Dino Rađa o Divcu, Draženu, Kukoču

Piše: Dino Rađa

Vlade Divac.

Od prvih kontrolnih okupljanja perspektivnih igrača pod vođstvom Rusmira Halilovića kliknili smo on i ja, a tako je ostalo do danas. Uvik mi je bija neko mjerilo od koga moran bit bolji, i zbog njega između ostalog san sam sebe gura naprid. Na kraju balade mislin da smo oboje napravili veličanstvene karijere i da mu je misto u HOF (Hall of Fame). Samo je pitanje koje će godine on i Toni doć na svoje misto, a ja ću se veselit najviše iza njih samih.

Veliki je talent za kojeg su se svi tukli. Dolaskon u Partizan nastaju legendarni dueli s nama u Splitu. Inače je uvik bija veliko dite, i samo su mu zajebancije bile na pameti. Proveli smo na pripremama misece i misece svake godine. Od 1986. do 1991. san više s njime vrimena proveja nego sa svojima doma. Slagali smo se na terenu i van njega. Famozni Bormio smo briljirali u finalu. U stvari sve šta smo igrali skupa je bilo vrh.

Znali smo se u dušu. Jedan skače a drugi trči. U kombinaciji s Tonijen i Draženon nazakucavali smo se do mile volje. Oba dva smo bili prototipovi modernih centara koji trče ko bekovi. Utakmice ka protivnici su uvik bile bez milosti ali fer. Jedino smo u NBA znali jedan drugome progledat kroz prste.
Par naših pizdarija:
Prvi je medju nama ima auto. Famozni Yugo 45. Kad god bi doša igrat u Beograd ostavija bi mi ga isprid hotela s ključen u bravi da iman. Jednom smo na pripreme u Pirot kasnili nas dvoje iz nekog razloga. Imali smo 18-19 godina. Auto škripi za popizdit, i ja ga pitan šta je a on kaže da nema pojma. Vozimo tako par sati do Pirota i ja ga nagovorin da ode u neki servis (čitaj prvu garažu) i da neko to pogleda. Dođe majstor do nas i kaže. Vi niste normalni. Pakne uopće ne postoje. Direktno željezo na željezo. Mogli ste poginit. A šta smo mi znali tada.

Gori na pripremama na Staroj planini nakon ručka ode on u WC i zapali cigaru. Ja nešto čitan na krevetu i uleti Pešić u kontrolu. Pita ljut ka pas. Ko puši ovde. Očekiva je valjda nisan ja, nisan ja. Ovaj iz WC-a viče. Ja san. Pešić valjda čokiran okrene se, ode i nikad nije spomenija ni slovo.
Diki fala na svemu. Uživa san igrat zajedno i zbog tebe san bija bolji igrač.

Dražen.

U svom ovom ludilu evo nešto i o Draženu. Dvi velike lekcije san od njega naučija. Prvo rad, rad i samo rad. Kad imaš problem ajde ga riješi u dvorani. Nemoš pogodit – dvorana, ispada balun – dvorana, nemoš trčat – Marjan, nemoš skočit – teretana.

Jednom dođemo u Poljsku igrat neki turnir i u dvorani nema teretane. Nema ni u hotelu. Šta sad. Nakon uru vrimena zove on mene i kaže. Naša san, ajmo. Odosmo taxijen Stojko, on i ja u neku ružinavu teretanu lokalnih dizača utega. Tu smo mi napravili stanice za radit i odradili svoj trening.
Druga lekcija.
Igramo u Švedskoj neke kvalifikacije, a on i ja cimeri. Idemo na kavu prije utakmice i ja vadim lovu za platit. On meni na to reče da spremin pare jer kad buden zarađiva ka on da mogu platit, a do tada nema šanse. On je već bija u Realu te godine, a ja u Splitu još.

Inače je bija poseban lik. Ništa ga nije zanimalo osim sporta. Zna bi me nazvat u svako doba dana i noći iz Amerike i pitat kako je igra Val iz Kaštela protiv Junaka iz Sinja. Četvrta liga Jug. Ko je da golove, ko je da koliko koševa u trećoj ligi u nekoj bezveznoj utakmici. Cile Sportske san mu mora pročitat svako par dana.

Živija je za sport, bija vođa u svakoj prilici i kad je poginija nemogu uopće opisat tih 7 dana. Izać na prvi trening nakon je bija jedan od težih momenata u mom životu. Siguran san da se sad veseli tamo negdi gori. Počivaj u miru i fala za sve.

Kukoč.

Teško je napisat nešto novo o Toniju Kukoču. Ja ću pokušat samo jedan dojam iz mog kantuna. Igra san sa more igrača svugdi po svitu, ali samo jednog smatran svojon košarkaškon srodnon dušon, ili soulmate kako kažu Ameri. Toliko smo toga prošli zajedno da smo se u svakom trenutku mogli sporazumit zatvorenih očiju. I dan danas da odemo odigrat neku veteransku isto bi bilo. Nikad među nama nije bilo ljubomore, nikad zavisti uvik na terenu tim prije svega.

Kad je doša na Gripe ima je 50 kila skupa s kreveton, a napravija je karijeru za pamćenje i da se mene pitalo stavili bi nas u HOF skupa, jer nas dva smo ka Harley & Davidson. Nezamislivo jedno bez drugoga.
Neviđeni talenat, pogled dva koraka unaprid, pas u milimetar, pogodit kad triba, uzde ekipe uvik u rukama. Tribalo je znat igrat s njime, a virujte mi bilo je takvo zadovoljstvo. Meni je Dino bez Tonija nezamisliv, i zato fala na svemu šta smo prošli. I dobro i loše. Došli smo tiho i ušli u legendu. (Doc Holliday)