U18: O setvi i žetvi

Piše: Vladimir Stanković, KOŠ magazin

Dakle ovako: 1. Srbija, 2. Letonija, 3. Francuska. Osvajači medalja na šampionatu Evrope do 18 godina u Rigi. Na šampionat sveta iduće godine ići će još Rusija i Litvanija. FIBA će domaćina odrediti 10. septembra, ali koliko čujem iz Evrope niko nije zainteresovan za organizaciju. Srbija je odbranila titulu osvojenu 2017. u Bratislavi, što se u omladinskoj konkurenciji ne dešava baš često jer su igrači obično u izlaznoj godini juniorskog staža, a nije realno očekivati da baš svaka generacija bude u vrhu ili na njemu. Zemlje koje su ponavljale titule imale su, ili imaju, sistem koji „izbacuje“ igrače. Sistem podrazumeva, pre svega, trenere, škole, klubove, praćenje talenata širom zemlje, kampove, sistem takmičenja, entuzijazam, ambiciozne roditelje… Srbija baš i nema sve te uslove, ali ima rezultate. Manjak uslova nadoknađuje se talentom, radom, dobrim trenerima…

Istorija šampionata Evrope do 18 godina počela je 1964. u Napulju i može se podeliti (bar) u dve faze. Prva je od tog početka pa do 1991, odnosno raspada SSSR i Jugoslavije, druga je posle toga. U tom prvom periodu od 13 prvih titula (1964-1988) SSSR je osvojio 8, Jugoslavija 5! Bila je to brutalna dominacija dva sistema, različita po stilu rada ali jednako efikasna. Tek je Italija 1990. u Holandiji stigla do prve zlatne medalje pored SSSR i Jugoslavije a SSSR je, na početku procesa svog raspada, još uvek bio drugi.

Drugi period (1990-2018) doneo je raspodelu kvaliteta i titula, pojavile s se nove zemlje, neke od „starih“ su počele da beru plodove dugogodišnjeg ulaganja dok su fabrike talenata u Jugoslaviji i SSSR počele da presušuju iz razloga koji su imali malo veze sa sportom. Tako smo dobili nove prvaka, Španiju, Francusku ili Grčku među zemljama koje su mnogo ulagale, ili nove zemlje poput Hrvatske i Litvanije. U novije vreme među osvojače zlatne medalje u ovoj kategoriji ugurala se i Turska, jedina koja je uz Srbiju u 21. veku uspela da ponovi titulu.

Ukupno je 17 zemalja došlo bar do jedne medalje, samo 11 može da se pohvali zlatom. Od tih 11 tri ne postoje: SSSR, Jugoslavija i Srbija i Crna Gora, osvajači ukupno 25 medalja. Ostaje 8 aktuelnih zemalja sa Srbijom i Francuskom kao liderima sa po 4 zlata i po 8 medalja ukupno. Hrvatska ih ima čak 9, ali 3 zlata, 4 srebra i 2 bronze. Ako „ex-yu bloku“ dodamo i jedno srebro Slovenije, ispada da je naš region sa ukupno 18 medalja najuspešniji u novom košarkaškom poretku nastalom od početka 90-ih godina prošlog veka. Bivši sovjetski blok ima 12 medalja: Litvanija 7, Letonija 3, Rusija 2. Italija ima 13 medalja od kojih su čak 9 bronzane, Španija je stigla do 11 (3-3-5), Grčka ih je sakupila 7 (2-2-3), koliko ima i Turska (2-3-2).

Najbolja petorka: Petrušev, Pecarski, Zagars, Ajazi i Mihalevski

Od ukupno 105 medalja podeljenih u periodu 1964-2018, čak 31 osvojile su zemlje ex-yu: Jugoslavija 12 (5-5-2), Hrvatska 9 (3-4-2), Srbija 8 (4-2-2), Srbija i Crna Gora 1 (1-0-0) i Slovenija 1 (0-1-1). To je 29,52% svih medalja. Nekadašnji sovjetski blok ima ih 25 ukupno, ili 23,80%. Zajedno, to je preko 53%, jasan dokaz dominacije i rezultata na bazi talenta i stručnog rada. Nije čudo što nam talentovane dečake odvode čim ih vide na nekom kadetskom ili juniorskom takmičenju…

Svrha omladinskih prvenstava nisu (samo) medalje, važnije je dobijanje igrača za seniorsku selekciju. Iz pregleda koje smo ovde objavili prethodnih dana videlo se ko je sve igrao na juniorskim šampionatima pre nego što je stigao do NBA ili napravio karijeru u Evropi. Ne sumnjam da će i iz ove generacije naših momaka biti uspešnih seniora. Marko Pecarski je bio MVP, on već ima ime (a i prezime, po ocu Miroslavu koji je 5. avgusta davne 1987. u Bormiju postao juniorski prvak sveta, a sin 5. avgusta 2018. prvak Evrope – pošto je to već bio 6. avgusta i 2017.), ali zapamtite i ime Filipa Petruševa. Lepu budućnost predviđam i Zoranu Paunoviću, Urošu Trifunoviću, Daliboru Iliću, Arijanu Lakiću….

Ko kako seje tako i žanje.

Evo imena i „generalija“ novih prvaka Evrope do 18 godina:

Filip Petrušev, 210 cm, Monteverde Academy

Altin Islamović, 198, Mega Bemax

Bogdan Nedeljković. 203, Mega Bemax

Bogdan Rutešić, 201, Partizan

Zoran Paunović, 198, Crvena zvezda

Uroš Trifunović, 199, Pinar Karšijaka

Toma Vasiljevič, 202, Dinamik

Marko Pecarski, 208, Partizan

Arijan Lakić, 198, Crvena zvezda

Dalibor Ilić, 206, Igokea