Svetsko prvenstvo: Iz Podgorice se vidi Peking!

Piše: Aleksandar Ostojić

Kakva drama u Podgorici, kakav serćan kraj za crnogorsku reprezentaciju, kakva radost publike u dvorani “Morača”. Crna Gora je posle drame izgubila od Letonije 74-80, ali poraz od 8 poena vodio je u Kinu…

Letonci su vodili tokom čitavog meča, na momente sa 14 i 12 poena razlike, ali Crna Gora je uspevala da se vrati i poraz drži u granicama dozvoljenog. Derek Nidam je sa 22 poena bio opet najefikasniji, ali epizodu za Oskara odigrao je Aleksa Popović, autor 11 poena i 6 skokova. Kad se slavi posle drame mnogo je momenata koji su odlučivali…Trojka Dubljevića o tablu za 60-63, 2+1 Todorovića za 66-70, jedan promašeni penal Strelnieksa kod 66-75 na 81 sekund pre sirene, koš Todorovića za 68-75… Bilo kako bilo, Crna Gora ide u Kinu, zajedno sa Srbijom predstavljaće sebe i exYu košarku. Biće 57. zemlja na svetskim prvenstvima a Češka 58….

Ako SSSR/Rusiju, Jugoslaviju/Srbiju i Kinu/Formozu računamo kao 6 država, brojka zemalja koje su učestvovale na dosadašnjim svetskim prvenstvima penje se na 56. Počelo je sa 10 učesnika davne 1950. u Buenos Ajresu, a ove godine u Kini igraće 32 zemlje. Debitanti će biti Crna Gora i Češka, s tim što deo češke istorije pripada Čegoslovačkoj koja se između 1970. i 1982. četiri puta uzastopno plasirala na Mundijal. Čisti debitanti biće samo Crnogorci, verovatno najmanja zemlja po površini i broju stanovnika koja je ikada stigla na svetsko prvenstvo. Bravo za Crnogorce i njihovog selektora Zvezdana Mitrovića.

Vredan rezultat ostvarila je Poljska, drugi put je na Mundijalu, na prvom učešću davne 1967. u Montevideu Poljaci su bili 5. a Mjećislav Lopatka najbolji strelac sa prosekom od 19,7 poena dok je drugi bio njegov saigrač Bogdan Likšo sa 19,3. Lopatka je bio u najboljoj petorci, zajedno sa Ivom Daneuom, Radivojem Koraćem, Modestasom Paulauskasom (SSSR) i Luisom Menonom (Brazil).

Po zonama FIBA pregled kvalifikovanih zemalja je ovakav:

Evropa (12)

Španija, Turska, Crna Gora, Litvanija, Italija, Poljska, Francuska, Češka, Rusija, Grčka, Nemačka, Srbija

Amerika (7)

Poslednji mečevi su igrani u noći između ponedeljka i utorka. Pre poslednje runde plasman su obezbedili Argentina, SAD, Kanada, Venecuela i Brazil, a poslednji putnici odlučeni su u duelima Portoriko-Urugvaj (65-61) i Domikanska Republika-Brazil (63-71). Prošli su Portoriko i Dominikana, uprkos porazu.

Afrika (5)

Tunis, Angola, Nigerija, Senegal, Obala Slonovače

Azija (8)

Novi Zeland, J. Koreja, Jordan, Australija, Japan, Iran, Filipini i Kina kao domaćin.

Kad se pogleda konačan spisak, ispada da je “promaja” nastala otvaranjem takozvanih “prozora” FIBA oduvala samo nekoliko košarkaški ozbiljnih zemalja. To se, pre svega, odnosi na evropskog prvaka Sloveniju, zatim na Hrvatsku koja je na listi osvajača mundijalskih medalja, u znatno manjoj merina Letoniju, Finsku, Ukrajinu, Izrael ili Gruziju… Iz američke zone nema Meksika, ali ne bi se moglo reći da će zbog odsustva Meksikanaca nivo takmičenja u Kini biti niži. Iz Afrike su do Kine stigle najjače košarkaške zemlje, odsustvo Egipta, Kameruna ili Maroka ne bi se moglo smatrati hendikepom. Isto važi i za Azija u kojoj su kao gosti igrali Australija i Novi Zeland i uspeli da prođu. Možda je izvesno iznenađenje neuspeh Libana, ali ne spada u senzacije.

Sada nam ostaje da čekamo žreb 16. marta u Šenženu.

Do tada, evo nekoliko zanimljivosti iz istorijata svetskih prvenstava.

*Prvi koš u istoriji mundijala dao je Nebojša Popović u meču Jugoslavija-Peru (27-33) 22. oktobra 1950. U Buenos Ajresu.

*Brazil i SAD igrali su na svih 17 prvenstava sveta.

*Jugoslavija /Srbija učestvovala je na na 15, propustila je šampionate 1959 (išli samo finalisti sa EP SSSR i Bugarska) i 1994. (sankcije).

*Argentina, Portoriko i Kanada igrali su na 13 od 17 mundijala, SSSR/Rusija na 12, Australija na 11, Kina na 10, Italija na 8 itd.

*SAD su osvojile najviše medalja – 12 (5-3-4), Jugoslavija ima 10 (5-3-2), SSSR/Rusija takođe 10 (3-5-2), Brazil 7 (2-2-3), Argentina 2 (1-1,-) Španija (1-,-). Po jedno srebro osvajali su Srbija, Grčka, Turska, po jednu bronzu: Francuska, Čile, Filipini, Hrvatska, Nemačka i Litvanija. Ukupno 16 zemalja ima medalje sa mundijala, računajući SSSR/Rusiju i Jugoslaviju/Srbiju po dva puta

Samo je 6 zemalja osvajalo titulu prvaka sveta: SAD i Jugoslavija po 5 puta, SSSR 3 puta, Brazil 2 puta, Argentina i Španija po jednom.