MVP finala: Je li odluka bila pravedna?

Možda više nije aktuelna tema, ali s obzirom na to da nam neki od vas i dalje postavljaju pitanja u vezi s tim, kao i da je oko toga bilo dosta polemike, sada ćemo i mi izraziti naš stav i time staviti tačku na priču o MVP-ju finala.

Odmah na početku, treba naglasiti da su zaista obojica zaslužila da osvoje nagradu. Apsolutno smo iskreni kada to kažemo. Ko je više zaslužio, na to možemo da gledamo iz dva ugla:

1. Ako gledamo iz ugla statistike, MVP je Kevin. Imao je veći prosek poena i znatno bolji procenat šuta iz igre (52.6% – 40.2%), više skokova i blokada (mada je to logično gledajući pozicije) i skoro jednak procenat šuta za tri kao Steph. Uz to, najbolje je odigrao u odlučujućoj utakmici i time Cavsima dao šah-mat.

2. Ako gledamo iz ugla toga ko je predvodio ekipu u više utakmica, MVP je Steph. Bio je najbolji strelac tima u prvom, drugom i četvrtom susretu. Osim toga, u drugom meču je oborio rekord po broju trojki na jednom meču finala i kanonadom u poslednjoj četvrtini obezbedio pobedu.

Ruku na srce, oko jedne stvari ćemo se svi složiti: odmah posle trećeg meča bilo je jasno da je Kevin preoteo nagradu Stephu iz ruku i da će Stephu biti potrebna partija za pamćenje u sledećem meču (ako se tada završi serija) da bi je vratio u svoj posed i da će to biti jako, jako teško. Na kraju, možda to nije bila neka partija o kojoj će se pričati godinama ispred nas, ali je Steph odigrao stvarno vrhunski. Ipak, ispostavilo se da to nije bilo dovoljno da nagovori glasače da promene mišljenje i da je treći meč presudio.

Što se nas tiče, nije iznenađujuće. Ne podnosim onu besmislenu frazu da je jedan igrač sam pobedio ceo tim, ali te večeri Kevin je imao minimalnu podršku saigrača i na svojim leđima poneo ekipu do najvažnijeg trijumfa, jer je on faktički uklonio sve dileme oko pitanja ko će biti šampion. S druge strane, Steph je baš tada kada je najmanje trebalo odigrao najlošiju utakmicu u playoffu u karijeri i time pokvario generalni utisak koji je bio izvrstan.

Sve u svemu, postoje dve strane medalje. Prva, zameramo medijima (potresli su se) što im je sada statistika i jedan meč bio odlučujući faktor. Tako gledajući, Steph je trebalo da osvoji MVP-ja još pre tri godine (daleko najbolja statistika, spektakularna peta utakmica). Ne vidimo da bi bilo tako strašno da su mu progledali kroz prste za tu treću utakmicu jer su ostale tri bile odlične. Mogli su mirne savesti i da ga, ako ne zbog toga, nagrade bar za sve prethodnih godina.

Druga strana medalje, ne krijemo da smo navijali za Stepha. Ne zato što ga favorizujemo, nego zato što je Kevin već osvojio nagradu prošle godine, dok Steph još uvek nije. Definitivno bi bio još lepši doživljaj da imamo tri različita MVP-ja finala. Ali, nadamo se da je Steph ovim naučio koliko je konstantnost važna i da ubuduće ne sme sebi da dozvoli da onako zabrlja u jednom meču (što mu se desilo i prošle godine). Nije više klinac, već ozbiljan igrač, tako da se to retko prašta, a posebno kada pored sebe imaš “konkurenciju” u vidu igrača kakav je KD, koji će retko podbaciti. Žao nam je, ali je tako.

Za komentare da bi ovo moglo da proizvede zlu krv između njih dvojice, samo ćemo se nasmejati kao oni na ovoj fotki. Bilo je evidentno da je čak i Kevin iskreno želeo da Steph ponese nagradu. Steph možda jeste bio razočaran što se to nije desilo, ali verujemo da ga je prošlo već posle prvih gutljaja šampanjca u svlačionici. Jer na kraju dana, kao što i oni u glas vole da istaknu: “Igramo za nešto što je veće od bilo kog pojedinca”.