Preneseno sa: kosmagazin.com
Piše: Aleksandar Ostojić
Prisustvo Kobija Brajanta na žrebu grupa za Svetsko prvenstvo u Kini novinari su iskoristili da ga pitaju razne stvari. Između ostalog, zamoljen je da sastavi idealnu petorku igrača sa kojima je igrao. Evo Kobijevog izbora:
Medžik Džonson, Majkl Džordan, Leri Bird, Hakim Olajdžuvon i Karim Abdul Džabar.
Ovaj razgovor sa Kobijem Brajantom bio je šlagvort za brojne kombinacije koje su odmah počele da se prave u mnogim glavama. Pre svega, kako bi mogli da izgledaju idealni sastavi najboljih reprezentacija na predstojećem Svetskom prvenstvu. Jer, zbog famoznih FIBA “prozora”, skoro da niko nije igrao sa svim raspoloživim snagama. Mi smo bili bez petorke koja je nastupala u NBA (sada je to već četvorka), i bez nekolicine igrača koji igraju Evroligu. Na sve njih računa selektor Saša Đorđević za predstojeću svetsku smotru.
Međutim, najviše oštećeni FIBA “prozorima” bili su – nećete verovati – Amerikanci!
Evo i zašto. Nije moglo da igra njihovih najboljih 342 igrača, koji nastupaju u NBA klubovima. Tamo ih ima zapravo 450, raspoređenih u 30 ekipa, ali kad se odbiju stranci ostaje brojka od 342 Amerikanca.
Dalje, nisu mogli da nastupe ni univerzitetski igrači. A kad se zna da u NCAA ligama ima, nećete verovati, 351 ekipa, to je baš pozamašan broj. Pomnožimo 351 sa 12 igrača u svakoj – dobijamo brojku od 4.212 igrača. Ako i tu odbijemo strance, neka ih je i 20 odsto (a manje ih je), dobijemo oko 3.300 američkih igrača. Zajedno sa onima iz NBA to je neverovatnih 3.650 najboljih košarkaša koji nisu mogli igrati kvalifikacije za Svetsko prvenstvo!
Jasno je da je američki selektor Džef van Gandi (u odsustvu “head coucha” Grega Popovića) bio na silnim mukama, pa je uglavnom za kvalifikacione mečeve pozivao igrače iz takozvane G lige (razvojene NBA). Popunjavao je tim i momcima (bilo je tu i veterana) koji igraju širom sveta, po Evropi, Aziji i Južnoj Americi. Sve u svemu, kroz američku reprezentaciju u ovim kvalifikacijama prodefilovalo je 54 igrača. Među nima čak i neka nama dobro poznata imena, poput Kevina Džonsa, centra koji je pre dve godine igrao za beogradski Partizan. Ili Dejvida Stoktona, sina slavnog Džona Stoktona, koji je 2016. nastupao za zagrebačku Cedevitu u ABA ligi. U “prozorima” najbolji strelac američke reprezentacije bio je izvesni Majkl Frejzer, igrač tima Rio Grande Veli Vajpers. Ovaj bek od 25 godina prosečno je postizao 22 poena, ali to nikako ne znači da će videti Kinu. Sigurno neće, jer će tamo otići neka od verzija Drim tima, kakvih je bilo mnogo poslednje dve decenije.
Lebron, Stef Kari, Kevin Durant, Džejms Harden… Trenutno nije poznat sastav američke reprezentacije, ali sigurno je da će na SP igrati najveće NBA zvezde. Može li im se iko suprotstaviti?
U ovom trenutku niko, ali nije mali broj onih koji sa nostalgijom misle o nekim prošlim vremenima, i kako bi u sudaru sa Drim timom prošla reprezentacija nekadašnje naše države – Jugoslavije.
