Higantes: Specijalac o Draženu Petroviću

Izvor: Higantes del basket

Piše: Vladimir Stanković

Ako volite košarku i ako slučajno letujete u Španiji, ili bar prolazite kroz ovu zemlju, potražite na kioscima avgustovski broj prestižne košarkaške revije „Higantes del Basket“. Posvećen je, najvećim delom, Draženu Petroviću od čije je smrti prošlo 25 godina. Na 75 strana, ujključujući i naslovnu, ispričana je, bogato ilustrovana, priča o kratkom životu košarkaškog genija iz Šibenika.

Naćo Dorija, dugogodišnji novinar i urednik „Higantesa“ sakupio je na jednom mestu autentično svedočanstvo o jednoj briljatnoj karijeri. Sve je tu: od početaka u Šibeniku, preko prelaska u Cibonu, pa Real, pa NBA karijera, reprezentacija Jugoslavije pa Hrvatske, trofeji, koševi… Dokument koji se čuva. Reprodukovane su 22 naslovne strane sa Draženom, uz napomenu da je jedan od 15 igrača koji su se najviše puta pojavili na naslovnici. Objavljeni su i intervjui sa njim u kojima je pričao o svojim željama i planovima. Iz jednog, koji je 1985. dao Nevenu Bertičeviću, dugogdodišnjem novinaru „Sportskih novosti“, otkrio je da bi želeo da „bude prvi Jugosloven u NBA“ i da bi „jednog dana voleo da igra u Boston Seltiksima“. Citirana je i izjava Dana Pitersona, američkog trenera koji je godinama radio u Italiji:

– Može da bira gde će, u Medžikove Lejkerse ili Birdove Seltikse.

Istom prilikom najavio je odlazak u Italiju koja „ima najjaču ligu u Evropi“, a za Španiju je rekao da bi igrao „samo u Real Madridu“.

U delu priče iz Šibenika citiran je Miro Kotarac, Draženov prvi trener:

– Nije bio previše brz, ali lopta kao da je bila deo njegove ruke. Bio je nepredvidiv, nikad nisi mogao znati šta će uraditi.Bio je spreman da trenira u bilo koje doba dana.

Kotarac je govorio i o njegovom karakteru, ambicioznosti, spremnosti na samodoricanje. Rekao je da je uzimao privatne časove matematike jer nije mogao da podnese ocenu „3“. Tu je i svedočanstvo Nevena Spahije, poznatog trenera, Draženovog druga iz detinjstva.

Između Šibenke i Cibone odslužio je vojni rok u Zemunu a vojni tim na čelu sa njim prošao je dve runde takmičenja za Kup Jugoslavije, tek je Jugoplastika bila bolja u trećem kolu ali je Dražen sa 34 poena nadmašio Velimira Perasovića koji je dao 25.

Sledi podsećanje na dve uzastopne titule Cibone u Kupu šampiona. U sezoni 1984/85 na 15 utakmica dao je 463 poena, 30,8 u proseku. Real Madridu i CSKA utrpao je po 44, Realu u finalu 36. U narednoj sezoni dao je 555 poena, prosek mu je bio 37. Limožu je ubacio 51, Real Madridu 49 i 43, Simaku 47, Makabiju 44… Za 4 godine Cibona sa Draženom nije izgubila ni jednu evropsku utakmicu kod kuće, bilans je bio 24-0.

Nezaboravna je njegova egzibicija protiv Sinudina iz Kazerte14. marta 1989. u finalu Kupa kupova. Dao je 62 poena šutirajući 12/14 za 2 poena, 8/16 trojke, 14/15 slobodna bacanja. Posle produžetka bilo je 117-113 za Cibonu. Na drugoj strani bio je Oskar Šmit, čuveni Brazilac, koji je meč završio sa 49 poena. Nikada u jednom finalu nije viđen takav „revolveraški obračun“ dvojice vrsnih strelaca.

Real Madrid, njegov budući klub, bio mu je omiljena žrtva dok je igrao u Ciboni. U periodu 1984-1988 Cibona je 5 puta pobedila Real, a Dražen je dao 44, 35, 36, 49 i 43 poena, prosek 41! Nije čudo što ga je Real toliko želeo. Posebno poglavlje posvećeno je njegovom jednogodišnjem boravku u Madridu. Odigrao je 69 utakmica od kojih je Real dobio 55. Dražen je dao 2007 poena, prosek 29,0.

U priči o dolasku u Real, Dražen otkriva da je bio blizu Barselone ali je katalonski klub oklevao što je Real iskoristio. Kolegi Migelu Anhelu Panadesu otkrio je da studira pravo i da namerava da završi fakultet.

U delu o reprezentaciji Jugoslavije predstavljen je kao “most“ između dve generacije. Dušan Ivković, nekadašnji selektor Jugoslavije, bio je „padrino ideal“, u slobodnom prevodu idealni šef, jer je pod njim na EP u Zagrebu 1989. i SP 1990. u Argentini Dražen odigrao najbolje mečeve u dresu Jugoslavije. Nije, naravno, preskočena ni srebrna medalja sa Hrvatskom na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. uz napomenu da nikome, pa ni „drim timu“, nije unapred priznavao pobedu. Zabeleženo je da je u finalu „dobio Džordana“ sa 24-22.

U delu o NBA karijeri izneto je podsećanje na teške dane u Portlandu gde trener Rik Adelman nije mnogo verovao u njega, ali je on verovao u sebe i čekao šansu. Dočekao ju je u Nju Džersiju gde je zablistao punim sjajem…

Ovaj izuzetni dokument, protkan izjavama i sećanjima mnogih igrača sa kojima je Dražen igrao, ili protiv kojih je igrao, završava se slikom uništenog golfa u kome se tog kobnog 7. juna 1993. u 28. godini okončao život košarkaškog genija Dražena Petrovića.

Zahvaljujući ljubaznosti mog prijatelja Naća Dortije, autora ovog vrednog specijalnog broja „Higantesa“ , u prilici smo da ovde reprodukujemo deo od 75 stranica posvećenih nezaboravnom Draženu.

Photo: Higantes del basket