Njujork je najmnogoljudniji grad u Sjedinjenim Američkim Državama i mesto koje važi za svetski centar zbivanja u svim sferama društva. Simboli ovog velegrada su Kip slobode, Volstrit, Brodvej… Jedan od zaštitnih znakova sigurno su i Niksi, košarkaški klub koji se takmiči u NBA ligi. Najpopularniji su tim u Americi, dvorana „Medison Skver Garden“ je već nekoliko decenija rasprodata za njihove mečeve i neko ko nije upućen u dešavanja bi sigurno pomislio da su Niksi jedan od najtrofejnijih klubova u američkoj profesionalnoj ligi. Realnost je takva da tim iz Velike jabuke u svojoj istoriji ima samo dve osvojene titule, a poslednji šampionski prsten su osvojili pre 47 godina.
Te 1973. godine Niksi su bili ekipa koja je mogla da ide u istoj rečenici sa NBA titulom. Nisu bili najveći favoriti za osvajanje naslova, pre njih su se na tom mestu našli Baksi sa Karimom Abdulom-Džabarom, kao i tradicionalno jaki Boston Seltiksi i Los Anđeles Lejkersi. Niksi su bili svrstani u drugi red favorita, iza pomenutih ekipa, ali su bili aktuelni vice-šampioni, sezonu ranije su izgubili veliko finale od Lejkersa.
Tim je bio sastavljen od iskusnih košarkaša, a okosnicu su činili igrači koji su se tri sezone ranije već okitili titulom NBA prvaka. Regularni deo sezone su odigrali sa četvrtim rezultatom (57-25), a osnovna karakteristika im je bila odbrana, primali su najmanje koševa u Ligi.
Plej of je tada bio jedan krug kraći nego danas, kretalo se od polufinala konferencija, a Njujork je u toj seriji nastavio da “teroriše” Baltimor Buletse. Savladao ih je peti put u šest vezanih sezona.
Finale Istoka je ostalo jedno od najupečatljivijih u istoriji NBA lige. Protivnik Njujorka je bila najuspešnija ekipa regularnog dela, Boston Seltiksi koji su u ostvarili učinak od 68 pobeda i samo 14 poraza. Havliček, Kovens, Vajt i ostale zvezde su bili apsolutni favoriti u odnosu na već vremešne i ispovređivane Rida, Debušera, Lukasa… Sreća je važan faktor svakog pobedničkog tima, a Njujork ju je imao u nesreći protivničke ekipe, povredi Džona Havličeka, uz Dejva Kovensa najboljeg igrača Bostona. Niksi su u četvrtoj utakmici stigli do prednosti 3-1 u seriji, a u „Medison Skver Gardenu“ odigrana su dva produžetka. Drugi je izborio Fil Džekson mirnim izvođenjem slobodnih bacanja, a skoro cela prva petorka Niksa je bila na klupi zbog ličnih grešaka. Utakmicu su do podviga izneli rezervisti među kojima se istakao I ruki Henri Bibi, otac nama omiljenog člana generacije Sakramenta, Majka. Volt Frejzer je sa 37 poena bio nezaustavljiv i Niksi su stigli nadomak velikog finala. Ipak, naredna dva meča dobijaju Seltiksi i seriju vode u sedmu utakmicu, koju tim Bostona nikada nije izgubio u istoriji. Nikada, do te večeri 1973. u „Boston Gardenu“. Frejzer i Rid su odigrali još jedan sjajan meč koji su Njujorčani dobili 16 poena razlike, lakše nego što je iko mogao da pretpostavi.
Njujork Niks 1972/73
Dik Barnet, Henri Bibi, Bil Bredli, Dejv Debušer, Volt Frejzer, Džon Đaneli, Fil Džekson, Džeri Lukas, Din Meminger, Erl Monro, Luter Rakli, Vilis Rid, Tom Riker, Hertorn Vingo. Trener: Red Holcman.
Skor u ligi: 57-25
Plejof: (Niks-Bulets 4-1, polufinale istoka), (Niks-Seltiks 4-3, finale istoka), (Niks-Lejkers 4-1, finale)
Iako su savladali najvećeg favorita za osvajanje titule ni u velikom finalu nisu bili favoriti. Lejkersi sa vremešnim Viltom Čemberlejnom i Džerijem Vestom su bili viđeni kao pobednici, jer su se ti timovi godinu dana ranije već sreli u finalu NBA, a Jezerdžije su osvojile titulu. U prvom meču je slavio tim iz Los Anđelesa, a onda su usledila četiri vezana podviga Njujorka i osvojena je druga titula u istoriji Niksa. Dve titule u četiri sezone, niko nije ni mogao da pretpostavi da do treće neće doći ni skoro 40 godina kasnije.
Veliko finale su igrali naredni put 1994. godine. Protiv Hjustona bili veoma blizu (izgubili 4-3), a još jednu priliku su imali u skraćenoj sezoni 1999. godine. Međutim, San Antonio im nije dao ni trunku šanse, savladali su ih 4-1. Jedna od najvećih legendi kluba, Patrik Juing je izgubio dva finala od klubova čiji su nosioci igre bili njegovi direktni konkurenti, Hakim Olajdžuvon i Dejvid Robinson.
Vilis Rid – MVP
Vilis Rid je predvodio Njujork Nikse do dve šampionske titule, 1970. i 1973. godine i oba puta proglašavan je za najboljeg igrača finalne serije. U prvom finalu Niksi su savladali Lejkerse sa 4:3 u pobedama. Rid se pokidao butni mišić na startu finalne serije ali se na parket vratio u sedmom meču kada je sa 23 poena i 10,5 poena bio najbolji na parketu. Tri godine kasnije finale protiv Lejkersa nije bilo toliko dramatično. Niksi su trijumfovali sa 4:1 u seriji, a Rid je na pet mečeva u proseku imao 16,4 poena i 9,2 skoka po utakmici.
(Izvor: Dragan Panajotivć, Mondo)
Leave a Reply