V kao Van Eksel: Kankun, Lejkersi i slatka osveta

screenshot / Youtube

Piše: Bogdan Varagić, FOS

Velika Britanija ima kraljicu. NBA liga ima Lejkerse. Kada su vaš dres kroz istoriju nosili Džordž Majkan, Eldžin Bejlor, Džeri Vest, Vilt Čemberlen, Karim Abdul Džabar, Medžik Džonson, Džamal Vilks, Džejms Vorti, Šekil O’Nil, Kobi Brajant i Pau Gasol, onda vam “obični” igrači Ol-star kvaliteta predstavljaju samo fusnote u košarkaškom leksikonu.

U post-Medžikovoj eri Los Anđeles Lejkersi nisu imali boljeg plejmejkera od Nika van Eksela. Momak iz Viskonsina ušao je u NBA ligu na mala vrata, zakasnivši na let kojim je trebalo da stigne na probu u Šarlot Hornetsima, koji ga zbog toga nisu draftovali.

Dobri duh Lejkersa Džeri Vest prihvatio je te 1993. godine objeručke poklon koji mu je upao u šake i pokupio Van Eksela u drugoj rundi. Od nekoga ko je bio 37. pik, proveo dvije sezone na juniorskom koledžu i građom (183 cm, 77 kg) bio pogodniji za domara u osnovnoj školi negoli za košarkaša, nije se očekivalo ništa više od uloge dodavača peškira i lika zaduženog za snabdijevanje ekipe peperoni picama i krofnama.

dres

No, junak ovog teksta imao je svoje kvalitete: šutersku ruku, osjećaj za asistenciju, sposobnost igranja pod pritiskom, prgav karakter kao propulzivnu snagu i nadasve brzinu. Ah, Van Ekselova brzina…

Zbog nje je još na koledžu zaradio nadimak Nick the Quick. Navijači Lejkersa darivali su svog miljenika još jednim – Van Excellent. Već u debitantskoj sezoni pokazao je da se na njega može ozbiljno računati kad je izabran u drugu petorku novajlija. Reputacija će mu samo rasti u narednim sezonama.

Koncem 20. vijeka Nik van Eksel bio je jedna od uzdanica sportskog brenda Ribok. Patike ove kompanije nosili su neki od najboljih igrača generacije, poput Šekila O’Nila, Alena Ajversona i Šona Kempa. Naročito se isticao model “blast”, koji je nedavno redizajniran i pušten u prodaju.

Povlačenjem Džonsona zbog bolesti i penzionisanjem Džejmsa Vortija Lejkersi su morali da idu na remont i 1994. su propustili doigravanje prvi put nakon 18 godina. Vest je onda povukao još jedan kasparovljevski potez i draftovao Edija Džonsa, budućeg Brajantovog mentora. On i Van Eksel postali su lokomotiva novih Jezeraša, za koje su tada igrali još Vlade Divac, Sedrik Sebalos, Elden Kempbel, Sidejl Tret i Entoni Piler. Na klupu je doveden Del Haris i ekipa je odmah proigrala.

U plej-ofu 1995. Van Eksel je činio čuda. Prvo je u paramparčad razbio nikog drugog do Gerija Pejtona – jedinog plejmejkera u istoriji koji je osvojio nagradu za najboljeg defanzivca lige – sa njegovim Supersoniksima, nakon što su prvi meč izgubili 25 razlike. U odlučujućem četvrtom meču serije Nik je brojao do 34 poena, od čega sedam trojki.

 

Rival u polufinalu bili su im omraženi San Antonio Sparsi, predvođeni MVP-jem lige Dejvidom Robinsonom. Više od časnog poraza se nije moglo (2-4), uprkos herojstvima Van Eksela, čije igračke akcije su skočile kao gost uboden u zadnjicu federom iz dotrajalog kauča.

Lejkersi su igrali dopadljivu košarku, ali nisu bili u užem krugu favorita ni na Zapadu, kamoli izazivači Džordanovim Bulsima. Znamo da u gradu anđela vjeruju u latinsku izreku Nil satis nisi optimum – Ništa osim najboljeg nije dovoljno dobro.

Šoutajm Lejkersi su osamdesetih osvojili pet titula, igrali još nekoliko finala i od njih se uvijek očekuje borba za prstenje. Zato i jesu sinonim za američku košarku.

