NBA franšiza Srbija – Struka i organizacija

Piše: Boško Beštić, KOŠ magazin

Pre nešto manje od mesec dana u prepisci sa uredništvom Koš magazina došli smo na ideju da kroz četiri teksta prezentujemo srpsku košarkašku reprezentaciju kroz prizmu najvećeg biznis poduhvata u košarci od njenog postanka – NBA lige.

Već dva teksta na tu temu objavljena su na portalu. Uvod u ovu priču i tekst o NBA rosteru Srbije čekali su nastavak koji bi se ticao stručnog štaba i organizacije, i na sreću tekst je sačekao današnji dan.

Kao grom iz vedra neba pre neki dan je domaću i svetsku javnost uzdrmala vest da će Majkl Meloun biti deo stručnog štaba naše reprezentacije u 2020. Isprva oprečne informacije sudarale su se na medijskom nebu, ali sada se slika polako kristališe. I premda je glavni junak ovog teksta selektor Srbije Igor Kokoškov, nismo mogli dobiti bolji poklon na startu Nove godine (po julijanskom kalendaru).

Kao da smo ovim tekstovima i pominjanjem Srbije u kontekstu NBA franšize prizvali ovaj zaista (ne)očekivani događaj. Ali. . . To je NBA. To je taj marketinški ili biznis efekat. . . Zovite ga kako hoćete, ali očigledno da postoji. Duh NBA je oduvek bio u srpskoj košarci i očigledno je došlo vreme da Srbija počne da se pominje u kontekstu NBA tima.

Dakle počećemo ovu priču od pojačanja u stručnom štabu – Majkla Melouna! Jedan od najtalentovanijih trenera u NBA ligi prisutan je na njenim parketima još od 2001. godine kada je kao jedan od asistenata počeo svoju karijeru na najvećoj košarkaškoj sceni u  New York Knicksima. Nakon 4 godine brušenja zanata kreću nove avanture pa je u periodu od 2005-2013. bio deo struke čak tri franšize (Cavaliersi, New Orleans Hornetsi, kao i Golden State Warriorsi). Sakupivši dovoljno iskustva kroz rad sa veoma perspektivnim timovima i već dokazanim super zvezdama takmičenja bio je spreman za svoj prvi samostalan trenerski posao. I gde bi drugo počeo nego u jednoj od najomiljenijih srpskih kolonija u obećanoj zemlji. Pogađate, bili su to Sacramento Kingsi. Istini za volju zadržao se tamo samo do 2015. Ali od tada pa na ovamo dobili smo novu srpsku NBA oazu.

Denver Nuggetsi sa Melounom dobili su potpuno novu filozofiju i fizionomiju. Uz odrešene ruke Meloun je dobio i grumen zlata koji je valjalo obraditi i pretočiti u polugu. Kako su samo „legli“ jedan drugom Meloun i Jokić. . . Slagali su zajedno ciglu po ciglu gradeći trenutno jedan od najboljih timova Zapadne konferencije.

I evo. . . posle toliko godina saradnje tu su zajedno prva zvezda Srbije i čovek koji je od njega napravio najboljeg centra NBA lige. Da li uopšte treba obrazlagati koliko je ovo važno?

Čovek koji najbolje poznaje Nikolu – Superstara. Onog Nikolu koji obara rekorde i maltretira najbolje centre sveta. Ne onog koji je trpeo kritike na nedavno završenom Svetskom prvenstvu.

Čovek koji koncipira igru jednog od najboljih timova sveta baš na ovom momku, pomoćiće Igoru da unapredi igru našeg tima i iskoristi pun potencijal naše super zvezde.

Hvala Savezu i hvala samom Melounu. Ovo je zaista veliko pojačanje.

Međutim, Savezu dugujemo zahvalnost još od dana kada su odabrali Saleta Đorđevića da svojim autoritetom i imenom utaba put aktuelnom šampionu Evrope i članu stručnog štaba Kingsa.

Igor Kokoškov došao je u pravom trenutku. U trenutku kada je plod (Srbija) sazreo u utrobi NBA.

Kao i Meloun, ima prilično živopisan NBA CV. Veoma rano je pronašao sebe u trenerskom poslu pa tako već u 21. godini radi sa mlađim kategorijama OKK Beograda. U sezoni 95-96 predvodi OKK samostalno, pa prelazi u mlađe kategorije Partizana, da bi 99’ usledila selidba u SAD gde najpre biva član struke Missouri Tigersa, a već 2000. započinje svoju NBA karijeru sa samo 29 godina u LA Clippersima. U srpskoj javnosti stidljivo se pominje tek pred kraj svoje epizode u Gradu anđela 2003. godine, ali on tiho i bez pompe puni svoj CV značajnim imenima poput Detroita, Phoenixa, Clevelanda, Orlanda i Utaha u periodu od 2003-2018. Njegov rad obogaćen je i reprezentativnom karijerom koja je tekla uporedo sa NBA i u kojoj je slabašnu reprezentaciju Gruzije uspeo da kvalifikuje na čak tri kontinentalne smotre.

