Clyde Drexler: Klizač

KOSMagazin/NBA

Preneseno sa: kosmagazin.com

Pišu: Aleksandar Ostojić, Vladimir Stanković

U vremenu kad su sva košarkaška takmičenja suspendovana zbog pandemije koronavirusa, odlučili smo da naše čitaoce častimo u skladu sa motom ovog portala – Za one koji čitaju košarku. Poklanjamo vam knjigu koju ćete moći da čitate u nastavcima. Reč je o 50 biografija najvećih igrača NBA lige, a koje su svojevremeno objavljene u knjizi “50 veličanstvenih” autora Vladimira Stankovića i Aleksandra Ostojića. Uživajte u čitanju!

***

Godinama se najbolji visoki bek “zapadno od Čikaga” zvao – Kaljd Dreksler. Čikago se uzima kao jedinica mere, jer tamo je živeo i radio neuporeivi Majkl Džordan, a kada bi u vreme njegove vladavine neki savremeni Fileas Fog krenuo na zapad u obilazak sveta, najpre bi u Portlandu sreo Drekslera, i onda bi mogao obići Zemljinu kuglu sve do Čikaga sa istočne strane, i reći: Boljeg od njega zaista nema!

Treba dobro poznavati američki žargon, pa shvatiti raznorazna imena i nadimke koji se vezuju uz Klajdovo ime. Najpoznatiji je kao Clyde The Glide (Klajd Klizač). Zbog svojih “vazdušastih stopala” kojima kada trči kao da ne dodiruje parket, nego klizi kroz vazduh. Fi Slama Džama je druga žargonska imenica, i označava studentsku ekipu univerziteta Hjuston za koju je Klizač nastupao tri godine. U to doba (1980-1983) Fi Slama Džama i njihov Klizač imali su i treći, možda najprepoznatljiviji nadimak – Fraternity Of Dunk, u slobodnom prevodu “Bratstvo koje zakucava”.

“Brat Dreksler” imao je u Hjustonu “brata po zakucavanju” Akima (sada Hakima) Olajdžuvona. Njih dvojica su do ludila dovodili grlate čirlidersice svojim čestim trešenjem zglobnih konstrukcija koševa. Čak je Klajd to radio češće i uspešnije od Hakima koji se, kao stranac, ipak malo ustručavao da svojih 130 kilograma napadno veša o skupe američke obruče. Imigraciona služba može Afrikancima svašta uzeti za zlo.

Dreksler i Olajdžuvon zajedno na Univerzitetu Hjuston

Dreksler je posle treće godine studija napustio simpatičnu bratiju Fi Slama Džama, ostavivši za sobom četiri univerzitetska rekorda: prvi je košarkaš Hjuston Kugarsa (tako se zaista zove ovaj univerzitetski tim) koji je u karijeri postigao više od 1.000 koševa, imao 900 skokova i 300 asistencija, kao i 268 ukradenih lopti. Prijavio se za draft 1983. sa pedigreom dva finala NCAA lige.

Te 1983. univerzitetske zvezde na draftu bile su gorostasna zabluda Ralf Sempson i gorostasni nesrećnik (završio karijeru mnogo pre vremena zbog teške povrede) Stiv Stipanović (zvani Stipo). Ostatak akademske ponude nije baš bio impresivan, ali je Klajd “Klizač” izabran tek kao 14. od Portlanda. Kada se danas pogleda učinak te generacije ‘83 (predolimpijske, a takve su po pravilu najslabije), Dreksler je stvarni broj 1 tog drafta.

Prva godina u Severnoj Kaliforniji bila je za Drekslera crna i sumorna da gora nije mogla biti. Istina, kod trenera Džeka Remzija odigrao je sve 82 utakmice, ali sa bednim prosekom 7,7 poena. Prednost je imao Darnel Valentajn. Tu svoju prvu portlandsku godinu Dreksler je kasnije često prepričavao svom kasnijem konkurentu za mesto u petorki – nesrećno nastradalom Draženu Petroviću.

Trener Remzi je ubrzo otišao, na njegovo mesto je došao Rik Adelman, i Dreksler je postao živa legenda Portlanda, klupski rekorder svih vremena po broju postignutih koševa i procentu ubačaja iz igre.

Živa legenda Portlanda

– Godinama sam bio lider te ekipe, i to sam vrlo dobro znao i osećao – kaže Kaljd Dreksler. – Mnoge stvari su zavisile od mene, a uloga u igri mi se menjala zavisno od toga ko igra pleja, što je, opet, zavisilo od klupske politike pri nabavci igrača. Ali, moja osnovna uloga je bila lideršip, da činim sve što je potrebno da bi tim pobedjivao: poentiram, igram odbranu, skačem… Ako znate neko drugo ime za sve to – dajte ga. Po meni, to je liderstvo.

Ostali o njemu misle malo kompleksnije. Nepodeljeno je mišljenje da je on najmanje eksponiran megastar NBA lige. Verovatno zbog senke koju je na njega bacala planina zvana Majkl Džordan, mada im je igra gotovo identična. S tim što je Dreksler mnoge stvari radio čak i neuporedivo elegantnije nego čikaški akrobata.

