Piše: Vladimir Stanković, KOŠ magazin
Danas je sasvim uobičajeno, čak i u evropskim klubovima, videti petorku crnaca na terenu, ili tek ponekog belca u ekipi od 12 košarkaša, ali nekada je bilo obrnuto, pre svega u SAD. Rasna diskriminacija dugo je bila prisutna, čak i posle donošenja zakona koji su izjednačavali prava svih američkih građana bez obzira na boju kože ili religiju. Košarka nije bila izuzetak, posebno ona univerzitetska u kojoj su početkom 60-ih godina prošlog veka 98% igrača činili beli studenti. Zato je finale NCAA 1966. ušlo u istoriju jer se prvi put dogodilo da studentsko prvenstvo ostvoji tim čija je početna petorka bila sastavljena isključivo od crnoputih košarkaša.
Pre Teksas Vesterna (danas Univerzitet Teksas El Paso, UTEP), Sinsinati je 1962. bio prvak sa 4 crna igrača u petorci, isto je ponovio tim Lojola Čikago godinu dana kasnije, ali niko do Teksas Vesterna 1966. nije na teren izveo pet Afroamerikanaca, plus još dvojicu koja su kasnije ulazila u igru. I niko nikada, do tada, sa pet crnoputih igrača nije pobedio protivničku ekipu, u ovom slučaju Kentaki, sastavljenu isključivo od belih igrača.
U SAD je 1964. donet zakon o civilnim pravima građana, kojim je diskrimanacija svake vrste bila zabranjena, ali to nikako nije značilo da je rasna segrecaija nestala. Viševekovno nasleđe, posebno u južnjačkim državama, nije se moglo izbrisati zakonom. Izvesni Džejms Meredit morao je da ima policijsku pratnju da bi se 1963 upisao na Univerzitet Misisipi, a neki mesec kasnije ekipa Misisipi Stejt putovala je inkognito da bi igrala protiv Lojole Čikago.
Trener koji je na teren izveo pet crnaca zvao se Don Haskins. Bio je trener Teksas Vesterna od 1961. Zapamćen je po nekim novotarijama u odbrani, što je timu koji je trenirao iz godine u godinu popravljalo rezultate i rejting, ali u sezonu 1965/66 svakako nije ušao kao favorit za titulu. Ipak, posle odličnih rezultata u diviziji i „martovskog ludila“, ekipa je stigla na Final Four u Merilendu. Na putu do završnog turnira bili su vređani, ponižavani, provocirani, ali sve su izdržali. Njihov odgovor bio je na terenu, od 29 utakmica u sezoni, uključujući i F4, izgubili su samo jednu. U polufinalu je pobeđena Juta (85-78), a u finalu 19. marta 1966. Kentaki (72-65) za koji su igrali Pat Rajli i Luis Dampjer.
Don Haskins je uvek negirao da je namerno izveo „crnu petorku“, tvrdio je da je izabrao najbolje igrače koje je imao na raspolaganju, ali svejedno je da li je u istoriju ušao namerno, ili nesvesno.
Evo i „glave“ utakmice:
Teksas Vestern-Kentaki 72-65 (34-31)
Teksas Vestern: Bobi Džoe Hil 20 (6-9), Ostin Artis 15 (5-5), Nevil Šed 3 (1-1), Dejvid Latin 16 (6-6, plus 9 skokova), Vili Kejdžer 8 (6-7), Hari Flournoj 2, Vili Vorsli 8 (4-6).
Kentaki: Loul Dampjer 19 (5-5), Tomi Kron 6, Leri Konli 10 (2-2), Pat Rajli 19 (3-4), Tad Džarac 7 (1-2), Klif Berger 4, Geri Gembl, Džim LeMaster, Bob Talent.
Teksas je šutirao iz igre 44,8%, slobodna bacanja 82,4%, a Kentaki 38,6% iz igre i 84,6% sa linije penala.
U idealnu petorku turnira uzabrani su Džeri Čejmbers (Juta, 70 poena, 35 skokova), Loul Dampjer (Kentaki, 42 poena, 13 skokova), Bobi Džoe Hil (Tekstas Vestern, 31 poen, 7 skokova), Džek Marin (Djuk, 52 poena,15 skokova) i Pat Rajli (Kentaki, 38 poena, 12 skokova).
Naslovna strana magazina Sports Illustrated iz 1966.
Po povratku kući šampione je čekalo prijatno iznenađenje: na hiljade navijača priredilo im je šampionski doček. U ekipi je bilo sedam crnoputih igrača, a starteri su bili: Bobi Džoe Hil (bek), Dejvid Latin (centar), Ostin Artis (bek), Nevil Šed (centar) i Hari Flournoj (krilo). Neku godinu kasnije dres Vestern Teksasa obući će Nejt Arčibald, a mnogo kasnije Tim Hardavej i Entoan Dejvis. Kadim Latin, unuk Dejvida Latina, igrao je F4 NCAA 2016. sa Oklahomom. Ekipa koja je ušla u istoriju po dva osnova, rasnom i košarkaškom, kolektivno je postala član „Kuće slavnih“ u Springfildu 2007, u koju je trener Don Haskins ušao 1997.
Trener Don Haskins ostao je na klupi punih 38 godina, sve do 1999. kada se povukao sa bilansom od 719 pobeda na 1.073 utakmice. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. bio je pomoćnik legendarnog Henka Ajbe. Kažu da je bio vrlo zahtevan, posebno u odbrani, a neki treninzi trajali su mu i po 4 sata.
Podvig Vestern Teksasa iz 1966. bio je inspiracija za igrani film, snimljen 2006. Reditelj Džejms Gartner, pod naslovom „Put ka slavi“ (Glory Road), preneo je na veliki ekran priču o timu koji je probio rasnu barijeru, ali nije prošlo bez polemike jer je trener Kentakija, čuveni Adolf Rap predstavljen u prilično negativnom svetlu u odnosu na crnopute igrače. Rapov sin je posle gledanja filma rekao da je reč o falsifikatu istorije, jer u filmu „neko uvek treba da bude dobar, a neko loš, a u ovom slučaju loši su Kentaki i moj otac“. Tvrdio je da ništa od onoga što je prikakazano u filmu nije bilo tačno. Reditelj se branio da stav Rapa prema crnim igračima nije bio do kraja jasan, iako je neosporna činjenica da ih nije imao u svom timu. Kentaki Univerziztet je finansirao dokumentarni film o Adolfu Rapu, koji ga je prikazao u mnogo pozitivnijem svetlu, sa objašnjenjem da crnaca nije bilo u timu zbog mogućih problema prilikom putovanja na jug zemlje.
Na 50. godišnjicu osvajanja titule igrači koji su ušli u istoriju okupili su se pred meč Univerzitet Teksas El Paso (UTEP) protiv Vestern Kentakija. I posle 50 godina junaci pobede negirali su „rasnu komponentu“ svog trijumfa 1966, isticali su da su želeli samo pobedu. Pat Rajli, kasnije čuveni trener Lejkersa, seća se da je ušao u svlačionicu Vestern Teksasa da bi rivalima čestitao pobedu i titulu. Kaže da u svlačionici nije video ništa drugo osim sportske radosti.
Don Haskins, beli trener koji je ušao u istoriju sa crnom petorkom NCAA šampiona 1966, umro je 2008. sa 78 godina. Njegov prijatelj Bobi Najt rekao je da je Don bio trener kome se najviše divio, i sa kojim je najviše uživao pričajući o košarci.
Leave a Reply