Ekipa uzme titulu, pa prođu godine… i niko se više ne seća kako je do toga došlo!
Piše: Srđan Nikolić, NBA svijet
Daleke 1987.godine, Detroit je imao strašnu ekipu. Došli su do 2:2 sa najboljom ekipom Bostona svih vremena (sorry Bill and Co.) i imali su brejk na dohvat ruke. Onda se desio brzopleti pas Isiah Thomasa, Larry Bird krade loptu i ostalo znate. Na kraju je Boston dobio sa 4:3 seriju, a poslednji meč je takođe bio čupav.
Detroit nije imao sreće. Toga se više niko ni ne seća.
Avaj, veliko finale…LA Lakersi dobijaju sa 4:2,a ključni momenat je skyhook Magica Johnsona u četvrtoj utakmici gde Lakersi dobijaju u poslednjoj sekundi i umesto da budu na 2:2 prave brejk i biva 3:1 za njih. Da je nekim slučajem Detroit prošao,a mogao je, ko zna šta bi se desilo već te ’87. LA Lakersi su šampioni.
Idemo dalje. Pat Riley obećava publici da će biti prva ekipa jos od Bostona iz 1968 i ’69.koja će napraviti repeat. Imaju najbolju ekipu u istoriji Lige, aliiiiii…Završavaju, čini mi se deveti put zaredom kao najbolji na Zapadu (kako oni bre nikome nisu dosadili…?) sa skorom 62-20. U prvom kolu,sem jedne utakmice, razbijaju Spurse,a onda…
E, a onda biva ono čega se niko ne seća – Lakersi, da nisu imali prednost domaćeg terena, verovatno nikada ne bi odbranili titulu! Prolaze Utah Jazz u sedam mečeva gde je John Stockton izdominirao. U petoj utakmici Utah vodi na 12 sekundi do kraja, Michael Cooper daje koš sa poludistance za vođstvo Lakersa,a James Worthy krade loptu za pobedu svoje ekipe, dok Stockton pravi lošu odluku u poslednjih 5 sekundi. Da nije bilo tako, Utah bi imala 3:2 i mec kod kuće za prolaz. Uzgred, taj tim Utah Jazza je bio slabiji od onog tima sa kojom su dve godine borbe vodili Bullsi, pošto se redovno serenda da su Bullsi imali lose protivnike u periodu ’96-’98.
Nakon toga Lakersi prolaze Dallas, ali tako što dobijaju samo mečeve kod kuće – opet 4:3. U finalu su igrali sa Detroit Pistonsima…Pistonsima koji su imali 3:2 u seriji i 14 sekundi do kraja imaju poen prednosti za titulu. Ali avaj, Laimbeer pravi faul nad 41-jednogodisnjim Jabbarom – inace, faul nije ni postojao. Jabbar je u toj seriji šutirao samo 60% slobodna bacanja, ali to veče – savršenih 8/8.
Joe Dumars u haotičnom napadu promašuje za titulu,Byron Scott dva penala,ali za 3 sekunde se ništa nije moglo bez time-outa. Lakersi dobijaju meč, posle i seriju
1989. godina…LA Lakersi su naravno, prvi na Zapadu i uništavaju sve protivnike do Finala – 11 vezanih pobeda! Ali…U velikom Finalu prvo gube ubedljivo od Detroita. U drugom meču, nakon pet minuta ostaju bez Magica Johnsona za celu seriju.Čak i tako, taj drugi meč su mogli da dobiju, ali – James Worthy, dve sekunde do kraja, promašuje slobodno bacanje za izjednačenje,a na sekund do kraja Lakersi nisu uspeli da izvedu šut za izjednacenje i produžetke. Ostatak serije je poznat, 4:0 za Detroit.
Zašto sam dao ove primere? Prosto, da je prst sudbine bio malo drugačiji, mozda Lakersi ne bi uzeli ni titule ’87, a ni ’88. A opet, da je mozda sreća pretegla na drugu stranu, mogli su da je uzmu i ’89.
Da li to oduzima legitimitet Detroitu ili Showtime Lakersima? Naravno da ne. Te titule su apsolutno zaslužene. Kao i titula GSWa 2015. bez obzira na povrede glavnih igraca, kao i titula Toronta ove sezone. I to je to. Mnogo puta u istoriji su se dešavale ovakve stvari (Havlicek stole the ball….) i to je prosto deo igre.
ma detroit nije igrao kosarku nego tucnjave ,, lakersi su igrali lijepu kosarku ne bi h dobili 87 ,, 88 su bili blizu 89 su ih dobili jer magic nije igrao finale zbog ozljede