Sam Jones: Auerbachov "clutch scorer"

Preneseno sa: kosmagazin.com

Piše: Aleksandar Ostojić, Vladimir Stanković

U vremenu kad su sva košarkaška takmičenja suspendovana zbog pandemije koronavirusa, odlučili smo da naše čitaoce častimo u skladu sa motom ovog portala – Za one koji čitaju košarku. Poklanjamo vam knjigu koju ćete moći da čitate u nastavcima. Reč je o 50 biografija najvećih igrača NBA lige, a koje su svojevremeno objavljene u knjizi “50 veličanstvenih” autora Vladimira Stankovića i Aleksandra Ostojića. Uživajte u čitanju!

***

Od povučenih brojeva Boston Seltiksa mogao bi se napraviti jedan imagirani super-tim, uključujući i trenersko-predsednički tandem u sastavu Red Oerbah-Volter Braun.Evo te “ekipe” sa brojem (povučenog) dresa:

1-Volter Braun (predsednik, 1964), 2-Red Oerbah (trener,1985), 3-Denis Džonson (1991), 6-Bil Rasel (1972), 10-Džo Džo Vajt (1982), 14-Bob Kuzi (1963),15-Tom Hajnson (1966),16-Tom Sanders (1973), 17-Džon Havliček (1978), 18-Dejv Kovens (1981), 19-Don Nelson (1978) 21-Bil Šerman (1966), 22-Ed Mekoli (1963), 23-Frenk Remzi (1982), 24-Sem Džons (1969), 25-Kej Si Džons (1967), 32-Kevin MekHejl (1994), 33-Lari Bird (1995).

Veliku većinu tih igrača doveo je legendarni Red Oerbah, jedan od najvećih šmekera za pravu procenu igrača. Kada je na draftu 1957. kao 8. pik stigao u Boston, samo je Red bio siguran da je u Semu Džonsu dobio ono što je tražio. Posle idealnog tandema “veliki-mali”, koji su činili Kuzi i Rasel, sa Bilom Šermanom kao prvim spoljnim šuterom, nedostajao je još najmanje jedan spoljni igrač. Oerbahu je trebao takozvani “clutch scorer”, igrač koji u ključnim i prelomnim trenucima mečeva “izmišlja” poene i rešava utakmice. U spretnom Džonsu, brzom kao munja, Red je video buduću zvezdu i tog svog “clutch scorera”, mada je početak bio skroman, sa samo 4,6 poena.

Sem Džons, Red Oerbah i Bil Rasel proslavljaju Džonsov 10.000. poen

Pre nego što je postao profesionalac, Sem je stekao renome odličnog ofanzivnog igrača igrajući za All-black Nort Carolina Central Colege.Tamo ga je trenirao odlični stručnjak Džon MekLindon sa kojim će se Sem mnogo godina kasnije naći u Kući slavnih. MekLindon je ušao kao trenner, Džons kao igrač.

Džonsovo studiranje proteglo se na šest godina jer je posle treće godine bio pozvan u vojsku, vratio se tek 1956. i diplomirao 1957. Studentski prosek bio mu je 17,7 poena, ništa posebno i ništa obećavajuće za NBA…da nije bilo Reda Oerbaha.

Njegova ruki godina koincidirala je sa gubitkom titule koja je iz Bostona prešla u Sent Luis, ali je od sezone 1957/58 započet niz od 8 uzastopnih trijumfa u kojima su zasluge Sema Džonsa bile prilične. Posle pauze 1967. (Fladelfija), Boston je osvojio još dve titule, tako da je Sem Džons sa 10 NBA šampionskih prstenova jedan od najuspešnijih igrača svih vremena. Samo Bil Rasel sa 11 titula ima bolji skor od njega.

