32.000km do medalje

Piše: Vladimir Stanković

Ovog meseca, poslednjag dana avgusta, počinje Svetsko košarkaško prvenstvo u Kini. Koš magazín će, naravno, biti prisutan na događaju, ali do njegovog početka povremeno će objavljivati priče o pojedinim reprezentacijama koje, zajedno sa Srbijom – bar tako kažu prognoze -konkurišu za medalje. Seriju počinjemo reportažom o Španiji.

Posle trijumfa na Mundijalu u Japanu 2006 (70-47 u finalu protiv Grčke) Španija je na dva naredna svetska prvenstva bila zaustavljena u četvrtfinalu. U Istanbulu 2010. bolja je bila Srbija pobedivši 92-89 nezaboravnom trojkom Miloša Teodosića preko Horhea Garbahose, sadašnjeg predsednika španske Federacije, dok je 2014. u Madridu, takođe u četvrtfinalu, bolja bila Francuska (65-52). Španska javnost se nada da je došao trenutak za povratak na postolje, bez obzira što u ekipi nema Paua Gasola, Nikole Mirotića, Felipea Rejesa, Ćaća Rodiregaza… Zapravo, prvi put posle 19 godina nema ni jednog od takozvanih “zlatnih juniora” koji su 1999. u Lisabonu postali prvaci sveta pobedivši SAD. U Španiji se nadaju da su u međuvremenu stasale dostojne zamene i da uspešni selektor Serđo Skariolo vodi u Kinu tim sposoban da osvoji medalju.

Španci će tokom avgusta igrati prijateljske mečeva protiv Litvanije (petak, 21,30, Pamplona), 9. avgusta u Malagi protiv Obale Slonovače, 10. avgusta na istom mestu protiv Konga ili Filipina, 16. avgusta igraće u Anahajmu pored Los Anđelesa protiv ekipe SAD, zatim 22. u Madridu sledi meč sa Dominikanskom Republikom, a ciklus pripremnih utakmica zatvara se 27. u Kini protiv Argentine i 28. protiv Rusije. Izračunato je da će selekcija preći 32.000 kilometara što je, kako kažu španski mediji, manje-više polovina kilometraže koju neki klub Evrolige pređe tokom cele sezone. Izračunato je da Real Madrid preleti oko 70.000 km tokom evroligaške sezone. Postoji bojazan da bi duga putovanja mogla ostaviti trag na igračima, ali plan je napravljen i prihvaćen, izmena više ne može biti.

Serđo Skariolo je pre neki dan okupio 16 igrača od kojih će četvorica otpasti. Ako je verovati medijima, a prognoza nije daleko od realne, u Kinu će sigurno ići desetorica: plejmejkeri Riki Rubio, Serhio Ljulj i Kino Kolom, bekovi Rudi Fernandez, Pau Ribas, krilni igrači i centri Huanćo i Vili Ernangomez, Viktor Klaver, Mark Gasol i Pjer Oriola. Za preostala dva mesta boriće se Haime Fernandez, Diop, Sastre, Rabaseda, Beiran i Agilar, s tim što se mala prednost daje Diopu i Agilaru koji bi mogli da popune manjak centimetara pod koševima.

Španija će u Kini igrati u C grupi (Guanžu) a protivnici će joj biti Tunis, Iran i Portoriko. Ako bude među prve dve, u šta niko ne sumnja, ide u sledeću fazu u kojoj je čekaju dve najbolje reprezentacije iz naše grupe D. Realno je pretpostaviti da će to, u Vuhanu, biti Srbija i Italija. Prve dve ekipe nastaviće takmičenje u Pekingu a Španci se nadaju da će njihova selekcija biti u završnici i da će se boriti za medalje.

Očekivanja nisu nerealna, ali treba videti kako će igra izgledati, pre svega, bez Paua Gasola, zatim u čije će ruke ići lopta kad bude “stani-pani”, kad će odlučivati iskustvo pre talenta. Ekipa je dobro pokrivena na svim pozicijama, mada mi se čini da nedostaje još jedna klasična “petica”. Ako Mark Gasol ne bude imao svoj dan, ili ako ispadne zbog 5 penala, ostaće “rupa” koju će krilni centri delimično moći da popune, ali rival koji bude imao nadmoć u visini mogao bi da razočara Špance koji do tada ostaju favoriti na papiru.