Prvo nam je za oko zapao tekst o Warriorsima.Onda smo krenuli čitati i ostale stvari na stranici koraci.rs i uvidjeli da momci stvarno znaju šta rade. Tekstovi su 100% autorski i autentični, te vrlo često gledaju na neke “obične” stvari iz totalno drugačije perspektive. I to izgleda sjajno. Uz redovno praćenje akutalnih NBA tema, na njihovo sajtu se može pronaći i jedna izuzetno zanimljiva rubrika – “Nidžin kutak“. Momci su se ovdje odlučili pratiti razvoj i napredak ponajboljeg našeg internacionalca u NBA ligi , Nikole Jokića. Tako da smo odlučili priupitati trojicu kršnih momaka, Viktora, Nikolu i Marka koji stoje iza ove stranice, kako im to uspjeva, koja je njihova tajna i još poneko kvalitetno pitanje.
OS: Krenimo s osnovnim. Odakle vreme i motivacija za pokretanje websitea? Odakle ste dobili ideju? Kako je sve počelo?
Ako bi se vratili 27 godina u nazad, i pogledali našu malu redakciju, zatekli bi ste sliku kako ja (Viktor) kao neko ko je tek počeo da trenira košarku i uči prve korake, zatiče drugu dvojicu kako već lagano postižu koševe, lupaju rampe, rade akcije…deluju kao Medžik (Nikola) i Jabar (Marko) u odnosu na nas novajlije. U godinama koje su usledile, ja sam ih „stigao“ prvo u juniorskim selekcijama a kasnije i u prvom timu lokalnog kluba. Kako nas košarka ceo život navodi jedne na druge, sa godinama ta spona je postajala sve jača. Pre godinu dana neko od njih dvojice je rekao: „Kad već uvek pričamo o košarci, što ne bi stavili to i na papir, da vidimo kako će da izgleda“. Pišemo i tako širimo krug u kome razmenjujemo mišljenja o košarci. Marko Nikolić i Nikola Varagić su pokrenuli celu priču dok sam se ja priključio nešto kasnije.
Nikola: Marko Nikolić je pročitao nekoliko mojih tekstova i predložio mi da pokrenemo sajt. Jedan drugi Marko je dizajner koga sam nagovorio da nam dizajnira stranicu i podigne sajt. Trebalo je da se zovemo ispod obruča (jer su samo velikani IZNAD obruča) – pošto paceri ostaju ispod, ali kako je to ime bilo zauzeto rekao sam mu da proba sa Koraci i eto naziva. Inače, počeo sam da pišem tektove o NBA košarci tokom finala 2016. kada je delovalo da sve što radi Golden Stejt poprima epske razmere – sve do tužne završnice sa pogrešne strane istorije. S druge strane, Lebron Džejms je napravio istorijski podvig u sedmoj utakmici te serije. I dalje mislim da je trebalo da se ta sezona završi pobedom Voriorsa jer je Stef Kari prvi košarkaš od Majkla Džordana koji je samo svojim prisustvom, a naročito igrom, činio stvari većim od života. Zbog Lebrona i Karija počeo sam opet da pratim košarku i da pišem o njoj.
S druge strane, odrasli smo gledajući Bulse. Iskustvo gledanja tog tima u nama je zauvek usadilo ideju da je to košarka onako kako su je bogovi zamislili i da se to neće ponoviti. Znamo sve o Toniju Kukoču – Marko čak i danas nosi njegov dres (pošto mi je kum mogu da napišem: ipak je levoruki levak J) a često citiramo njegovu izjavu „Daš Majku balun i ideš ća“. Ali, Bulsi su bili neverovatno iskustvo tokom odrastanja. Pre nekoliko godina, na Markov nagovor, počeo sam da čitam knjigu Billa Simmonsa „The Book of Basketball“ i shvatio da o košarci može da se piše vrhunski (recimo na srpsko-hrvatskom još uvek nema knjige, prave knjige, o YU-košarci pa danas nikome nije jasno zašto je Krešimir Ćosić centar idealne petorke XX veka, zašto je Rađa na četvorci, Kukoč na trojci, Dražen na dvojci a Saša Đorđević na mestu pleja. Ta knjiga čeka da bude napisana…). MJ je, naravno, i dalje nedodirljiv ali je košarka doživela renesansu i postala mnogo bolja. Mislim da je to dovoljan razlog da pišemo o njoj u želji da napravimo web zajednicu kojoj bismo se obraćali. Cela bivša Jugoslavija je zemlja košarke a nemamo kvalitetne tekstove, niti ozbiljne pisce. Mi smo želeli da budemo na tom mestu. Recimo, koliko ljudi shvata da je Dario Šarić ove godine napredovao i da igra najbolju košarku u karijeri, zašto Mario Hezonja i dalje ima šansu (iako ne veliku) da bude NBA igrač.