Zauvek je ostalo otvoreno pitanje šta bi selekcija tadašnje Jugoslavije uradila u utakmici protiv onog jednog jedinstvenog, originalnog Drim tima na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. Tada su se već bile otcepile Hrvatska i Slovenija, ali naš selektor Duda Ivković spremao je ekipu za nastup u Barseloni. Sve dok jednog dana…
– … Verovatno najbolnijeg dana u karijerama svih nas – priča Duda Ivković. – Bio je poslednji dan juna, igrali smo na jednom turniru u Monpeljeu. Odjednom sam video kako svi naši igrači uznemireno šetaju hotelskim hodnicima. Pitao sam ih šta se dogodilo, a oni su mi rekli da su čuli vest da smo izbačeni sa Olimpijade. Svi zajedno smo seli na kafu… Uprkos svom tom haosu, mi smo u finalu tog turnira pobedili Grčku. Koji dan kasnije pojavila se kakva takva nada da će nam ipak dozvoliti da igramo i igrači su se ponadali. Kad mi je javljeno da je i to propalo, imao sam knedlu u grlu dok sam im to saopštavao, i mislim da nisam izgovorio sve do kraja.
Bila je to reprezentacija u kojoj su igrali Đorđević, Danilović, Divac, Paspalj, Rebrača, Zoran Savić, pokojni Boban Janković, Zoran Radović, mladi Dejan Bodiroga, Slaviša Koprivica, Mirko Milićević, Zoran Sretenović…
Bezbroj puta svi smo se pitali – kako bi prošli protiv američkog Drim tima. Naravno, to pitanje je postavljeno i Dudi Ivkoviću, a on je jednom odgovorio:
– Siguran sam da bismo razbili američki Drim tim sa Medžikom, Birdom, Džordanom i ostalima! Glatko bismo ih dobili! U to vreme bili smo dominantna sila u Evropi, a Amerikanci nisu bili tim, već rekreativna ekipa. Mi njihove igrače ne bismo fotografisali s klupe, kao što su to činile neke reprezentacije za vreme meča, već bismo izašli na teren da ih pobedimo. NBA bi već tada shvatila kakva joj opasnost preti od Evrope.
I sada – neizbežno pitanje: kako bi sadašnja reprezentacija bivše Jugoslavije prošla u odmeravanju sa Lebronom, Karijem i ostalim NBA vedetama?
Hajde da ovu hipotetičku priču počnemo od fundamenta. Od trenera. Ja ne bih da se zamerim ni Saši Đorđeviću, niti Željku Obradoviću, pa bih mesto selektora jedne takve imaginarne reprezentacije poverio Igoru Kokoškovu. Prvom ne-američkom glavnom treneru jednog tima u NBA istoriji, čoveku koji je pretprošle godine doveo Sloveniju do šampionske titule na Evropskom prvenstvu.
Koga bi sve Kokoškov mogao pozvati na pripreme? Tu se obično pravi širi spisak, pa se kasnije sužava. Za početak mogli bi to biti:
plejmejkeri: Miloš Teodosić, Luka Dončić, Goran Dragić, Vasilije Micić…
bekovi: Bogdan Bogdanović, Mario Hezonja…
niska krila: Bojan Bogdanović, Vladimir Lučić, Vladimir Micov, Džanan Musa…
visoka krila: Nemanja Bjelica, Dario Šarić…
centri: Nikola Jokić, Boban Marjanović, Ante Žižić, Jusuf Nurkić, Nikola Vučević, Nikola Milutinov, Ante Tomić, Alan Omić…
Dakle, dozvoljavam da sam nekog izostavio, a nekog neopravdano “pozvao”, ali ovo je moj izbor.
Da sam na mestu Kokoškova, i da Jugoslavija i dalje postoji, ja bih na pripreme pozvao ovu dvadesetoricu. Mislim da već znam kojih 12 bih poveo u Kinu, jedino nisam siguran da li bi ovaj ex-yu-drim tim tukao Amerikance. Zavisi u kom bi oni sastavu došli. Ako van Gandi nije doveo najveće zvezde – sigurno bi ih tukli. A sa Lebronom, Karijem, Durantom, Hardenom… Pa, možda i tad.
Leave a Reply