“Ne planiram se vratiti košarci”

Preneseno sa: doubledouble.rs

Kobi Brajant govorio za ‘Hoopshype’ o igračkoj karijeri, životu posle košarke, regrutovanju igrača za Lejkerse i ostalom.

U razgovoru sa Aleksom Kenedijem, novinarom ‘Hoopshype-a’, diskutovali su o njegovom uticaju na današnje igrače, da li će pomagati Lejkersima da privuku najveća imena, o uspehu van terena i mnogo čemu drugom.

Veliki broj igrača koji su danas u NBA odrasli su gledajući tebe i modelovali su svoju igru prema tvojoj. Neki su čak i rekli da ste vi razlog zbog kojeg su zavoleli košarku. Koliko vam znači vaš uticaj na današnju generaciju košarkaša?

“Zaista mnogo znači. Ne razmišljate previše o tome dok igrate, ali kako starite počinjete da primećujete takve stvari. Gledate sledeću generaciju i kako da im pomognete. Zato je za mene dragoceno kada čujem tako nešto od današnjih igrača. Jer u nekom trenutku prestaje sve da se vrti oko titula, zar ne? Mora da se razmišlja o nečem drugom, kako pomoći sledećoj generaciji i kakav ste uticaj imali na igru.”

Poznati ste po neverovatnoj radnoj etici. Dosta priča postoji o vašem treninzima. Za sve ove godine, koji igrači su vas najviše impresionirali svojom radnom etikom?

“Iskreno mislim da postoji dosta igrača danas koji treniraju istim intenzitetom – Kajri Irving, Džejms Harden, Rasel Vestbruk. Takođe Kevin Durent i Lebron Džejms naravno. Ti momci zaista dosta vremena provode trenirajući. Svi mladi igrači moraju da shvate da nije dovoljno da samo trenirate jako dva meseca i onda se opustite. Bitno je da jako i intenzivno trenirate deset godina i budete konstantni. U ligi imamo momke, koje sam naveo, koji imaju tu konstantnost.”

Obožavao sam da razgovaram sa rukijima kada su prvi put igrali protiv vas jer je uvek postojala doza strahopoštovanja. Kada si igrao protiv mladih košarkaša, da li ste mogli da vidite da vas se igrači boje?

“Naravno, naravno, mogao sam da primetim. Tokom godina možete da primetite te stvari. Možete da osetite tu negativnu energiju kod njih” – rekao je Kobi uz osmeh.

Da li se neki igrač ili neka situacija posebno istakla kada je neko bio preplašen?

“Da razmislim… Mikel Želabal je dobar primer. Bio je mlad igrač, ali je već bio u ligi. Pridružio se timu za trening kamp i mogao sam da primetim koliko je bio nervozan. Imali smo manji sukob dok je bio u Sijetlu i sada je bio kod nas i svaki dan je bio licem u lice sa mnom. Znao je da nisam zaboravio šta se desilo i da nikada neću. Ne zaboravljam takve stvari. Video sam da je strašno nervozan i lično sam se postarao da mu trening kamp postane pravi pakao.” Želabal naravno nije uspeo da obezbedi mesto u timu.”

Imali ste svoju turneju kada ste završavali karijeru i kraj iz snova pošto ste postigli 60 poena u poslednjoj utakmici. Međutim, Generalni menadžeri često pokušavaju da nagovore zvezde da se vrate iz penzije kako bi pomogli njihovim timovima. Na primer, 2007/08 Seltiksi su pokušali da dovedu Redžija Milera pošto se dve sezone pre toga penzionisao. Da li vas je neki tim kontaktirao?

“Ne, ne zaista. Poznajem Boba Majersa (generalnog menadžera Golden Stejta) oduvek, ranije smo se stalno družili. Na mojem poslednjem Ol-staru smo se ispričali pošto smo bili u istom hotelu i čestitao sam mu na svemu. Tada mi je rekao ‘Slušaj, ako postoji ikakva šansa da se predomisliš i vratiš košarci uvek možeš da dođeš kod nas (u Golden Stejt).’”

Postoje ljudi koji ceo život pokušavaju da osvoje Oskara. Imali ste fenomenalnu karijeru i zatim osvojili ‘Academy Award’ nedugo pošto ste se penzionisali! Videli smo šta sve možete kada se zainatite i namerite da uradite nešto, zato me zanima koje druge ciljeve ste zacrtali sebi?