Kad sam čitao knjigu Fila Džeksona shvatio sam koliko nas nedostaju takve stvari na našem jeziku i da bi ljudi trebalo da znaju koliko rada i „igara uma“ stoji iza jedne titule.
OS: Stranica se zove Koraci.rs, zanimljivo ime. Odakle Vam ideja baš za to ime?
Jedan stariji igrač u našem klubu, koji je dok smo mi bili klinci već imao par inostranih aganžmana, i vratio se opet u klub iz nekog razloga je uvek pravio koraka. Na prvom treningu, kada se tek vratio iz inostranstva, krenemo mi da igramo 5 na 5 i on u prvom kontaktu napravi korake u polasku i trener to dosudi. On se okrene onako kao u čudu i pita: „Kakvi bre koraci?“ Odgovor jednog našeg igrača koga svi pamtimo po tome što je bio malo šašav je bio: „Koraci ko laki oblaci“. Ta fraza je kod nas besmrtna.
OS: Tko su ljudi koji stoje iza stranice?
Marko Nikolić, el kapitano, čovek koga smo se svi plašili jer je bio najveći i najozbiljniji u ekipi i jedini na koga trener nije smeo da viče jer je i on po malo cvikao. Nikola Varagić, čovek koji u lakovanim cipelama je imao visok procenat šuta za tri poena. Viktor Sadiković, poslednji Mohikanac, jedini koji iz tih generacija i dalje aktivno igra i koga se danas klinci plaše. Marko Muki Milićević, zadužen za izgled i funkcionisanje našeg sajta, u slobodno vreme hejtuje LeBrona, obećao je pre godinu dana da će napisati tekst.
OS: Vidimo da su svi vaši tekstovi pravi autorski. To sigurno znači da je u svaki uloženo puno vremena i truda. Možete li izdvojiti neki tekst koji Vam je posebno drag ili možda za koji je trebalo najviše vremena?
Marko Nikolić: Nikada neću prežaliti odluku da se otme klub Sijetlu, tako da mi je tekst o tome kako taj grad zaslužuje NBA tim najdraži. Ali, barem imaju Brijanu Stjuart koja će dominirati ženskom košarkom u budućnosti.
Nikola Varagić: Nisam siguran. Mislim da svi tekstovi o Nikoli Jokiću i Golden Stejtu čine jednu celinu i da mogu da budu zabavni za čitanje. Tekstovi o Sakramentu u vreme kad su tamo igrali Divac i Stojaković takođe čine jednu zabavnu celinu za posvećenike.
Viktor Sadiković: Ako odete na naš sajt, u Nidžinom Kutku (delu posvećenom samo Jokiću), će te naći tekst zvani „Neprilagođeni Bucko“. Tekst je napisan nekoliko meseci pre nego li će Nikola početi sa sve boljim igrama, a u kom sam ja pisao o tom retko viđenom talentu i kako očekujem da će biti to što jeste. Ostatak redakcije nije bio baš ubeđen. Kako je u vreme nastanka teksta sve bilo aktivno samo na Fejsbuk stranici, pri prenosu tekstova na sajt Nikola je napisao posvetu. To je ujedno bio i moj prvi korektno napisan tekst u smislu forme i stila a obojica su mi pružila veliku podršku i pomoć, pa me je sve to ohrabrilo da pišem dalje.
OS: Na sajtu se nalazi i sekcija NBA istorija. Također često se dotičete aktuelnih NBA tema. Što Vam je draže pisati, new ili old school tekstove?
Marko Nikolić: Ja najviše volim da pričam i pišem o svemu šta se događa van terena, o svemu što okružuje igru i utiče na nju, poput seleri kepa, zašto maksimalni ugovori nemaju smisla, tajmingu odluka, političkom angažovanju i značaju zvezda. A onda ponekad odgledam i poneku utakmicu.
