Piše: Davor Marko
Denver nije uspeo. Po drugi put zaredom bili su nadomak plasmanu među osam najboljih Zapada. I utisak je da su zaslužili plasman. No, falilo je malo, a ono malo upravo razlikuje velike timove od malih. Velike trenere od prosečnih. Velike igrače od onih koji to nikada neće postati.
A Nikola Jokić koji je do samog photo finiša uložio svu svoju energiju kako bi Nuggetse konačno uveo u play off sve je samo ne mali igrač. I u tome su svi složni. Serija od 6 vezanih pobeda koja ih je dovela na prag play offa ostvarena je najviše zahvaljujući Nikoli, koji je – to je vredno pomena – u 6 aprilskih nastupa beležio 25.7 poena, 12.5 skokova i 7.7 asistencija, uz 52 % šuta iz igre, čak 43 % šuta za tri poena, uz + 8.5 razlike koliko je dobijao Denver kada je on bio na terenu.
No, to očigledno nije dovoljno. Hteli mi to priznati ili ne, Denver je samo prosečan tim, pun atraktivnih individualaca, sa preplaćenih All Starom, i neujednačenim rosterom.
Ko zaslužuje prolaznu ocenu
Po meni, uz neprikosnovenog Jokića, još samo tri igrača – Jamal Murray, Garry Harris i Wilson Chandler.
Murray je imao fantastičnu sophmore sezonu, prosto je eksplodirao i sa Jokićem već sada predstavlja vrlo ubojitu ofanzivnu kombinaciju. Njegovih 16.7 poena, 3.7 skokova i 3.4 asistencije za 81 meč, siguran šut i muda da ulazi u duele i rešava mečeve bila je izrazita ove sezone. Denver je sa njim dobio igrača na duže staze.
Garry Harris je vrhunski scorer koji se odlično razume sa Jokićem. Drugi strelac tima, momak koji zna ulaziti u opake šuterske serije, i koji je pri tome vrlo hladan i smiren. Idealni saigrač i vojnik. Nažalost i ove, kao i mnogih ranijih sezona, Harris je kuburio sa povredama, propustio je poslednju fazu regularnog dela i ekipi je mnogo falio u tom periodu. Vratio se u finišu, no bio je daleko od forme što je možda Denveru i falilo kao jedno od ‘tajnih oružja’.
I pored 0 poena u 48 minuta u ključnoj utakmici, Chandlera smo ovde svrstali zbog njegovog iskustva i muda koja je znao pokazati u momentima kada nije bilo Jokića ili nekog drugoga da to uradi. Veteran je imao slabiju sezonu nego ranije, no njegove poene i statističke indikatore preuzimali su drugi igrači, a on je ostajao kao neka vrsta ‘podrške’ mladoj ekipi. Ako bi morali birati, Chandler bi radije zaslužio jedan bledi plus, nego minus.
Trey Lyles koji se klupe znao prikazati odlične partije mogao bi se pridodati ovoj grupi obzirom na njegove 22 godine i potencijal koji pokazuje.
Zvezda koja bledi i individualne akrobacije
Paul Millsap, preplaćena zvezda, koja je stigla prošlo leto iz Hawksa kako bi u paru sa Jokićem Denver konačno dovela među najboje, imao je jednu od najlošijih sezona. Dugo traženje u timu, nedostatak hemije, pa povreda zbog koje je odigrao tek 38 utakmica daleko su od očekivanja. Očekivalo se uz ofanzivni učinak kojije kod Millsapa dugo bio konstantan (17-18 poena, 7-8 skokova, i 2 asistencije po meču), ovaj veteran komandovati odbranom i u tom segmentu biti mentor Jokiću. Millsap jeste delimično pokazao da je profilisan odbrambeni igrač no njegovo odsustvo sa terena definitivno nije išlo u prilog mentorskim očekivanjima.
Šta reći sa Burtona. Momak koji je odbio potpisati novi ugovor sa Nuggetsima, i što je važnije kada gledamo njegove igre – momak čija je filozofija igre u potpunoj suprotnosti sa onom koju nam demonstrira Nikola Jokić. Atleta, atraktivan i pokretljiv, ali izraziti individualac i momak koji igra za sebe. Posebno je to bilo iritantno u nekim mečevima gde se rezultat lomio a Barton je između tima i sebe, gotovo uve birao sebe. Pa je znao i pored sjajnog košgeterskog učinka postati umalo i tragičar. U statistikama je izuzetno napredovao (15.7 poena, 5 skokova i 4.1 asistencija), ali je poprilično uskih shvatanja igre i poprilično je delovao destrutivno po filozofiju igre u kojoj glavnu ulogu igra Jokić.
U svemu ovome treba reći da je ponekad solidnu ulogu znao odigrati rezervni centar Mason Plumlee, no generalni je utisak da se on i pored izuztnih fizičkih i akrobatskih veština teško uklapa u ovakvu koncepciju igre, i da mu je nedostak košarkaške inteligencije veliki problem.
Neiskorišteni potencijal
Juancho Hernangomez znog kojeg su se Nuggetsi delimično odrekli sjajnog šutera Gallinaria trebao je dobiti priliku ove sezone, no nije. Mononukleoza prvo, pa gubitak forme, kako igračke tako i šuterske, izbacili su Juancha iz ritma pa je za njega ova sezona izgubljena.
Emanuel Mudiay je od prvog prospekta na poziciji playa u sezoni 2016-2017, ušao silno motivisan u ovu sezonu i na početku je pružao fantastične partije kao važan igrač u rotaciji. No, brzo je izgubio ritam, i od sigurno keca postao je ‘trade roba’, i na kraju je završio u Knicksima.
Ne treba zaboraviti da je ovu sezonu na klupi ili tribinama presedeo i Kennet Faried. Nekadašnji američki reprezentativac je od prve zvezde Nuggetsa postao neželjeni igrač i u ovoj sezoni beležio je 5.9 poena, i 4.8 skokova, u svega 32 utakmice koje je odigrao.
Trener Malone: Palac dole
Iako sa timom ima pozitivan učinak, i da je prošla sezona verovatno bi uao u play off, coach Malone pokazao je mnogo nedostatak u vođenju svog tima. Iako je bio svestan da su mu vodeći igrači – Jokić, Murray, jedno vreme Mudiya, pa i Harris – izuzetno mladi i da im nedostatak iskustva može predstavljati limitirajući faktor Malone se nije postavio kao pravi autoritet, niti je tim komponovao na način da to nadomesti. Setimo se samo par situacija u kojima je Jokić naivno gubio lopte, ili bivao isključen, pa Malonove reakcije na to.
Drugi, Malone je i dalje lutao kada je filozofija igre njegovog tima u pitanju. Umesto odmah da Nikoli preda komandnu palicu i da ga forsira kao neprikosnovenog lidera, trebalo mu je pola sezone da to prizna i da Jokiću da odrešene ruke. A trpeo je zbog toga tim. U momentima kada je Jokić dobio sva ovlaštenja Denver se vratio na pobednički kolosek, a serija od 6 pobeda u tom periodu pokazuje to.
>>> Kako Malone ne zna koristiti Jokića
Zato je utisak da Malone nije dorastao ovome poslu. On deluje kao dobar trener, ali nije vrhunski trener, a biserima poput Jokića i Murraya koji imaju potencijal da vladaju NBA ligom, treba vrhunski trener i stručnjak. Neko ko iz njih može da istera zveri i pusti ih da grizu i kidaju sve oko sebe.
Leave a Reply