Neka se spreme Portoriko i Španija

Piše: Vladimir Stanković

Pade Italija. Očekivano, ne baš lako ali bez drame. Konačan rezultat (92-77) može da navede na zaključak da je pobeda rutinska, suštinski i jeste, ali meč je rešen tek u poslednjoj četvrtini kad je mašina u plavom “ubacila u četvrtu”. Idemo u Vuhan, na megdan Portoriku i Španiji, sa dva velika boda, za plasman u narednu rundu biće dovoljna i jedna pobeda, ali bolje će biti ako budu dve. A trebalo bi da budu. Bogdan Bogdanović je bio naš najbolji strelac sa 31 poenom (trojke 6/9), proglašen je za MVP utakmice, ali čestitke zaslužuju svi. Sve je, za sada, kako treba.

Nastavljamo takmičenje u Vuhanu puni optimizma, jer za njega ima razloga. Sve je dobro funkcionisalo, ali ako su asistencije dokaz kolektivniosti ove igre, onda odnos 24-11 sve govori. Bravo momci, bravo Sale.

Valjda samo najjačim selekcijama na svetu, u koje spada i Srbija, i najsamouverenijim selektorima kakav je Saša Đorđević, može da padne na pamet da važnu utakmicu počne sa samo jednim od petorice igrača iz NBA. Bio je to Bogdan Bogdanović, uz koga su počeli Jović, Lučić, Birčević i Milutinov. Zapravo, kad imaš moćan tim teško je reći ko čini prvu petorku. Mateo Saketi je bio manje samouveren, uz Haketa stavio je u početnu petorku Belinelija, Datomea, Galinarija i Biliga.

Počelo je koš za koš, Bogdanović je sa dve trojke nagovestio svoje veče, ubrzo je za 15-12 pogodio i treću. Onda su usledile stalne izmene. Ima se, može se…Ulazak Jokića izazvao je ovacije publike, utisak je za nijansu sklonije Italijanima, ne računajući naravno brojne naše navijače.Video sam transparente na kojima je písalo Kragujevac, Grahovo, Bački Jarak, Nevesinje, Trstenik, Zrenjanin, Čačak… Mnogo nas ima u Kini, što reče Bogdanović u najavi meča.

Stalnim izmenama Đorđević je držao visok ritam, a prednost je lagano rasla, najviše do +7 (26-19) posle dva pogođena penala Bobija Marjanovića. Na prvi odmor se otišlo sa 28-23, ali posle dva minuta u drugoj četvrtini “azuri” su došli na -2, 29-31. Đorđević je reagovao tajmautom, a vratio je i Jokića koji je sa nekoliko majstorija odmah opravdao ovacije publike. Za tili čas opet je bilo +7 (36-29), a posle nove trojke Bogdana (4/4!) svih 10. Saketi je zatražio minut odmora dok su naši navijači poklicima “Srbija, Srbija” nadglasavali muziku iz zvučnika. Kad je Bogdan promašio peti šut za 3 poena, italijanski kolega do mene reče “I on je čovek”. Deset razlike bilo je i u 18. minutu (48-38), sa tempom koji je obećavao i treću “stotku”. Bila su i dva napada za +12, ali i ovako je bilo dobro.Na poluvreme se otišlo sa 50-42. Bogdanović je sa 15 poena bio prvi strelac, a moćno oružje opet su bile trojke, 7/12 (58%). Skok je takođe bio nadmoćan (18-10, još više asistencije (15-6).

Manje dobro bilo je u trećoj četvrtini kada je za nekoliko minuta ”prosuto” +10 (54-44). Serijom trojki Galinarija, Italinani su u 25. minutu došli na 53-55. Đorđević je uveo Marjanovića i Gudurića umesto Milutinova i Lučića. Nije bilo prijatno, ali nije bilo ni nervoze, bar ne među igračima. Izdržali su pritisak, vratili prednost na 6-8 poena , Raduljica je pogodio 5 od 6 penala za 62-54, a Bogdanović je sa linije penala u 29. minutu vratio na +10 (64-54), a na odmor se otišlo sa +13 (70-57).

Izgledalo je da će tokom noći, uz opremu i lične stvari, u prtljag za Vuhan biti upakovana i dva velika boda. Uzgred, naš tim putuje u četvrtak pre podne zajedno sa Italijanima, Špancima i Portorikancima koji će biti rival u drugoj fazi. Naš tim će prvo igrati 6. septembra sa Portorikom, a 8. sa Španijom.

Italijani su u poslednjih 10 minuta pokušali da se vrate, ali nisu mogli. Samo su uspeli da Galinari dobije nesportsku posle “sečke” nad Raduljicom. U 39. minutu sevnula je varnica, Jokić je bio fauliran, odgurnuo je Haketa, sudije su posle pregleda snimka odlučile da Jokića kazne tehničkom greškom, a Italijana običnom. Ne može litar i po u flašu od litar, što bi rekao nekadašnji fudbalski trener Biće Mladinić… Oduševljeni (naši) navijači skandirali su na kraju “Uzmi Sale svetsku titulu”, a Nikoli Jokiću “MVP, MVP”.

Bilans na mundijalima 6-1

Srbija nikada nije igrala na mundijalima protiv Italije, ali jeste Jugoslavija. Prvo ona velika, pa posle ona skraćena. Bilans je vrlo pozitivan.

Prvi meč igran je 1963. u Riju, bilo je 85-74 za naš tim, a lideri po broju poena bili su Ivo Daneu sa 20 i Nemanja Đurić sa 16. Sledeći duel bio je u Urugvaju 1967, opet pobeda 71-62 sa Dragoslavom Ražnatovićem kao liderom (18 poena). Na otvaranju Mundijala u Ljubljani 1970. jedva smo pobedili 66-63, pre svega zahvaljujući Kreši Ćosiću koji je dao 27 poena i uhvatio 22 lopte. Četvrta uzastopna pobeda stigla je u Manili 1978, 108-106 uz 29 poena Praje Dalipagića i 21 Dragana Kićanovića. U Španiji 1986. takođe nije bilo problema, 102-76 a Praju Dalipagića, koji je dao 32 poena, pratio je Aleksandar Petrović – ovde selektor Brazila – sa 26.

Italijani su jedinu pobedu ostvarili u Atini 1978. u grupnoj fazi. Pobedili su 61-60, ali je Jugoslavija postala prvak sveta.

Tradicija je nastavljena i u Fošanu 2019.

Na četiri poslednja evropska šampionata Srbija je sva četiri puta bila bolja.