Šta će biti sa Crvenom Zvezdom?

Piše: Aleksandar Ostojić

trenucima slavlja zbog osvojene šampionske titule nije najprimerenije postavljati ovakvo pitanje. Međutim, činjenica je da su pitanje šta će biti sa njihovim klubom tokom skoro cele sezone postavljali i sami navijači crveno-belih.

Naravno, klub će postojati i dalje. To je van svake sumnje. Na istoj adresi – Mali Kalemegdan, ma koliko oni kojima Crvena zvezda nije na srcu godinama pokušavaju da dokažu kako je prava adresa dvadesetak kilometara dalje, u Železniku.

Predsednik Crvene zvezde Nebojša Čović poslednjih meseci u nekoliko navrata je ostavio otvorenu mogućnost da tokom leta neko drugi preuzme rukovođenje klubom. Lično, sumnjam da će se to zaista i desiti, jer je cela familija Čović duboko inficirana košarkom. Nebojša je od 2011. na čelu muške ekipe koja je osvojila četiri uzastopne titule prvaka, a njegova supruga Vesna je poslednje tri godine potpredsednica Upravnog odnora Ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda, koji je pre nekoliko dana odbranio titulu prvaka.

Problem za Čovića svakako će biti finansije. Prošle i pretprošle godine prodata su dva igrača za po milion evra (Kalinić i Gudurić, oba u Fenerbahče). Prošlog leta inkasirano je nekoliko stotina hiljada evrića i od Džone Boldena, koji za Zvezdu nije odigrao ni sekund, ali je veštim manevrom postao njen član i doneo obeštećenje. Uz to, u prošlogodišnjoj sezoni tim je odigrao dvocifren broj evroligaških utakmica u Štark areni, pred skoro 20.000 ljudi, što je bio lep prihod za klub (ove sezone samo četiri meča). A ne treba zanemariti ni novac koji je Evroliga davala za svaku pobedu (bilo ih je 16, prema 11 ovosezonskih).

Najgore od svega je što Zvezda naredne sezone, kako sada stvari stoje, neće igrati Evroligu jer je poražena u finalu plejofa ABA lige od Budućnosti. Igraće Evrokup, takmičenje koje ne garantuje ni približan prihod kao elitno.

Pred Čovićem, ili nekim drugim, biće delikatan zadatak da sastavi tim sa manje para nego dosad, ali sa istim ambicijama. To je biti vrlo teško.

Status trenera je u ovom trenutku nedefinisan. Milenko Topić je bio prinudno rešenje, a da li će ostati na Zvezdinoj klupi zavisi pre svega od finansija.

Sa stopostotnom sigurnošću može se tvrditi da će iz Zvezde otići svi igrači kojima je istekao ugovor: Pero Antić, Tejlor Ročesti, Nemanja Dangubić i Alan Omić. Verovatno i neki – ako ne svi – koji imaju ugovore do 2019: Kešelj, Feldin i Lazić. Realno, bar jedan od dva „Amerikanca (Janković, Jovanović) takođe će promeniti klub. Uz to, mala je verovatnoća da se Filip Čović neće vratiti u FMP, odakle je došao samo za Superligu.

Pa – ko ostaje?

Dejan Davidovac (ugovor do 2021.), Stefan Lazarević (2021), Nikola Apić (2021), Ognjen Dobrić (2020), Aleksa Radanov (2019) i Matijas Lesor (2020). Ja bih ovoj grupi dodao i Stefana Jankovića (2020), ali ne i Nikolu Jovanovića. To je već solidna osnova, sedam igrača (ne računajući Feldina), sa mogućnošću da se iz FMP-a preseli na Mali Kalemegdan Nemanja Nenadić, sjajni 24-godišnji bek-šuter. Mislim da su neuporedivo manje šanse njegovog klupskog kolege Majkla Odža, gorostasnog Nigerijca koji ipak nema kvalitet za evropska takmičenja. A i suviše je sličan Lesoru po načinu igre.

Biće vrlo interesantno kako će se kompletirati Zvezdin tim za narednu sezonu, tim pre jer ta ekipa, pored toga što će neminovno biti jeftinija od ovogodišnje, imaće obavezu povratka u Evroligu. Što će biti teži zadatak nego ikada pre, jer Cedevita je već angažovala Sita Alonsa, jednog od najcenjenijih španskih trenera, i sa njim kreće u prelazni rok. Budućnost je sačuvala osovinu Gordić-Ivanović, i najavljuje respektabilan tim za Evroligu. Olimpija „zvecka“ za milionima evra i ne krije ambicije da slovenačka košarka 2019. ponovo ima predstavnika u Evroligi, a Partizan bi, ako se ostvare najave, mogao da gradi tim oko Lukovića, Zagorca i Jaramaza.