Nikola Varagić:Svi tekstovi o istoriji su prevodi eseja iz raznih knjiga ili osvrti na legende u pokušaju da se baci novo svetlo na njihove karijere. Na primer, Džordan je bio bolji igrač ali je Lebron mnogo bolji saigrač od njega. Zato sam preveo deo iz knjige o Bulsima u kom je opis slučaja kada je MJ na treningu udario Stiva Kera. Svejedno mi je o čemu pišem, s tim što je pisanje o legendama koje pamtim često ličnije jer sam ih gledao budan do duboko u noć uveren da je i njima stalo koliko i meni… A onda je Peđa „promašio košarku“ 2002. protiv Lejkersa a ja sam prestao da pratim NBA narednih 15 godina. Toliko je trebalo kumu da me uveri da opet krenem da je pratim. Zbog tog šuta sam morao da napišem tekst o Kingsima u pet nastavaka „Zašto je Sakramento morao da izgubi“ i mislim da je to odlična stvar za čitanje. Toni Kukuč je pobednik i to nikada nije prestao da bude. Imresivno je bilo gledati kako ga uništavaju Jordan i Pippen u prvoj utakmici grupne faze tokom Olimpijskih igara u Barseloni ’92, a onda pratiti kako se Toni dokazuje obojici i stiče njihovo poverenje tokom tri šampionske sezone u Čikagu.
Viktor Sadiković: Više volim da pišem o modernoj košarci. Razlog tome leži u činjenici da danas ne postoje margine, granice, zabrane. Igračima na nekim pozicijama je bilo zabranjeno da rade određene stvari što mom košarkaškom duhu nikada nije prijalo. Zašto sputavati kvalitet?
OS: Vidimo da ima sve više i više stranica o NBA, barem kod nas. Dok se i sami nismo upustili u to, nismo mogli ni zamisliti da ih ima toliko. Kako ostati konkurentan od tolikih stranica? Kako vama uspijeva?
Marko Nikolić: Naša ciljna grupa su čitaoci koji žele da pročitaju nešto više od “boxscore-a”. Prepoznajemo da postoji rupa u tom delu i da na čitavom srpsko-hrvatskom govornom području postoji tek nekoliko ljudi koji razmišljaju na taj način. Takođe, želimo da izbegnemo banalne ocene i besmislena prepucavanja, pa nam je lakše da napišemo tri strane nego tri rečenice.
Nikola Varagić: Većina stranica na BHS jezicima liče jedna na drugu. Dobar dizajn ali nikakav sadržaj. Mi želimo dobre tekstove i jedan „dublji“ pristup svemu u i oko košarke. Ako nas neko otkrije i to mu se svidi, onda smo jako zadovoljni jer verujemo da ima ljudi koji žele ozbiljnije pisanje o igri a ne samo gledanje najboljih poteza i pregled statistike.
Viktor Sadiković: Moje mišljenje je da košarka mora dobro da se poznaje, da je sport takav da se konstantno menja, širi, napreduje. Da bi se sve ispratilo potrebno je mnogo čitanja, gledanja i razmišljanja. Ljudi koji poznaju košarku će prepoznati i kvalitetan tekst jer će im takvo čitanje kazati nešto novo što će im pomoći da još više uživaju u ovom sportu.
OS: Da li ste imali možda neka negativna iskustva s vođenjem stranice?
Marko Nikolić:Ma ne. Voleli bi da ljudi više čitaju ono što pišemo jer mislimo da je dobro. Što se tiče neprijatnosti, to je stvar pristupa. Internet daje ljudima mogućnost da (delimično) anonimno komentarišu o svemu. Mi shvatamo da je pozicija “hejtera” i cinika najlakša tako da se ne uzbuđujemo zbog povremenih negativnih komentara. Osim Nikole J
Nikola Varagić: Ne.
Viktor Sadiković: U principu ne. Malo ume da bude neprijatno kada objektivno ukažete na neke mane nekog tima/igrača, a onda se pojavi neki ostrašćeni navijač kome je cilj svađa. Ali to rešavamo tako što izbacimo dve, tri napredne statistike gde dotični shvati da pojma nema o čemu je reč što rezultira njegovim povlačenjem iz diskusije.
OS: Nadamo se daljnoj suradnji, i za kraj standardno pitanje- Ko osvaja ligu?
Marko Nikolić: To nije važno. Važno je da NBA polako preuzima primat od američkog fudbala.
Nikola Varagić:Hm, Golden Stejt, mada demokratija u vođenju tima koju sprovodi Stiv Ker može da se pokaže manjkavom u mogućem duelu sa Hjuston Rokitsima. Titula u svakom slučaju ostaje na Zapadu.
Viktor Sadiković: Moje mišljenje je da ako Kari bude 100% spreman Dabsi. U svakom drugom slučaju Hjuston.
Leave a Reply