Najbolji “jahač” NBA lige

Piše: Dragan Stojić

Najjača svetska liga još od Dr J-a nije oskudevala u majstorima zakucavanja. Da su Spud Webb i Dominique Wilkins  terali gledaoce  da otvorenih usta i iskolačenih očiju posmatraju njihove bravure, bilo bi sasvim dovoljno. Međutim, Michael Jordan je tako zabijao loptu u koš da je izazivao reakciju više – držanje za glavu u neverici, ali je publika samo zbog virtuoznosti jednog košarkaša bila spremna da se baca sa tribina.

Isaiah Rider Junior (Ajzea Rajder Mlađi) ubačen je u ‘’sedlo’’ života 1971.godine u Oaklandu. Vreme je pokazalo da mu ono tokom života i karijere nije uvek bilo udobno, no galop košarkaškim parketima visoko je dizao prašinu za njim.

Dete k’o dete, voleo je sve da proba pa je tokom srednjoškolske karijere igrao košarku i baseball.

Kasnije je često povlačio nerazumne poteze. Ko zna, možda je na treningu dobio udarac palicom u glavu, pa mu je razum često bio pomućen.

Osim sportova, ‘’šarao’’ je i univerzitetima, da bi se 1991. skrasio u ekipi UNLV.

Basket sekcija collegea iz mesta nadomak Las Vegasa, ‘’grada greha’’, prokockala je poverenje služeći se nesportskim metodama, kazna je bila nevinovna, a i  sam Isaiah je slično učinio u procesu studiranja, no njegov indeks na parketu je popunjen izvanrednim ocenama i u završnoj sezoni svog univerzitetskog staža JR je kuglicu stavio na pravo mesto NCAA ruleta i ušao u idealnu petorku Big West konferencije 1993. godine.

Vukovi iz Minneapolisa od ulaska u NBa porodicu svake godine su tužno zavijali tražeći nekog ko bi Christianu Laettneru pomogao da ‘’čopor’’ dotera do pozitivnog skora i učešća u doigravanju, tako da su ‘’ugrizli’’ 5. picka na draftu i Rider je odjahao u Minnesotu.

Iako podojeni visokim košgeterskim učinkom novajlije Ridera (16,6 poena), člana idealne rookie postave 1993/94,  Vukovi su još uvek bili ‘’vučići’’, nedorasli da bi stigli do scorea koji garantuje učešće u play offu.

Jesu Timberwolvesi bili na dnu NBA jazbine, ali je zov  all star spektakla 1994. dopirao dovoljno daleko da bi ga Isaiah čuo, tako da je postao učesnik takmičenja u zakucavanju.

Došao, pošao i ušao u istoriju!

U prvi mah je sve ličilo na običan pokušaj trećerazrednog skakača u dalj, koji se dugo priprema za skok, namešta, a onda gubi korač i čini prestup.

Rider se zaleteo, podigao iznad zemlje, u vazduhu provukao loptu kroz noge i zakucao je u koš, kao kad po svojoj volji oblikuješ figure od plastelina. Prosto. Jednostavno. Za njega da.

Trijumfuje u ovom nadmetanju i ostavlja veliku dilemu da li je teže bilo izvesti taj potez ili je veći problem zapamtiti njegov naziv (East Bay Funk Dunk)?

Onom ko je zapamtio imena tajlandskih kraljeva sigurno je lako.

Bio je mlad, lud, koliko lep neka žene kažu, ja ću reći  da je bio sjajan igrač.

Mlađi fanovi su mu se divili, stariji poštovali, a ovim drugima se odužio.

Za postizanje poena potrebno je znanje, veština, ponekad i sreća, u decembru 1994. i čudo  + snaga ravna Schwarzeneggerovoj.

Kraljevi iz Sacramenta su rivali Wolvesima. Lopta ‘’beži’’ u aut, Jr trči za njom leđima okrenut košu, hvata je u letu i baca desnom rukom ispod miške svoje leve ruke, kao kad starci pred kioskom stavljaju kupljene novine i odlaze kući.