“Cilj ovde u studiju je uvek isti, kvalitet pre kvantiteta, kvalitet iznad svega. To je naš fokus svakoga dana. Imamo romane koji će izaći u martu 2019. godine. Trenutno radimo na ‘Detail show’ na ESPN+ i planiramo da se proširimo na druge sportove. Imamo zaista odličan podkast za decu koji će izaći u avgustu. Zaista radimo naporno kako bi napravili sadržaj pogodan za decu i porodice. Ideja je da ih motivišemo, ali u isto vreme i edukujemo donekle. Izuzetno smo fokusirani na te stvari trenutno.”

Da li planirate da učestvujete u Ajs Kjubovoj ‘BIG3’ ligi u nekom trenutku?

“Ne, ne. Kjub je moj dobar prijatelj i pitao me je nekoliko puta, ali moj odgovor će uvek biti ne.”

Ovo lete će biti veoma važno za Lejkerse. Njihov generalni menadžer Rob Pelinka je bio vaš agent i, za ljude koji ne znaju, kum jednoj od vaših ćerki. Znam da ste rekli da su Lejkersi toliko slavna franšiza da im ne treba vaša pomoć u regrutovanju igrača, ali vaše prisustvo bi sigurno imalo veliki značaj. Ako bi vas Rob i Medžik pitali, da li biste prisustvovali sastancima sa nekim od najvećih imena koji će biti slobodni ovog leta poput Lebrona Džejmsa i Pola Džordža?

“Ne. Mislim, razgovarao bih sa igračima, ali ne bih prisustvovao sastancima. Nisam deo organizacije jer nemam funkciju u klubu, zar ne? Ako igrači imaju pitanja, popričaću sa njima. Ili ako Lejkersi budu želeli da kontaktiram nekog igrača – ako igrač želi da sazna kako je to nositi dres Lejkersa i slično – uradiću to. Ali da budem na sastancima kao zvanični predstavnik Lejkersa? Odgovor je ne.

Rob i Medžik odlično znaju kako da manipulišu budžetom i već imaju dosta talentovanih igrača u timu. Poznajem Roba dosta dugo, neverovatno je pametan i siguran sam će provaliti šta i kako.”

Vi dobro znate kakav je osećaj osvojiti titulu u Los Anđelesu i biti voljen od strane navijača. Imate poprilično dobru predstavu šta bi očekivalo zvezdu koja bi potencijalno stigla u Lejkerse. Ako biste se stavili u njihove cipele, zašto bi Lebron Džejms i/ili Pol Džordž potpisali za Lejkerse?

“Sa stanovišta košarke, morate gledati kakva je organizacija franšize i kakve su vam šanse da se borite za šampionski prsten. Mislim, to je uvek primarno, zar ne? Nije stvar u glamuru nekog mesta, već u titulama. I ako ste slobodan agent, najvažnije je da procenite da li uprava tima ima hrabrosti i znanja da donese teške, ali ispravne odluke i da vas postavi u poziciju da osvojite što više titula. To je po meni najbitnije, sve se vrti oko pobeđivanja. Istina je, ako želite da budete voljeni u Los Anđelesu, morate da osvojite titule. To je to. Možete da budete najbolja osoba na svetu, ali ako ne okačite banere ovde u Los Anđelesu, bićete samo jedan od mnogih i zaboraviće vas sledeće godine. Ako želite da budete voljeni ovde, morate da pobeđujete.”

Naučili ste borilačku veštinu koju je razvio Brus Li (JKD), učili da stepujete i proučavali kako bele ajkule i gepardi love svoj plen jer ste verovali da vam to može pomoći da postanete bolji igrač. Da li postoje još neke nekonvencionalne metode koje ste koristili kako bi se dodatno usavršavali?

“Recimo, zvao sam Džona Vilijamsa 2008. godine da bih ga pitao na koji način vodi orkestar. Jer, ako razmislite malo, to je veoma težak posao – postoji toliko različitih instrumenata i sekcija. I on mora sve da ih predvodi, sve te ljude, kako bi napravio jedan zvuk, harmoničan. ‘Pa, kako to radiš?’ Seo sam sa njim i razgovarao o tome jer verujem da postoji dosta sličnosti između vođenja orkestra i vođenja košarkaškog tima. Iskreno, neke stvari koje mi je rekao su me fascinirale. Rekao mi je ‘Kobi, ako čujem da nešto ne štima, uvek mogu da se umešam i ukažem im na problem. Ali primetio sam da je bolje da im postavljam pitanja šta treba popraviti jer uglavnom će odgovor koji dobijem biti bolji od onog koji bih ja dao.’ To mi je dosta pomoglo da shvatim ulogu lidera i uticalo je na moj pristup prema saigračima. To se desilo nakon poraza od Seltiksa u finalu 2008. godine. Došao sam na trening kamp za sledeću sezonu i promenio sam svoj pristup zbog onoga što mi je rekao Džon Vilijams.”

