Ognjen Kuzmić je imao čudan košarkaški put. Od potpunog anonimusa do back up centra u NBA i tražene robe na evropksoj pijaci prešao je dug put. Bio je štoper u lokalnom klubu, nosio kopačke 51, učio košarku u 16. godini, vozio lokomotivu, vozio bicikl po snegu u Finskoj, prolazio bolesti…
“Na ovdašnjim prostorima čim počnemo da odrastamo, fudbal je sport broj jedan. Tako sam i ja počeo. Sa 11 godina sam krenuo da treniram u lokalnom klubu, u selu pored rodne Grabovice. Bio sam visok, malo sporiji… Tada sam već imao preko 190 centimetara. Ogroman kada pogledam na ostale, a-ha-ha. Igrao sam štopera, zadnji igrač uvek. Šta ću, ne mogu u napad. Nije mi baš išlo kao u košarci. Zamislite štopera sa brojem kopački 51, koji sad nosim. Ne bih mogao ništa. Izgubio bih se”, izjavio je Kuzmić za Mozzart sport svojevremeno.
Karijera
Počeo je u Borcu iz Banja Luke da bi se posle odlučio na neobičan potez, odlazak u Finsku ligu. Tamo je proveo 2 sezone u 2 kluba Korihaitu i Lapuanu. Prisetio se odlaska u tu nepozatu zemlju… nije govorio ni engleski, posebno ne finski…
“Trebalo mi je mesec dana da naučim da ga izgovorim, a-ha-ha. Nisam znao ni engleski. Ali imao sam još jednog kolegu iz Doboja koji je već bio gore i znao je engleski. A finski – najteži jezik na svetu. Znao sam samo jednu reč. Hvala se kaže – kitos. Zbog toga sam je i naučio, a-ha-ha“.
2011. se vraća u Bosnu, u Zenicu. Posle bosanske i finske avanture potpisuje ga Unicaja, gde slabo igra, ali ga šalju u svoju filijalu, Clinicas, u 2. ligu. Iz Unicaje odlazi Joventud Badalona.
2013. godine odlazi u Golden State Warriors, i tada dospeva u žižu javnosti kao poprilično anoniman igrač koji je pokucao na vrata NBA. GSW ga šalju u svoju filijalu Santa Cruz. Pruža dobre igre te osvaja naslov D-lige i izabran je u 3. obrambenu petorku prvenstva. Posle se vraća u NBA i osvaja titulu sa Curryjem Thompsonom i ostatkom šampionske ekipe. Te sezone je odigrao samo 16 utakmica za GSW i ostvario je 1,3 poen i 1,1 skok u samo 4,5 minuta igre. Bio je pozivan i 2013. u reprezentaciju Srbije, ali tad ga je povreda sprečila da igra.
Što nije bio slučaj i 2015. godine kad je bio back up centar za Miroslava Raduljicu. Solidne igre na Euru su mu omogućile ugovor u Panatinaikos koji tada vodi srpskog izbornika Saleta Đorđevića.
Nakon poprilično neuspešne sezone u Grčkoj, pojačava Zvezdinu centarsku liniju. U Zvezdi se preporodio, osvaja triple krunu, beleži 13.9 poena i 7 skokova, i tako dolazi u centar pažnje kao tražena roba na tržištu. Nakon uspešnih nastupa za reprezentaciju Srbije na EP 2017, i srebra, pojačava Real iz Madrida. Nažalost, zbog teške povrede vrlo rano završava ovu sezonu i trenutno je na rehabilitaciji.
Leave a Reply