Potez decenije u NBA cirkusu! Ako, treba oduševiti mlađe. I pokazati poštovanje prema starijima, makar simbolično.

Njih jeste poštovao, žene baš i nije. Tuđe bar.

Pošto Vukovi u to vreme nisu mogli uplašiti ni Crvenkapu a kamoli protivnike, krivac je morao biti nađen.

Sem problema sa konzumacijom marihuane, zvezda Minnesote je problem videla u sportskoj direktorki.

U vremenu ljudskih prava i feminizma, uz to još u liberalnim SAD, napasti damu je bilo neoprostivo, pa je klub 1996. godine posle 129 odigranih utakmica i učinka od 18,8 postignutih poena osedlao konja ‘’jahaču’’ i poslao ga u Portland.

U dresu Vukova nije menjao dlaku, u majici Trail Blazersa ćud. Nastavio je odlično da igra u redovima tima iz Oregona.

Posle Nebeskog klizača Clydea Drexlera, koji je pre toga lansiran među houstonske Rakete, Portland je dobio novu uzdanicu sposobnu da ‘’hoda kroz vazduh’’.

Nije mi poznato da li je Isaiah prvo izgovorio ime rođenje majke ili svog oca, dok je drugo ime koje je sišlo sa njegovih usana, ovoga puta kad je postao čovek, bilo P.J. Carlesimo, prvi trener uz čije savete je osetio čari pozitivnog ekipnog učinka u regular seasonu, postsezoni takođe. Upoznao je i Saleta Đorđevića. Tokom igre i van dvorane.

U svemu bio ‘’naj’’, ponekad najbolji, često najgori, a Blazersi su imali sreće da im bude najbolji klupski strelac 1997/98 (19,7 poena), samo je los angelesko jezero u play offu drugu godinu zaredom bilo preduboko i četa tadašnjeg coacha Mikea Dunleavyja (Majk Danlivi) se udavila.

Još jednu sezonu se zadržao na zapadu Sjedinjenih Država, a odlične igre (16,9 poena i 4,3 skoka po meču) ‘’jahača’’ su proizvele u Pegaza, dobio je krila i odleteo među Jastrebove u Atlantu,

Leteo je još više, pogađao još bolje, a davao je doprinos klubu i van parketa, pošto je kažnjavan zbog (zlo)upotrebe marihuana. Izgleda da niije mogao bez nje. Navika je od ljubavi jača, tako bar kaže naziv jedne pesme. Postoje i takve ljubavi, nažalost.

Sjajni košgeter, u slučaju Hawksa prvi strelac tima,  nikako nije mogao da ohladi vrelu glavu, sve dok je nije zaburio u Jezero. Sudbina je htela, a možda i nije nego je morala, da umesto hlađenja 2001. kao deo Los Angeles Lakersa oseti čari šampionske euforije, iako je izostao iz doigravanja.

Skromnih 7,6 poena po meču, ali prsten namenjen prvaku sve utrostručuje, odselio se u Colorado i da bi  dodatno pozlatio Zlatno grumenje iz Denvera, a Nuggetse su postali preteški i nakon 10 utakmica i Rider je bez sirene označio kraj svoje karijere. Zapisnički sto NBA istorije ubeležio je iza njegovog imena 563 utakmica u regularnom delu sezone, za njega magična cifra 16 ocrtala je broj poena koje je prosečno upisivao na svakom susretu, čak i u play offu, skokovi i asistencije su samo dodatak. Kao ‘’začin C’’ ili ‘’vegeta’’.

Završetak radnog veka na parketima značio je početak na drugom ‘’poslu’’. Reprizu početka bolje reći.

‘’Sedma lična greška’’ 2007. godine značila je diskvalifikaciju JR-a iz normalnog života, krivac je bio kokain, a da zlo bude veće diskvalifikovan je iz srca i sećanja njemu bliskih ljudi, a istorija košarke ga je poslala u ‘’petu četvrtinu’’, tamo gde igraju zaboravljeni.

I pored svega, ne tuguj, jahaču! Možeš i kasom nazad među upamćene…