Piše: Aleksandar Ostojić, KOŠ magazin
Četiri hiljade i još 76 kilometara deli današnje LA Kliperse, ekipu u kojoj igraju Boban Marjanović i Miloš Teodosić, od mesta gde je ova NBA franšiza rođena. Od grada Bafela, na obali Velikih jezera, otprilike podjednako udaljenog i od Njujorka i od Klivlenda i u neposrednom komšiluku kanadskog Toronta. Tamošnji košarkaški tim Bafelo Brejvs potpisao je 6. februara 1970. istorijski papir – zajedno sa još dva tima iz konkurentske ABA lige, Klivlendom i Portlandom, prešao je u NBA ligu koja se tih godina nezaustavljivo širila.
Baš u to vreme ova vest nije preterano obradovala Brejvse. Tim je bio u vlasništvu njujorške kompanije Neuberger, Loeb&Co koja je napravila niz loših poslovnih poteza i košarkaški pogon bio je pred gašenjem, a o NBA ligi se razmišljalo samo usput. Košarka nije padala na pamet ni tada 33-godišnjem biznismenu Polu Snideru, bivšem igraču američkog fudbala i rvaču. On je 1958. osnovao kompaniju za proizvodnju zamrznute hrane Freezer Food, koja je u narednim godinama izrasla u giganta. U aprilu 1970. on prodaje kompaniju za 22 miliona dolara, što je ekvivalent sadašnjih 142 miliona. “Bio sam na vrhu”, priča Snider. “Prodao sam firmu, kupovao nekretnine, zabavne parkove, sve čega sam se dotakao pretvaralo se u zlato. Ponudili su mi da za samo četiri miliona dolara kupim košarkaški klub Bafelo Brejvs”.
Odluku nije doneo Pol Snider, nego njegov šestogodišnji sin. Dečak je zajedno sa tatom otišao u obližnji gradić Nijagara Fols, da gledaju trening utakmicu košarkaša Bafelo Brejvsa i Filadelfije 76. Obojici je to bila prva košarkaška utakmica koju su gledali u životu. Bilo je napeto, rezultat nerešen, i igrao se produžetak u kome su Brejvsi slavili. “Moj sin je bio toliko uzbuđen, da mi je rekao – Tata, moramo ovo imati. I ja sam kupio Brejvse”.
Med i mleko nije odmah poteklo. U Bafelu je postojala samo jedna dvorana, Memorijal auditorijum, koju su delili hokejaši (Bafelo Sejbrs) i univerzitetski košarkaški tim Kanišes, pa su Brejvsi godinama bili praktično podstanari. Nikako nisu mogli utvrditi kalendar svojih utakmica u NBA ligi, pa im je Dejvid Štern, komesar lige, dao rok od pet godina da taj problem reše. Igrali su većinu domaćih utakmica u obližnjem Torontu, a u svom Memorijal auditorijumu svega 16 godišnje.
Prvi trener Brejvsa u NBA ligi bio je Dolf Šejz, danas stanar Kuće slavnih u Springfildu. Naravno, nije tamo izabran zbog rada u Bafelu, gde je prvu sezonu završio sa skorom 22-60. Ipak, nije sve bilo tako crno. Zvezda tima bio je Bob Kaufman, koji je u februaru 1971. zaigrao na Ol star utakmici. Kaufman je došao iz Čikago Bulsa, gde je sezonu ranije imao prosek 4,3 poena po utakmici, a u Brejvsima je eksplodirao i okončao prvenstvo sa prosekom 20,4.
Sledeće godine u ekipu dolaze centar Elmor Smit i bek Rendi Smit, ali pomaka nije bilo. Čak je sezona 1972-73 završena sa skorom 21-61, iako su Brejvsi 20. oktobra 1972. postavili rekord koji ni do danas nije oboren u NBA ligi. Te večeri su protiv Boston Seltiksa postigli neverovatnih 58 poena u jednoj četvrtini. Još neverovatnije zvuči podatak da su tu utakmicu na kraju izgubili sa 126-118.
Računa se da je 1972. udaren temelj budućih uspeha. Tada je sa Univerziteta Severna Karolina draftovan centar Bob Makadu, koji je tri godine potom poneo titulu MVP lige sa prosekom 34,5 poena i 14,1 skokova. Uz njega bio je Erni DiGregorio, ruki godine, pa Brejvsi 1974. prvi put igraju u plejofu.
Ipak, gazda Snider nije imao razloga za zadovoljstvo. Naprotiv, košarkaši su igrali u polupraznoj dvorani jer je Bafelo poznat kao grad hokeja. Stigla mu je u leto 1976. ponuda da tim proda za 6,1 milion dolara nekom hotelskom magnatu koji je nameravao da Brejvse preseli na Floridu. Odbio je, i sa dvoranom Memorijal auditorijum potpisao petnaestogodišnji ugovor o zakupu prostora, ali samo pod uslovom da Brejvsi prodaju najmanje 5.000 pretplatnih karata za svaku sezonu. To se nije dogodilo već u prvoj godini ugovora, pa Snider prodaje tim Džonu Braunu Junioru, sinu američkog kongresmena, koji je prethodno kupio brend Kentucky Fried Chicken. Brejvsi su u to vreme imali respektabilan sastav, pored Makadua i Di Gregorija tu je bio i ruki Adrijen Dentli, kao i Ol star bek Rendi Smit, zatim Mozis Meloun i Nejt Arčibald.. Trenirao ih je Džek Remzi, a kakav je to sastav bio svedoči podatak da su kasnije Makadu, Dentli, Meloun i Arčibald, kao i trener Remzi postali stanovnici Kuće slavnih.
Međutim, novi gazda Braun nije se time zadovoljavao. Počeo je da prodaje igrače, a prvi na listi za trejdovanje bio je krilni centar Džim Mekmilan. Zatim je menjao Boba Makadua sa Njujork Niksima u zamenu za Džona Đanelija i keš. Onda je krenuo da menja trenere, pa je napravio posao kome se smejala cela Amerika. Za 300.000 dolara doveo je iz Sent Luis Spiritsa centra Mozisa Melouna, koji je u Bafelo Brejvsima odigrao dve utakmice, ukupno šest minuta, pre nego što je ustupljen Hjustonu. Razlog? Džonu Braunu se Meloun nije dopadao, mislio je da je suviše lenj…
Ni Adrijen Dentli nije bolje prošao, trejdovan je u Detroit. Gradonačelnik Bafela Džimi Grifin namirisao je da se sprema selidba košarkaškog tima, i preduzeo je sve da to spreči, ali nije uspeo. Braun je najpre rasprodao najbolje igrače, a onda se uortačio sa Irvom Levinom, vlasnikom Boston Seltiksa. Ideja im je bila da Brejvse presele u Kaliforniju, i nekako su uspeli da u to ubede komesara NBA Dejvida Šterna. Na glasanju 7. jula 1978. od 22 NBA tima 21 je glasalo da se dozvoli da se Bafelo Brejvsi presele u San Dijego, i da promene ime u Klipers. Odatle su se 1984. preselili u Los Anđeles, gde su i danas. Tu su 2014. postali vlasništvo biznismena Stiva Balmera, nekadašnjeg šefa u kompaniji Majkrosoft, koji je franšizu platio paprenih dve milijarde dolara.
Photo: Printscreen
Leave a Reply