Dobro je poznato da ste celu svoju karijeru proveli kao igrač Lejkersa, ali je bilo situacija kada je vaša budućnost u Los Anđelesu visila u vazduhu. Tokom tih perioda, da li su neki igrači pokušavali da vas regrutuju u svoje timove?

“Ne. Vidite, kada sam postajao slobodan agent, to je bilo pre ovih super timova koje danas imamo i uopšte se nije razmišljalo o udruživanju snaga. Sve se svodilo na analiziranje franšiza i njihovih uprava i ko bi mogao da vas stavi u najbolju poziciju da osvajate titule i gde bi mogli da imate što dužu karijeru.”

Imate dosta uspeha van košarke od kako ste se povukli. Da li mislite da ćete se ikada vratiti NBA ligi kao član uprave, trener, voditelj ili vlasnik? Da li vas zanima neka od tih uloga?

“Ne. Iskreno sam srećan i uživam u ovome što radim sada. Volim da dolazim u kancelariju svakoga dana i u studio kako bih pisao, uređivao i stvarao. Volim da okupljam kreativne ljude i dam im slobodu da stvaraju. Volim sve što trenutno radim tako da ne planiram da se braćam košarci.”

Tokom razgovora sa Šekilom O’Nilom, potvrdili ste da ste u potpunosti bili spremni da budete trejdovani u Čikago 2007. godine do te mere da je vaša porodica gledala kuće i škole tamo. Da je do tog trejda došlo, jasno je da bi istorija NBA lige bila potpuno drugačija. Da li se nekada zapitate kako bi vaši život i karijera izgledali danas da je do tog transfera došlo?

“Ne jer kada donesem neku odluku ne osvrćem se više. Možemo sada da razmišljamo o tome i sigurno da bi mnogo toga bilo drugačije. Verujem da bi osvojili titulu u Čikagu. To je neko moje mišljenje, ali verujem da se sve događa sa razlogom.

Iskreno, najveći šok mi je bio da Šek nije znao da sam spreman da budem trejdovan. To je bilo najveće iznenađenje za mene, da nije bio svestan toga! Verujem da je znao koliko sam spreman da promenim tim da on nikada ne bi tražio da bude trejdovan. Međutim kada je Šek bio trejdovan to je zatvorilo vrata da i ja promenim klub pošto Džeri Bas nikada ne bi dopustio da i Šek i ja napustimo Lejkerse istog leta. Iskreno verujem da je Šek znao da želim da idem, da bi on ostao.”

Da se Šek i vi niste razišli, da li mislite da bi postali najveća dinastija ikada? Šta mislite da bi se desilo da ste ostali saigrači?

“Pazite, ja bih uzeo 2000/01 Lejkerse pre bilo kog drugog tima u istoriji košarke. Što se tiče našeg tima, verujem da bi blizu bio kraj. Mislim da je Šek imao dosta zdravstvenih problema i to bi nas sprečilo da napravimo velike stvari. Ako razmišljate o njegovom telu, u jednom trenutku mora da krene da se ‘raspada’. Iako je zabavno razmišljati o tome ‘da su ostali zajedno još tri, četiri godine, šta su mogli da urade?’, ali iskreno verujem da bi zdravstveni problemi ugrozili naš uspeh. Njegovo zdravlje je bilo problematično i poslednje dve sezone koje smo bili zajedno.”

Dosta ljudi zanima koje je vaše mišljenje o mladim igračima Lejkersa i njihovom napretku, posebno Lonzo Bola, Brendona Ingrama i Kajla Kuzme.

“Dopadaju mi se, ali verujem da je još uvek rano za njih. Jako su mladi, pa je teško proceniti kako će se odvijati njihove karijere. Najveće pitanje je da li su spremni da po ceo dan treniraju i vežbaju, celog leta? Ili će im druge stvari skrenuti pažnju? Postoji veliki broj stvari koje vas mogu smetnuti sa puta, bili to sponzori ili društvene mreže. Da li mogu da odstrane zvukove sa strane fokusiraju se na ono što je bitno? To je veliko pitanje. Igrači koji mogu da se ograde od toga postanu najbolja verzija sebe.”

