Piše: Aleksandar Ostojić, KOŠ magazin
Vest da je selektor srpske reprezentacije Igor Kokoškov prihvatio ponudu da mu, pored Dejana Milojevića i Vlade Jovanovića, deo stručnog štaba na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre bude i Majkl Meloun munjevito je obišla svet. Kao i dan kasnije odgovor trenera Denver Nagetsa (to je taj isti Meloun) da još ništa nije definitivno dogovoreno sa Košarkaškim savezom Srbije. Ono što je sigurno jeste da kontakti uveliko postoje, i da bi sve uskoro trebalo biti ozvaničeno. Ko je Majkl Meloun?
Najmanje što bi se o njemu moglo reći je da je trener Denver Nagetsa, da je selektirao i praktično “izmislio” Nikolu Jokića, da je svojevrsni NBA vunderkind i da je tvorac košarkaškog čuda u Koloradu i Oklendu. Nešto o Melounu zna i Saša Pavlović, koji je igrao košarku u Klivlendu u vreme kad je Meloun tamo bio asistent trenera Majka Brauna. Dobro ga je upoznao, pa je pre izvesnog vremena u razgovoru sa studentima Univerziteta Union-Nikola Tesla u Beogradu rekao:
– Stalno mi je pričao о našoj istoriji, ratu u bivšoj Jugoslaviji i ponekad sam imao utisak da o tome zna više od mene, a kad god bi video mog oca na tribinima pokazivao mu je tri prsta. Maloun zaista obožava Srbiju…
Tri prsta pokazuje čovek koji je rodjen u Kvinsu, po kriminalu poznatom predgradju Njujorka!
Majkl Meloun je po završetku srednje škole upisao katolički Lojola Univerzitet u Merilendu, gde je diplomirao istoriju. Odatle to njegovo tako dobro poznavanje srpske prošlosti.
Još na Univerzitetu je shvatio da sa skromnim talentom u košarci nema šta da traži, ali da ima i nekih drugih zanimanja koja nisu neposredno vezana za parket i obruče. Na primer – trener. U vreme kad je diplomirao već je uveliko bio pomoćnik trenera u lokalnoj ekipi iz Baltimora, koja se zvala Školski prijatelji. Dalje ga je trenerski put vodio do Univerziteta Okland, pa Providensa. Ovaj poslednji posao je odabrao iako je imao ponudu da radi u policiji države Mičigen.
Sa Propvidensa prelazi na Univerzitet Virdžinija, da bi 2001. postao deo trenerskog stafa NBA ligaša Njujork Niksa. Tu je bio asistent zajedno sa još jednim Melounom – Brendanom, svojim ocem.
U Niksima ostaje do 2005. kad odlazi u Kolorado, u Klivlend gde je bio pomoćnik trenera ekipe u kojoj je igrao već pomenuti Saša Pavlović. Bio je tu i momak koji se zvao Lebron Džejms, ali bilo bi pretenciozno da Majkl Meloun sebi pripiše u zaslugu što je taj postao superzvezda NBA lige.
Ipak, Melounova ogromna zasluga je što je najbolji tim poslednje dekade, Golden Stejt Voriorsi, izgledao kao preteča neke košarke 22. veka. On se 2011. zaposlio u Voriorsima kao pomoćnik glavnom treneru Marku Džeksonu, i već u sledećoj sezoni ekipa je dramatično napredovala. Od skora 23-43, koji su imali pre njegovog dolaska, došli su do plej-ofa sa 47 pobeda i 35 poraza. Te sezone stvorena je dinastija kakvu danas pamtimo, a zvezde Voriorsa Stef Kari i Drejmond Grin pominju Melouna kao jednog od tvoraca tog čuda. Uostalom, tržište sve prepozna i izniveliše, a Majkl Meloun je tih godina bio najbolje plaćen pomoćnik trenera u celoj NBA ligi.
Najzad, 3. juna 2014. postaje glavni trener jednog NBA tima. Reč je o Sakramento Kingsima, a vlasnik franšize Vivek Ranadive doveo je u paketu i Melouna seniora. Tako se dogodilo drugi put u istoriji NBA lige da sin i otac budu glavni trener i prvi pomoćnik. Prvi takav slučaj bio je kad su Bil i Erik Maselman trenirali isti tim, Minesotu Timbervulvs.
Dve godine se zadržao u Salkramentu, a onda je u junu 2015. potpisao za glavnog trenera Denver Nagetsa. Do danas je na toj funkciji, a svojim diplomskim radom smatra uvodjenje u NBA sistem nepoznatog igrača Mega Bemaksa, tada dvadesetogodišnjeg Nikole Jokića, i stvaranja od njega najboljeg centra lige i mega-zvezde. Samo Majkl Meloun je mogao u Jokiću prepoznati ol-star potencijal, samo on je imao m…a da ga trpi i izgura do zvezdanih visina. Samo Meloun je mogao stvoriti koncepciju tima u kojoj će Jokić biti lider, i samo Meloun može tu svoju misiju nastaviti i u srpskoj reprezentaciji.
Postoji poznata izreka “nebo je granica”. Majkl Meloun je skromniji, i on se rukovodi izrekom “Olimpijske igre u Tokiju su granica”. Neka mu je sa srećom!
Leave a Reply