Prva evropska titula Kindera!

U Americi postoji takozvano „martovsko ludilo“, period u kome se 64 najbolja univerzitetska tima bore za titulu prvaka NCAA. U Evropi nemamo ništa slično, ali smo dugo imali neku vrstu „aprilskog ludila“ jer se u nekadašnjem kalendaru FIBA Kup šampiona završavao u ovom mesecu, bilo finalnom utakmicom, bilo turnirom u formatu F4. Evroliga je finale sezone pomerila na maj, ali mnogi datumi u aprilu ostaju u istoriji evropske klupske košarke.

Bosna je 5. aprila 1979. postala prvi jugoslovenski klub osvajač Kupa šampiona, Jugoplastika je to ponovila 6. aprila 1989, Makabi je prvu titulu prvaka Evrope osvojio 7. aprila 1977. i to u Beogradu, Injis je dve svoje titule osvajao 9. aprila 1970. u Sarajevu i 10. aprila 1975. u Antverpenu, Panatinaikos je do svoje prve titule, i prve za grčku klupsku košarku, došao 11. aprila 1996. u Parizu. Limož je napravio čudo u Atini 15. aprila 1993, Saša Đorđević je Partizanu titulu doneo 16. aprila 1992. u Istanbulu, Jugoplastika je treću uzastopnu titulu osvojila 18. aprila 1991. u Parizu, prethodno je 19. aprila 1990. stigla do druge u Saragosi, Huventud je 22. aprila u Tel Avivu prvi i jedini put postao šampion kontinenta, a Žalgirisu to je uspelo 22. aprila 1999. u Minhenu.

Prvenac je u aprilu imao i Kinder iz Bolonje, klub sa mnogo imena po sponzorima, ali u “krštenici” mu je originalno ime Virtus. Ostvario je to u Barseloni na jednom od najslabijih, po kvalitetu, Final Four turnira kojima sam prisustvovao, ali moj utisak nema veze sa velikim slavljem kluba iz Bolonje koji je, konačno, dočekao svoj trenutak.

Glavni igrač Kindera bio je Predrag-Saša Danilović, povratnik iz NBA. Na izvestan način, Saša je vratio bolonjskom klubu ono što mu je uzeo 1992. kada je Partizan u četvrtfinalu plejofa sa 2-1 pobedio i eliminisao Kinder koji je imao prednost terena. Majstoricu u Bolonji Partizan je dobio 69-65, a Danilović je dao 23 poena šutirajući 6/10 za 2 poena, 3/3 trojke i iznenađujuće slabih 2/6 sa lininje penala. Imao je i 7 skokova i 1 asistenciju. Etore Mesina, trener Kindera, verovatno je tada rekao svojim gazdama: Dovedite mi Danilovića. U naredne tri sezone Kinder je pokušavao, ali nije uspeo da se domogne evropske krune. Trebalo je da se Danilović vrati iz NBA, da dođe winer-majstor Zoran Savić, i da se sa još nekoliko stranaca (Rigodo, Nesterović, Skonokini) i dobrih italijanskih igrača (Abio, Bineli, Morandoti, Kripa, Frosini…) složi tim sposoban da osvoji Evroligu.

Kinder je put ka tituli počeo u grupi C, u kojoj je dobio 9 od 10 mečeva, jedini poraz doživeo je od Po Orteza (72-79), i to kod kuće. Na putu mu se našao i Partizan. U prvom meču u Bolonji bilo je relativno tesno, 77-72, a Danilović je svom bivšem klubu ubacio 24 poena. U Beogradu je bilo ponižavajućih 49-74, a koš „crno-belih“ napunio je Francuz Antoan Rigodo sa 24 poena, Zoran Savić je dao 17, uz 6 skokova, a Danilović je bio milostiv prema bivšem klubu pa je dao samo 15 poena. Ostali rivali koje je Kinder preslišao u grupi bili su Barselona, Ulker i Hapoel.

U drugoj fazi, sa prenetim skorom protiv takođe kvalifikovanih Barselone i Po Orteza, Kinder je bio suvereno najbolji, izgubio je samo dve utakmice (od Olimpije i Albe), i sa skorom 13-3 kao prvi ušao u osminu finala. U nokaut fazi prvo je sa 2-0 eliminisao Estudijantes (Danilović 23 poena u prvom meču u Bolonji, 19 u Madridu). U četvrtfinalu je pobeđen lokalni rival Timsistem (64-52 i 58-56). Danilović je posle diskretne partije u prvom meču (8 poena) zablistao u drugom i sa 23 koša odveo Kinder na F4 u Barselonu.

