć saigraču sa kojim nema baš najsjajnije odnose, tačnije tu osobinu da svoje ne ostavlja same u nevolji, možemo pripisati njegovom kućnom vaspitanju. Kako i sam Džeri priča, jednom prilikom mu je otac, tačnije njemu i njegovoj braći, rekao sledeće: “Ako se neko od vas nekad pobije i dobije po dupetu, bolje bi bilo da ne čujem da je neko od braće stajao sa strane i mirno posmatrao to. To je bolje da se nikad ne desi. Porodica je na prvom mestu.” Takav je bio i Džeri…

Tadašnja prva zvezda Pistonsa, Grent Hil, nakon te sezone trejdovan je u Orlando Medžik, koji je posle tog trejda u ekipi imao dva vrhunska “šta bi bilo da se nisu povređivali” igrača, Trejsija Mekgrejdija i već pominjanog Hila. Elem, u zamenu za Hila u Detroit su pristigli Čaki Etkins i Ben Valas. Stekhaus je u narednoj sezoni postao glavni igrač Pistonsa, što je i opravdao odigravši sjajnu sezonu! Na kraju iste imao je skoro 30 poena u proseku (29.8 – dovoljno za drugog najboljeg strelca lige, odmah iza MVP-ja te sezone I bivšeg Džerijevog saigrača, Alena Ajversona), ali je ostatak ekipe zakazao, budući da su Pistonsi sezonu završili sa učinkom 32-50… Inače, najbolju partiju karijere, Džeri Stekhaus je odigrao upravo u ovoj sezoni. U ubedljivoj pobedi Detroita nad Čikago Bulsima, ubacio je čak 57 poena (rekord karijere)! Tako je srušio rekord Majkla Džordana po broju postignutih poena u Junajted Centru (53), što, priznaćete, nije mala stvar.

Ubrzo Pistonsi otpuštaju glavnog trenera Džordža Irvina i dovode na njegovo mesto jednog od najboljih trenera trenutno u NBA ligi. Pogađate, Rik Karlajl je u pitanju. Karlajl ne samo da je u mnogome popravio igru i učinak Pistonsa od prošle sezone, već je preokrenuo učinak iz prošle sezone(52 pobede i 30 poraza) i nakon sezone pauze uveo Pistonse u Plej Of sa drugog mesta istočne konferencije. Ah da, umalo da zaboravim. Karlajl je u toj sezoni proglašen za trenera godine… Na kraju regularne sezone, prosečan broj poena Džerija Stekhausa bio je 21.5, ali i uprkos slabijoj sezoni Steka za razliku od prethodne, ekipa je igrala dosta bolje.

Prvu rundu Plej Ofa sezone 2001/02, Pistonsi su prošli pobedivši Reptorse sa 3:2, pa ih je u polufinalu konferencije čekala ekipa Boston Seltiksa, koja ih je nakon pobede u prvoj utakmici savladala sa 4:1 u seriji i otišla u finale istoka. Tokom serije protiv Bostona, Džeri je katastrofalno šutirao, a u njegovoj poslednjoj utakmici za Pistonse, imao je svega 8 poena, uz šut iz igre – 3/18. Bilo je vreme da Detroit pronađe adekvatnu zamenu za košarkaša iz Kinstona. i pronašli su je. Jedan od najvažnijih šrafova u pohodu Pistonsa na titulu 2004. godine, Rip Hamilton trejdovan je zajedno sa Bobijem Simonsom i Hjubertom Dejvisom iz Vašington Vizardsa u Detroit u zamenu za Džerija Stekhausa, Ratka Vardu i Brajana Kardinala.

Foto: Complex

U Vizardsima je bio saigrač jednom igraču sa istog koledža, takođe trećem piku drafta, takođe draftovanog pre visokog igrača takođe sa Severne Karoline. Naravno da ste pogodili, bilo je lako. Ah taj Majkl Džordan, ne možeš ni pošteno da ga prikriješ… Dobro, o njemu je sve poznato tako da sada o njemu pričati nećemo. Džeri je u toj sezoni predvodio Vizardse u poenima i asistencijama (21.5 i 4.5), a njegova ekipa se nije plasirala u Plej Of sa učinkom 37-45, već su bili na deobi devetog mesta sa Njujork Niksima. U sledećoj sezoni je odigrao svega 26 mečeva, a ostatak je propustio zbog povrede kolena, nakon koje uopšte neće biti isti igrač… Ubrzo po završetku sezone trejdovan je u Dalas Maverikse u zamenu za Antona Džejmisona.

Foto: Pinterest

Kao što sam i rekao, Džeri nakon povrede nije bio nikako isti igrač, već su se problem sa kolenom nastavili, pa je u prvoj sezoni sa Mavsima propustio 26 utakmica, ali je u Plej Ofu odigrao svih 13 i jako dobro odrađivao svoju ulogu igrača sa klupe, beleživši 15 poena u proseku u regularnom delu sezone, odnosno 16 u Plej Ofu koji je u toj sezoni (2004/05) završen za ekipu Dalasa porazom od Finiksa u polufinalu zapada, 4:2. Međutim, odlična ekipa  Dalasa prevođena Ejverijem Džonsonom sa klupe i Dirkom Novickim na parektu nije posustajala i u narednoj sezoni došla je do finala NBA lige.