Imao je peh da igra pored zvezda kakve su bili Rasel, Kuzi, Šerman, Hajnson, Remzi, kasnije Havliček i Sanders, i zato je bio “manje zvezda ” nego što je zasluživao. Džon Havliček, njegov saigrač u Džonsovim poznim igračkim godinama, sasvim je u pravu kada tvrdi da bi Sem bio isto što i Oskar Robertson ili Džeri Vest “samo da je igrao u drugom klubu”. Izuzetna konkurencija uticala je da nikada ne bude izabran u prvu petorku šampionata, morao je da se zadovolji ulaskom u drugi idealni kvintet u sezonama 64/65, 65/66 i 66/67. Zanimljivo je da je bio kao vino – što stariji to bolji. U sezoni 64/65 postavio je lični košgeterski rekord postigavši 51 poen protiv Detroita. Boston je pobedio u gostima 106-108, što znači da je on sam dao skoro polovinu poena. Prethodna lična “marka” bila su 47 poena iz aprila 1963. protiv Sinsinatija. Sa prosekom od 25,9 poena na kraju sezone 64/65 bio je najbolji strelac Bostona, ispred Havličeka (18,3), Rasela (14,1) i Toma Sandersa (11,8), a na listi najboljih strelaca Lige dogurao je do 4. mesta, iza Vilta Čemberlena (34,7), Džerija Vesta (31,0) i Oskara Robertsona (30,4)

U sezoni 68/69 Boston nije igrao najbolje, u Istočnoj konferenciji završio je na 4. mestu sa skromnim bilansom 48-34, ispred njega bili su Baltimor, Filadelfija i Njujork. Ali zato je u plej-ofu Boston najpre sa 4-1 tukao Filadelfiju, potom sa 4-2 Njujork, i u velikom finalu Los Andjeles sa 4-3. Bilo je to jedno od najdramatičnijih finala, Lejkersi su imali prednost domaćeg terena, vodili su sa 2-0 i 3-2 i u 7. utakmici bili domaćini, ali su izgubili 106-108!

Bio je to 5. maj 1969, Sem Džons je, kao i Bil Rasel, igrao oproštajnu utakmicu. Može li se zamisliti lepši oproštaj od tako slatkog trijumfa u finalu, protiv najljućeg rivala?

Sem Džons u finalu protiv Lejkersa 1969.

U knjigama o Boston Seltiksima ime Sema Džonsa još uvek se nalazi u vrhu mnogih statistika. Deveti je po broju utakmica, deveti po broju odigranih minuta, treći strelac (iza Kevina Mekhejla i Boba Kuzija), četvrti po broju pokušaja šuta iz igre, peti po broju ubačaja, sedmi i osmi po broju šutiranih i ubačenih penala, 10. po procentu slobodnih bacanja. Sasvim solidno za nekoga ko je prestao da igra još 1969.

Smatrali su ga jednim od najbržih igrača u NBA ligi. Bio je veoma popularan i kada se 1970. birao idealni tim NBA povodom 25 godina postojanja, ime Sem Džonsa nije moglo biti izostavljeno. Čovek koji ga je napravio (šestim) igračem, Red Oerbah, opisuje ga kao specijalistu za šut sa strane “tehnikom koja se graničila sa umetnošću”. Oerbah tvrdi da je Džons bio rodjeni takmičar i jedan od najbržih igrača koje je ikada video, a kada je legendarni Red (rodjen 1917.) to govorio 1997, treba mu verovati.

Džons je tokom 12-godišnje karijere u Boston Seltiksima uvek nosio dres sa brojem 24. U poslednjoj utakmici, 7. meču finala plej-ofa protiv Lejkersa 5. maja 1969. u Los Andjelesu (108-106 za Boston), pre nego što je načinio šesti faul postigao je – 24 poena.Više od simbolike…

Posle završetka igračke karijere kratko vreme bio je trener. Vodio je koledž tim Federal Siti od 1069. do 1973. Jednu sezonu (1974-75) bio je pomoćnik trenera u Nju Orleans Džezu, a zatim je rešio da mirno živi na Floridi, u gradiću Sent Augustinu. Tu je i danas, u 87. godini.