Ostali učesnici bili su Beneton, AEK i neočekivano Partizan, koji je u osmini finala izbacio Olimpijakos sa 2-0, a u četvrtfinalu CSKA sa 2-1. U prvom polufinalu, 21. aprila 1998, Kinder je lako nadigrao Partizan 83-61. Već na poluvremenu je bilo 20 razlike, 45-25. Danilović je opet bio “pažljiv” prema bivšem klubu, dao je 10 poena, ali Zoran Savić nije imao milosti, ubacio je 23 uz 3 skoka i 4 asistencije. Dobar je bio i Raša Nesterović, takođe bivši igrač Partizana na početku karijere, pre odlaska u Grčku. Dao je 14 poena. Najbolji igrači Partizana te sezone bili su Dejan Tomašević (16 poena, 9 skokova), pokojni Haris Brkić (17 poena), igrali su još Predrag Dronjak (6), Dragan Lukovski (3), Aleksandar Čubrilo (5), Vladimir Đokić (8) a u sastavu su još bili Slaviša Koprivica, Miroslav Radošević, Ratko Varda i Milan Dozet. Trener je bio Milan-Kime Bogojević, koji je tokom sezone zamenio Miroslava Nikolića.

U drugom polufinalu AEK je pobedio Beneton 69-66.Navijači AEK-a izazvali su incidente u gradu i dvorani. Finale je igrano 23. aprila u dvorani „San Đordi” u Barseloni pred 11.900 gledalaca.

Kinder-AEK 58-44 (28-20)

Sudije: Migel Betankor (Španija) i Iztok Rems (Slovenija).

KINDER: Antoan Rigodo 14 (6-6), Predrag Danilović 13 (1-2), Ugo Skonokini 10 (4-4), Zoran Savić 7 (1-4), Radoslav Nesterović 6 (0-1), Alesandro Abio 6 (2-2), Augusto Bineli 2 (0-2), Alesandro Frosini. Trener: Etore Mesina.

AEK: Klaudio Koldebela 3 (0-1), Branislav Prelević 6 (1-2), Vili Anderson 4, Jakovos Cakalidis 4 (2-2), Viktor Aleksander 5 (1-5), Hose Lasa 7 (3-5), Nikos Ćacis 4, Mikel Larsen 2 (2-2), Mihalis Kakjusis 5 (3-4), Mihael Andersen 4 (2-2). Trener: Janis Joanidis.

Utakmicu je odlučila sjajna odbrana Kindera, grčki tim jedva je ubacio 44 poena. Osim malo na početku (10-10), nije bilo neizvesnosti oko pobednika. Kinder je poveo 33-20 u 23. minutu i rutinski zadržao prednost do kraja. MVP turnira bio je Zoran Savić. U startnim petorkama nije bilo ni jednog igrača rođenog u zemlji iz koje je klub za koji su igrali. Bila je to posledica „Bosmanovog zakona“, potpuna globalizacija košarke.

Kinder te sezone nije bio atraktivan tim, imao je tek 12. napad (prosek 73,3 poena) ali je zato imao najbolju odbranu, primao je samo 63,4 poena po meču. Bio je tek 9. u asistencijama (11,9) ali drugi u skokovima (29,9 po meču). Imao je snažan pečat yu-košarke sa trijom Danilović-Savić-Nesterović. Danilović je sa 368 poena (prosek 17,5) bio najefikasniji igrač Kindera. Savić je davao 11,9 poena po meču ali je sa 5,7 uhvaćenih lopti bio drugi skakač tima, tek malo iza Raše Nesterovića koji je hvatao 6 lopti po utakmici, uz 6,5 poena. Drugi strelac ekipe bio je Rigodo (15,1), a od Italijana najefikasniji bio Abio sa 1,9.

Kinder će 2001. postati prvi šampion nove Evrolige posle 3-2 u finalu plejofa protiv Taukeramike, ali prvenac u elitnom evropskom kupu je bio tog 23. aprila 1998. u Barseloni. Virtus je, pod imenom Knor, 13. marta 1990. u finalu Kupa kupova pobedio Real Madrid 79-74 i osvojio prvu evro-titulu, ali ova u Evroligi svakako ima veću težinu.