U godini Olimpijskih igara u Atlanti u Kaliforniju su stigli gorostasni O’Nil i golobradi Kobi Brajant, za kojeg su Lejkersi Šarlotu poslali Divca. Edi Džons je shvatio i prihvatio da više nije lider. Sa Nikom je to išlo malo teže, posebno pored novog pleja Dereka Fišera koji je istog ljeta draftovan od strane kluba.

Van Eksel i trener Haris ni ranije nisu bili na istim talasnim dužinama, ali je nakon mijenjanja rostera i koncepcije tima njihov odnos postao kao viski bez leda. Pitak, ali bljutav. U tom periodu Van Eksel je imao ozbiljan incident sa jednim sudijom.

Niki
Foto: NBA.com

Napredak ekipe bio je evidentan tokom ligaškog dijela sa Šekom i Kobijem. U prvoj sezoni ostvarili su 56 pobjeda, u drugoj čak 61. Godine 1998. Lejkersi su postali tek četvrta ekipa od postanka NBA lige koja je dala četvoricu igrača na Ol-star vikendu: O’Nila, Brajanta, Džonsa i Van Eksela (ubacio 13 poena u porazu Zapada).

Lakers

Problem je nastajao u plej-ofu, gdje je nemezis Lejkersima bila ekipa Jute sa Melounom, Stoktonom i Hornasekom. U polufinalu konferencije 1997. Slounovi Džezeri su ih eliminisali sa 4-1. Sledeće sezone pala je “metla” u finalu Zapada. Uoči četvrtog meča serije – koji je Juta dobila 96:92 – na treningu Lejkersa igrači su se okupili da se pozdrave na sredini parketa. Umjesto standardnog “One, two, three, Lakers!” Nik van Eksel je, rezigniran igrama tima, uzviknuo: “One, two, three, Cancun!”

Kankun je poznato ljetovalište u Meksiku. Njegova aluzija bila je jasna, Lejkersi neće dobiti taj meč i mogu da se spremaju za odmor. Što se i desilo, ali Van Ekselent je time ispisao sebi izlaznicu iz franšize.

Del
Del Haris, foto: RantSports

Istog ljeta trejdovan je u Denver Nagetse, jednu od najgorih ekipa čitave lige (skor 11-71). Govorilo se da je Del Haris urgirao kod vlasnika Džerija Basa i Vesta da ga pošalju u Kolorado, ili u očajne Vankuver Grizlise.

“Mrzim to sijedo kopile. Ubaciću im 40 poena kad se vratim, uništiću ih”, povjerio se Van Eksel svom menadžeru.

Nik
Foto: NBA.com

Iako je Denver bio paradajz ekipa, Van Eksel je ispunio obećanje i dobio svoju osvetu. U legendarnom Vestern Forumu, pred svojom dojučerašnjom publikom koja ga je i dalje voljela, Van Eksel je zabilježio fantastičan učinak: 41 poen, 9 asistencija i 8 skokova.

Ni to nije bilo dovoljno za trijumf, Lejkersi su bili toliko jaki. Ali nije se pisalo o Brajantu, O’Nilu ili Rajsu, već je Van Ekselova partija bila udarna vijest. Publika je Nika dočekala aplauzima, a pojedini navijači su razvili transparent “We miss U Nick”.

NVE
Van Eksel na Ol-star utakmici

Del Haris nije gledao Nikove bravure; dobio je otkaz nakon lošeg ulaska u sezonu. Statistički, Van Eksel je najbolja izdanja pružao u Denveru, ali tim nijednom nije ušao u doigravanje. Lejkersi su, kao što znamo, u međuvremenu triput u nizu pokorili ligu.

Kasnije je brzi Nik branio boje Dalasa, Golden Stejta, Portlanda i San Antonija, prije penzionisanja 2006. godine. Pamti se njegova plej-of serija protiv Sakramento Kingsa 2003, kada je sam uveo Maverikse u finale konferencije nakon 15 godina (36 poena u drugom meču, 40 u trećem, 35 u šestom, 23 u sedmom). Uprkos ogromnom talentu, ostao je nedorečen kao košarkaš.

Za temperamentnog Nika van Eksela važile su riječi koje je Vinston Čerčil uputio feldmaršalu Bernardu Montgomeriju: “U porazu – neuništiv. U pobjedi – nepodnošljiv”.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*