Aprila 2005. godine Dalas je igrao protiv Jute i jednom prilikom se Džeri požalio sudijama kako Kirk Snajder deli laktove u rebra u gura se. Sve do kraja utakmice psovke su letele od jednog ka drugom. Ali to nije kraj. Džeri je stvari rešio na sebi svojstven način. Prvo je “obećao” Snajderu da će ga “istamburati”, a onda je otišao do ekonoma Dalasa, tražio trenerku kako ne bi prljao svoje lepo plavo odelo, obukao trenerku i otišao do autobusa kojim su se vozili igrači Jute gde je sačekao Snajdera. Onda je oborio Snajdera na pod i dobrih 40 sekundi ga udarao pesnicama tako da je ovome lice bilo skroz krvavo.  Zatim se vratio u svlačionicu, skinuo trenerku i obukao odelo kao da se ništa nije ni dogodilo

Foto: USA Today

Džerija su i u sezoni 2005/06 opet proganjali problemi sa kolenom pa je u regularnom delu sada propustio 27 utakmica, beleživši prosečno 13 poena. Ali, u Plej Ofu je odigrao 22 od 23 meča, a saznaćete ubrzo zašto je propustio tu utakmicu, ali prvo da se osvrnemo na ekipu Dalasa i njihov put do velikog finala. Prvo su počišćeni Memfis Grizlisi, a zatim je usledila velika borba sa tadašnjim aktulenim šampionom, ekipom Sparsa, a serija je okončana nakon sedam sjajnih mečeva i produžetkom u sedmoj utakmici, dakle 4:3 za Dalas! U finalu konferencije čekali su ih dužnici iz prethodne sezone, ekipa Finiks Sansa, koju je Dalas izbacio nakon 6 mečeva i zakazao megdan sa Majami Hitom. Džeri je predvodio klupu Mavsa sa skoro 14 poena prosečno u Plej Ofu…

Došlo je i veliko finale a sa njim i prilika da se naš junak okiti prstenom. Nakon prve dve pobede Dalasa usledila je tesna pobeda Majamija u trećoj utakmici, a zatim i po Dalas kobna četvrta utakmica. Zašto kažem kobna? Dalas je tu utakmicu izgubio prilično ubedljivo, a još su na sve to izgubili Džerija za utakmicu broj 5. Prilikom kontra napada koji je Džejson Vilijams želeo da završi u svom stilu – atraktivnom asistencijom za Šakila O’Nila, u Šeka se istog momenta zakucao 198 centimetara visoki Džeri Stekhaus i srušio ga kao da je ovaj pogođen iz nekog snajpera. Džeriju NIKO nije smeo da priđe, pa čak ni gorostas kakav je Šek, koji se pravio kao da se ništa nije desilo… To je Džerija koštalo suspenzije za peti meč finalne serije, koji je Majami je dobio 101:100, a u šestom meču takođe tesnom pobedom osvojio titulu, predvođen sjajnim Dvejnom Vejdom…

Kako su sezone prolazile, Džerijeva statistika je opadala, a problemi sa povredama su se nastavili. U tri poslednje sezone u Dalasu propustio je čak 110 utakmica! Na kraju sezone 2008/09 trejdovan je u Memfis, koji ga je svega jedan dan nakon trejda otpustio. Sedam meseci je Stek bio bez kluba, sve dok ga Milvoki Baksi nisu potpisali kao slobodnog igrača u januaru 2010. godine. Ugovor je bio potpisan do kraja sezone, a sve do 23. Oktobra iste godine, Džeri je bio slobodan igrač. Tog datuma potpisao je ugovor sa Majamijem. Međutim otpušten je posle svega 7 mečeva.

Čak i više od godinu dana čekao je na sledeći angažman. U decembru 2011. Godine potpisao je jednogodišnji ugovor sa Atlanta Houksima, a ni tu se nije baš naigrao, kao ni u ekipi u kojoj je završio karijeru naredne sezone – Bruklin Netsima. Poslednji poen u 18-ogodišnjoj NBA karijeri, Džeri Stekhaus je postigao sa linije penala u Plej Of utakmici protiv Bulsa 2013. Godine. Par nedelja kasnije, objavio je da se povlači.

Foto: Nets Daily

U 18 sezona profesionalne košarke ubacio je 16,409 poena – 16.9 prosečno po meču, te dva puta bio učesnik Ol-Star utakmice. Osim košarke, bio je talentovan i za pevanje. Nije šala. Nekoliko puta je bio izvođač himne na mečevima Dalasa i kasnije Bruklina… Inače, broj 42 koji je nosio cele karijere (osim u Milvokiju, kada je na dresu imao broj 24), nosio je u čast bejzbol igrača Džekija Robinsona, čoveka koji se smatra za jednog od najvećih afroameričkih sportista svih vremena!

2015. godine postavljen je za glavnog trenera filijale Toronto Reptorsa u razvojnoj ligi, a ove godine je dobio nagradu za najboljeg trenera u tom takmičenju, pa ko zna, možda ga za koju sezonu vidimo i kao glavnog trenera neke od NBA ekipa.

Foto: Getty Images

To bi bilo to što se tiče Džerija Stekhausa. Za kraj, posvetiću mu svima nama pozantu pesmu Zdravka Čolića, “Glavo luda”!

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*