Brendon Ingram je izrazio želju da trenira sa vama ovoga leta. Da li ćete mu ispuniti želju?

“Razgovarali smo o tome, ali mi se još uvek nije javio. Znam da je to nešto što želi, tako da ćemo videti. Nekoliko igrača me je već kontaktiralo koji žele isto što i Ingram i pokušavam da ih uguram u svoj raspored.”

Pored individualnog rada sa igračima, postali ste i mentor velikom broju igrača – dajete im savete i smernice. Na primer, Kajri Irving je dosta razgovarao sa vama kada je zatražio od Kavalirsa da ga trejduju. Rekao je da ste mu dosta pomogli. Koliko često razgovarate sa igračima i zašto ste odlučili da uzmete pojedine igrače pod ‘svoje krilo’?

“Mentorstvo je za mene kao da sam veliki brat. Igrači znaju da sam dugo bio u ligi i da sam video svašta, tako da je teško pronaći scenario koji nisam doživeo ili video, zato mogu da im pomognem. Čoveče dobijam dosta poziva i to ne samo od NBA igrača, zovu me razni sportisti. Iskreno zabavno je preuzeti tu ulogu, uživam u tome zaista.”

Vaša emisija ‘Detalj’ koja se emituje na ESPN je fenomenalna i izuzetno detaljna. Postavljate se u poziciju određenih igrača i objašnjavate kako bi vi napadali da ste na njihovom mestu. Da li možete da ispričate kako izgleda stvaranje jedne epizode emisije ‘Detalj’? Želim da znam svaki korak, od izbora igrača na kojeg ćete se fokusirati do pronalaženja snimaka koje ćete analizirati.

“Uglavnom biram igrača koji će u narednim utakmicama imati jako težak zadatak pred sobom. To je glavni parametar kojim se vodim pri izboru. Nisam želeo da napravim emisiju koja će ukazivati samo na pozitivne stvari kada postignu 45 poena na nekoj utakmici jer ja ne gledam snimke na taj način. Kada bih na nekoj utakmici postigao 60 poena, ne bih gledao šta sam dobro uradio već bih tražio najsitniji detalj gde sam pogrešio kako bih se što bolje pripremio za sledeći meč. Na primer, ako bih igrao protiv Bostona, pogledao bih sve utakmice protiv njih kako bih utvrdio u kojim fazama sam imao problem protiv njihove odbrane. Na tome je bazirana emisija.

Što se tiče procesa stvaranja, sedimo i gledamo snimke i izvlačimo najinteresantnije detalje. Kada izvršimo selekciju, odlazim u sobu ovde u studiju i uz mikrofon analiziram ono što gledam i to je produkt koji i vi vidite. Nema smišljanja teksta, nema razmišljanja unapred šta ću reći. U emisiji zapravo vidite moju prvu reakciju na gledanje snimaka određenog igrača.”

Uz sve što radite trenutno, u planu je i knjiga koja izlazi 23. oktobra pod nazivom ‘Mentalitet Mambe: Kako igram’. Da li možete da otkrijete ukratko šta se nalazi u knjizi?

“Knjiga je zapravo podeljena na dva dela: proces i veština. U prvoj sekciji nalazi se detaljna analiza procesa u kojem se pripremam za igru – od fizikalne terapije do kondicije, preventive povreda i ostalog. U drugom delu ulazim u veštinu – najsitniji detalji, objašnjavanje najsitnijih detalja u igri, tajming, čitanje odbrana itd. U principu je knjiga za zaljubljenike u košarku.”

Tokom svih ovih godina videli smo neverovatan nivo košarkaške inteligencije kod vas. Sada kada ste se povukli već ste osvojili Oskara i stvorili dosta toga. Vi ste genije na i van terena, pa me zanima: ko su vaše idoli, ko vas inspiriše?

“Pre svega hvala vam na komplimentima. Imao sam puno uzora iz kojih sam crpeo motivaciju dok sam odrastao i to u različitim sferama života. Džon Vilijams, kojeg sam spomenuo na početku, je bio moja muza dok sam odrastao. Naravno, tu su uobičajeni ‘krivci’: Medžik Džonson, Majkl Džordan, Leri Bird, Bil Rasel, Džeri Vest, Karim Abdul Džabar i Hakim Olažuvon. Ali tu su i Opra Vinfri i Šonda Rajms i Džoni Ajvi i Tim Kuk i Bob Ajger i Mark Parker. To su sve ljudi na koje se ugledam i koji su mi bili mentori na jedan ili drugi način.”