Zahvaljujući kolegama iz Sportskog žurnala u prilici smo da prenesemo prvi intervju koji je Vlade Divac dao neposredno posle prijema u Kuću slavnih u američkom gradu Springfildu.
***
Smešten u stolicu ispod dresa Lejkersa sa brojem 12, sadašnji generalni menadžer Sakramento Kingsa je odgovarao na pitanja.
Koje je prvo osećanje koje vas obuzima u ovom trenutku?
– Ponos. Kada vidite sva ova imena koja su primljena u Kuću slavnih, i koji su doprinos oni dali košarci, i shvatite da ste deo da kažem elitnog tima, normalno je da ste ponosni. Nikada nisam razmišljao da ću dogurati ovako daleko. Počeo sam da igram košarku iz ljubavi. Ovo je priznanje za doprinos ovoj igri. Drago mi je da sam makar malo pomogao njenom razvoju.
Imali ste preko 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija, hiljadu i po blokada. To je učinak koji su imali i velikani kao što su Šekil O’Nil, Tim Dankan, Kevin Garnet…
– Nikada nisam voleo statistiku. Igrao sam košarku zato što volim, zato što sam stekao mnogo prijatelja širom sveta. Lični učinak mi nikada nije bio važan. Uvek sam tokom karijere voleo da dodajem loptu. Mislim da su svi moji saigrači uz mene bili bolji. Ako me pitate koja je moja najbolja karakteristika, to je bez dileme da odigram dobar pas i učinim saigrače boljim.
Nije bilo lako doći u NBA davne 1989. godine. Reprezentacije Jugoslavije za koju ste u to vreme igrali bila je izuzetno jaka. Možda i najjača evropska ekipa u istoriji.
– Taj tim je pomogao da, posebno u Americi, vide da se košarka igra i u drugim delovima sveta. Počeli smo da dolazimo u NBA, a mi smo pokazali da možemo da budemo deo ove lige. Mislim da smo otvorili vrata onome što imamo danas. Nažalost nismo dugo ostali na okupu, zbog tadašnje situacije u Jugoslaviji. Međutim, nas šest, sedam iz tog tima je igralo ovde, neki su članovi Kuće slavnih, neki će biti uskoro primljeni. Definitivno je da smo imali veliki uticaj i bili preteča onoga što se sada događa.
Da li vam je krivo što nije došlo do meča Jugoslavije i Drim tima 1992. godine na Igrama u Barseloni?
– Taj tim je krajem osamdesetih i početkom devedesetih bio dominantan. Osvojili smo bronzu na Olimpijskim igrama u Seulu. Usledili su zlata na Evropskim šampionatima u Zagrebu i Rimu, svetska kruna u Argentini. Mislim da su zbog nas Amerikanci i počeli da prave drim timove. Kada su se Sjedinjene Američke Države pojavile u najjačem sastavu u Barseloni 1992. godine, mi smo rasturili naš tim. Žao mi je što nije došlo do tog susreta. Činjenica je da su od razlike između Amerike i drugih ekipa manje, jer mnogi timovi sada imaju igrače koji igraju u NBA.
Leave a Reply