Preneseno sa: kosmagazin.com
Piše: Vladimir Stanković
z veliki broj drugih asova. Sa brendom na čijem su čelu bili takvi asovi nije bilo teško “prodavati” proizvod. Kada je Štern došao 1984. NBA je bila u krizi, pre svega finansijskoj ali bilo je i nameštanja utakmica, droge, pištolja u svlačionici… Štern je ustanovio limit budžeta, takozvani “salary cup”, napravio anti-doping program, odredio pravila oblačenja sportske opreme. Potpisao je fantatstične ugovore o prodaji TV prava koji su sasvim stabilizovali NBA. Od sezone 2016/17 liga naplaćuje TV prava 24 milijarde dolara. Svih 30 klubova imaju “salari kap” od po 109 miliona dolara. Prihod od TV prava uvećan je tokom njegovog mandata čak 40 puta, prosečna zarada igrača otišla je sa 250.000 dolara iz 1984. do 5 miliona, igraju se prvenstvene utakmice u Japanu, Meksiku, Londonu…
Tokom Šternovog mandata NBA se proširila za 6 timova, uključili su se Šarlot, Majami, Minesota, Orlando, Toronto i Vankuver. Bilo je i nekih seoba sedišta timova. Štern je pomogao 1997. i u formiranju WNBA, ženske verzije NBA. Kada je Kinez Jao Ming 2002. trebalo da dođe u NBA opet je Štern imao važnu ulogu jer je to bio više politički nego sportski transfer, mada je kineski centar ostavio dubok trag i kao igrač.
Nije sve bilo posuto ružama, Štern je preživeo i 4 štrajka igrača, bilo je to 1995, 1996,1998. i 2011. Rešavao je probleme skraćujući sezonu na samo 50 ili 66 utakmica, ali je iz svakog sukoba NBA izlazila jača.
– Danas smo izgubili legendu, lidera koji je promenio naš sport. Otišao otac, muž, prijatelj -napisao je na svom Tviter nalogu španski as Pau Gasol.
Štern je postao 4. komesar NBA kada je imao 42 godine. Bio je toliko uspešan da je krajem 80-ih godina NFL (američki fudbal) pokušala da ga vrbuje, ali je ostao veran košarci. Agencija Asošijeted Pres proglasila je Šterna 1989. najboljim rukovodiocem decenije. Njemu se pripisuje i čuveni reklamni slogan “I love this game” (Volim ovu igru).
Imao sam zadovoljstvo da nekoliko puta intervjuišem Dejvida Šterna. Jednom u Barseloni, jednom u Milanu, čini mi se i u Parizu, sretali smo se u Pragu, Moskvi… Dolazio je na Mekdonalds turnire dok su postojali, nekoliko puta smo se sretali na F4 turnirima Evrolige. Bio sam ponosan što je lako zapamtio moje prezime što, naravno, dugujem njegovom druženju sa Borom Stankovićem.
Ne sećam se više o čemu smo pričali, bile su to tada aktuelne teme, od značaja Evropljana u NBA do moguće ekspanzije lige na Evropu. Koliko se sećam, bio je vrlo oprezan po pitanju ove poslednje teme. Nikada nije otvoreno rekao da NBA ima nameru da se jednog dana “iskrca” u Evropi. Doduše, nije rekao ni da neće. Kao iskusan političar, rođeni lider, u mnogim situacijama puštao je da sudija bude vreme, da praksa i okolnosti nametnu rešenja.
Pet godina ga nije bilo na velikoj sceni, iz penzionerske fotelje mirno je posmatrao kako njegov naslednik Adam Silver rukovodi moćnom organizacijom koju mu je ostavio. Liga besprekorno funkcioniše i bez Dejvida Šterna, ali da nije bilo njega ne bi bilo ni ovakve NBA.
Veliki vizionari su najsrećniji kada dožive ispunjenje svoje vizije. Dejvid Štern bio je jedan od takvih.
Leave a Reply