Takvi rezultati nisu mogli ostati neprimećeni, a uloženi trud napokon dolazi na naplatu 2017. kada sa Slovenijom kao prvorazrednim iznenađenjem turnira osvaja EuroBasket u Istanbulu protiv favorita Srbije, stvorivši pritom jedan izuzetno kompaktan tim i prepoznatljiv stil igre koji zaista više podseća na prekookeansku košarku. Logično, nakon toga, usledio je poziv Sunsa koji se ne odbija.

Kokoškov postaje prvi ne-američki trener koji u NBA sezoni predvodi jednu franšizu kao „head coach“.

Možda bi ta epizoda u Sunsima portajala i duže da je na NBA draftu izabrao svog pulena Luku Dončića, međutim utisak je da je Igor želeo da skine breme očekivanja javnosti sa Luke iako to, ispostaviće se, nije bilo potrebno.

Bilo kako bilo, nakon prilično loše sezone sa, istini za volju očajnim Sunsima, Kokoškov svoje NBA uhlebljenje pronalazi tamo gde i pripada. Među svojima. U Sacramentu uz Divca, Stojakovića, Bogdanovića i Bijelicu.

Nakon odlaska Saleta Đorđevića, Kokoškov je zaista bio čovek koga je najveći broj košarkaških zaljubljenika u Srbiji priželjkivao na kormilu najsvetlije institucije u zemlji.

Logično, cela nacija bila je zadovoljna izborom! A još zadovoljnija njegovim prvim potezima na svom novom radnom mestu. Naime, za svoje asistente Igor poziva dva, u ovom trenutku najtalentovanija trenera u Srbiji. Dva čoveka koji u svojim samostalnim karijerama neguju NBA stil, promovišu NBA potencijale i rade ogroman posao kao ispostava NBA Srbije u okvirima naše zemlje.

Dejan Milojević je neko o kome ne treba trošiti reči. Svako ko prati regionalnu košarku upoznat je sa njegovom filozofijom. Osim što je oblikovao materijal za dva dominantna NBA centra iz Srbije (Jokić/Marjanović), preko Okeana poslao je još nekolicinu mladih momaka iz različitih krajeva Evrope. Verovatno je stručnjak sa najviše napravljenih draft igrača u ovom trenutku, a njegov tim postao je sinonim za razvojnu NBA stanicu u SAD. Osim ovog zaista velikog poduhvata, u NBA CV-ju ima i letnju ligu sa Houston Rocketsima u sezoni 2018.

Vladimir Jovanović, slično Kokoškovu, rano je spoznao svoj trenerski potencijal i shodno tome odabrao zanimanje u najproduktivnijem periodu života. Sa svojih 28 godina postaje deo FMP-ovog sistema, što mu najpre biva preporuka za rad u U18 selekciji Srbije 2016. a zatim i za rad sa izuzetno talentovanim mladim timom Crvene zvezde (u sezoni 2016/2017). Nakon odlaska Alimpijevića u Crvenu zvezdu, vraća se u FMP na mesto šefa struke 2017. i od tada radi zaista izuzetan posao. Ove godine prema sopstvenom svedočenju iznenadio je mnoge sa FMP-om, ali on sam zna da ništa u životu ne dolazi slučajno. Sve je proizvod kontinuiranog i napornog rada. Osim uticaja na nastanak Marka Gudurića, u svom NBA CV-ju ima i letnju ligu 2018. u stručnom štabu LA Clippersa. U njegovom sadašnjem timu razvijaju se NBA potencijali poput Radanova, Pecarskog, Lazarevića. . .

Logistika ovakvom stručnom štabu svakako su ljudi od ogromnog autoriteta preko Bare. Vlade Divac sa ogromnim iskustvom rada u organizacionim poslovima, osim što je bio predsednik srpskog Olimpijskog komiteta sada obavlja funkciju generalnog menažera Sacramento Kingsa. Živa legenda NBA, član Kuće slavnih nedavno je postao mentor još jednoj legendi naše i svetske košarke. Peđa Stojaković, kao u i periodu kada je stigao u SAD, ima veliku podršku i mogućnost da Divčevo iskustvo upija iz dana u dan, i nema sumnje da će i on, kao i Vlade, ovaj posao obavljati izuzetno. Uostalom, veliki deo zasluga za dobre partije Kingsa ove sezone idu upravo na račun srpskog tandema koji je u Sacramento doveo Nemanju Bijelicu koji je bio na izlaznim vratima NBA lige. Sada, u timu prepunom mladih talentovanih igrača, Nemanja je jedna od ključnih poluga. Igra najbolju košarku otkad je stigao preko Okeana, beleži sjajne cifre i, što je najvažnije, postao je čovek koji lomi teške utakmice. Moglo bi se reći da se u potpunosti odužio Divcu i Stojakoviću, ali i da je njihova procena bila izuzetna.

Sve u svemu, kada pogledate sve ove momke kao jednu celinu, i na to dodate roster Srbije, shvatite da ova „franšiza“ zaista uliva strahopoštovanje. Možda jedino ime koje po svim parametrima nedostaje u ovom tekstu jeste veliki Greg Popovič. U pravu ste. Ovaj čovek ima angažman. Ali „Ludi Srbin“, kako sam sebe naziva, je dovoljno „lud“ i dovoljno „Srbin“ da ga miris ove priče jednog dana opije i ubedi da mu je mesto baš tu. . . u NBA Srbiji. Pa ko zna. . .Videćemo. . . Možda nekada. . .