Nesudjeni tandem Džordan-Dreksler

Rodio se 22. juna 1962. u Nju Orleansu, ali još u njegovim ranim dvadesetim mnogi bi se zakleli da je odavno prešao tridesetu – zbog proredjene kose i ozbiljne face.

Jedan od najboljih i najatraktivnijih “dankera” (zakucavača) u NBA ligi bio je upravo Dreksler. Da nije bilo Džordana, važio bi i za naj-naj, ali Majklova senka lebdi sve vreme Klajdove karijere nad njim. Moglo je biti i drugačije, mogli su Dreksler i Džordan sve te godine igrati – u tandemu! Jer, samo godinu dana posle Klajdovog dolaska u NBA, Portland je (1984.) birao drugi na draftu. Napravili su glupost veka izlicitiravši Sema Bouvija, a mogli su bilo koga drugog sa liste. Izmedju ostalih i – Majkla Džordana (Čikago ga je, kao treći, naravno odmah uzeo). Sledećih deset godina postavljalo se neprestano jedno te isto pitanje: šta bi bilo da su ova dva superstara tada upareni?

– Niko ne može znati šta bi se u tom slučaju desilo sa mnom i sa Portlandom – kaže Dreksler. – Možda bi smo nas dvojica mogli igrati zajedno, i čak biti najbolji bekovski par svih vremena. A možda bi se klubu činili kao višak istovetnih igrača, pa bi jednog trampili za nekog dobrog centra. Ima toliko mogućih varijanti, ali da se dogodilo ono što nije – to bi bio pravi balet na parketu. Kao da dva velika pijanista sviraju u duetu.

Na terenu Drekslera je “proganjao” Džordan, van terena gospodja Gejnel Dreksler. Ona je advokatica, i vrlo dobro je vodila porodične poslove oko kupoprodaje nekretnina. Time se obično bavi većina novopečenih NBA parajlija, a Klajd je bio jedan od prvih u tom klubu: u sezoni 1995-96 dobio je od Hjustona osam miliona dolara, što je u to vreme bio apsolutni rekord lige svih vremena.

U Hjustonu je ponovo zaigrao sa Hakimom Olajdžuvonom

– Ja obožavam čitanje i modernu umetnost – demantuje priče o novcu sam Dreksler. – Oduševio me je Bobur u Parizu. Inače, neobično volim francuske impresioniste, religioznu umetnost i slike crnih umetnika, koje skupljam. Druga ljubav mi je džez. Relaksira me, a uživam u Aniti Bejker.

Podjednako uživanje nalazio i u teniserki Zini Garison. Kad god je bio u prilici, ovo dvoje crnih sportista odigrali bi neki set. To se baš i nije dopadalo već pomenutoj Gejnel, gospodji Dreksler, pa se par razveo 2011. Imaju četvoro dece.

Dreksler često obilazi i dečje košarkaške kampove, i drži predavanja o štetnosti droge. Samo jedno je želeo, a nikako nije uspevao da osvoji – šampionski prsten. Sa Portlandom mu to nije pošlo za rukom, i konačno je izgubio strpljenje  u zimu 1994. Vratio se korenima, otišao je u Hjuston, grad svoje prve košarkaške ljubavi. Tamo ga je, u punoj snazi, čekao “brat” Olajdžuvon. Odmah su zajedno trijumfalno prošetali plej-ofom, i osvojili prvenstvo. Kakva kruna jedne fantastične karijere! Tri godine ranije bio je i član mitskog Tima snova 1 na Olimpijadi u Barseloni. Konačno uz Džordana. I to – na ravnoj nozi.

Tri godine posle razvoda, 2014, nekadašnji NBA star Dominik Vilkins upoznao je Klizača sa Tonjom, varnica je kresnula i vemnčali su se. Žive u jednoj od dve Klajdove kuće – u River Ouksu, nedaleko od Hjustona, ili u predgradju Portlanda koje se zove Dantorp.

Interesantno je da Klajdova majka Junis Skot još uvek radi, od 1967. vodi restoran u Hjustonu koji joj je poklonio ujak.

Posle penzionisanja Dreksler je dve godine bio trener Univerziteta Hjuston, a onda se posvetio pisanju knjiga. Ima dve, jednu autobiografsku a druga je za decu.

Biografija

Ime: Clyde Austin Drexler

Ro|en: 22.6.1962. u Nju Orliensu

Visina: 201

Univerzitet: Hjuston

Draft: 1983. odabrao ga Portland kao 13.

NBA: Portland (1983-1994), Hjuston (1994 -1998 )

Broj poena u regularnoj sezoni: 22.195 (20,4)

Broj poena u plej ofu: 2.963 (20,4)

Broj utakmica: 1.086 + 145

Ol star: deset nastupa

Priznanja: član šampionskog tima (1995), osvajač zlatne medalje na Olimpijadi (1992), najbolji strelac, skakač i kradljivac lopti u istoriji Portlanda, jednom u A-petorci šampionata u dvaput u B-petorci

Kuća slavnih: od 2006.

 

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*