Preneseno sa: kosmagazin.com
Piše: Migel Anhel Fornijes
Te 1977. kada je Zoran-Moka Slavnić potpisao za Huventud iz Badalone ACB liga nije postojala pod tim imenom (dobila ga je pred sezonu 1982/83), a ovo o “generalu” je, naravno, figurativno. S tim što je nesporno da je Slavnić bio komandant parade svuda gde je igrao, pa i u timu koji je doneo titulu u Badalonu. Od više desetina igrača sa prostora bivše Jugoslavije koji su igrali u Španiji prva zvezda bio je upravo Slavnić. Nikada nije zaboravljen, posebno u Badaloni jer je sa njim na čelu Huventud postao prvak.
Robert Alvarez, ugledni novinar “El paisa”, setio se ovih dana Slavnića kroz razgovor sa Đordijem Viljakampom, nekadašnjim kapitenom i kasnije dugogodišnjim predsednikom Huventuda. Naslov reportaže u madridskom dnevniku glasio je “Uživao sam sa Slavnićem, komandovao je kao general”. Moj prijatelj Robert poslao mi je stranicu sa pričom o Moki, odnosno Viljakampinom sećanju na njega.
– Imao sam 14 godina kada je Moka došao u Huventud. U sećanju mi je ekipa sa braćom Margalj, Santiljanom, Buskatom… Onda je došao Moka. Bila je to prava “bomba” – kaže Đordi Viljakampa.
U nastavku priče sledi konstatacija da je Slavnić ostavio nezaboravni trag u svetskoj košarci kao deo jugoslovenske generacije koja je dominirala evropskom i svetskom scenom i u kojoj su, uz njega, perjanice bili Ćosić, Kićanović, Dalipagić i Delibašić.
– Kada je došao u Badalonu svi su govorili samo o njemu. Odmah me je oduševio načinom na koji je vodio igru, raspoređivao saigrače, kako je delio lopte u pravom trenutku, kako je sa lakoćom rešavao situacije “jedan na jedan”. Za mene je Moka bio ono što su za kasnije generacije bili Epi, ili Majkl Džordan… To su bili igrači koji te odmah osvoje i koji izgledaju kao bogovi – nastavio je svoja sećanja Viljakampa.
Budući kapiten Huventuda podseća da su asovi NBA tada bili mnogo manje poznati u Evropi, idoli su bili evropski košarkaši poput Marcoratija, Menegina, Ćosića, Dalipagića, Luika, Brabendera, Valtera Ščerbijaka…
U reportaži “El paisa” otkriva se nepoznati (bar meni) podatak da je Huventud platio Crvenoj zvezdi 5,6 miliona peseta za Mokinu ispisnicu, a njemu 4,2 miliona po sezoni. Ugovor je bio na dve godine.
Moka je po dolasku u Badalonu oduševio navijače izjavom:
– Želim da budem Krojf iz Badalone.
Johan Krojf, slavni holandski fudbaler, bio je zvezda Barselone i svetskog fudbala. Izjava je bila svedočanstvo Slavnićevog karaktera, uvek ambiciozan, gladan pobeda i titula. U Badaloni niko još nije govorio o jurišu na titulu, ali dovođenje Slavnića bila je poslednja kockica u slaganju mozaika, odnosno tima za titulu.
Viljakampa u nastavku izosi zanimljivo poređenje:
– Moka je bio pomalo sličan Željku Obradoviću – general na terenu. Ne znam da li je reč o talentu, ili nečemu što se uči, ali Moka je tačno znao kome i kad treba dodati loptu, odnosno kome ne. Bio je, kao i Željko, pravi šef. Znao je da pored sebe ima dobre, odlične igrače, ali njegova poruka bila je jasna: Ovde komandujem ja!
Huventud je osvojio ligu bazično sa kvintetom koji su činili Ramon Fernandez, Đozep Marija Margalj, Filba, Santiljana i, naravno, Slavnić. Huventud je prekinuo seriju od deset uzastopnih titula Real Madrida. Pobedio je čak i u Madridu, u staroj dvorani u nekadašnjem Sportskom centru Reala. Tim iz Badalone je sezonu završio sa 20 pobeda i dva poraza, Real je bio drugi sa 19-3, koliko je imala i treća Barselona. Među deset prvih strelaca iz Huventuda je bio samo Luis Migel Santiljana, i to na 10. mestu sa prosekom od 21,2 poena – dokaz više da je košarka kolektivni sport. Moka je u Badaloni nosio dres sa brojem 9, “desetka” je bila u vlasništvu Manela Voska Rodrigeza. U timu je bio i Amerikanac Edvard-Ed Džonson, ali je igrao samo u Kupu Koraća.
Moka se te godine dva puta vraćao u Beograd. U četvrtfinalu Kupa Koraća njegov Huventud je igrao sa OKK Beogradom, i pobedio 85-71 u Badaloni (Slavnić 13 poena), a posle i 99-75 u Beogradu (Slavnić 18). U polufinalu protivnik je bio Partizan. Bio sam na prvom meču u Badaloni 28. februara 1978, Huventud je pobedio sa 114-109, Moka je “dragom neprijatelju” ubacio čak 32 poena, a parirali su mu Kićanović sa 35 i Dalipagić sa 34. U revanšu, 7. marta u “Pioniru”, bilo je 107-95 za crno-bele, uz 36 poena Dalipagića, 31 Kićanovića i 23 Miška Marića. Slavnić je u Beogradu dao 16 poena, Partizan je otišao u finale u kome je u Banja Luci pobedio Bosnu sa 117-110, uz 48 poena Dražena Dalipagića, ali to je druga priča.
Viljakampa je sa 16 godina bio priključen prvom timu. Negde početkom 80-ih godina prošlog veka Huventud je igrao na nekom turniru u Splitu na kome je učestvovala i Šibenka. U timu iz Šibenika igrao je i Zoran Slavnić. Viljakampa je igrao protiv svog idola.
Dosta godina kasnije, u januaru 1996, Viljakampa i Slavnić naći će se zajedno u Huventudu, Moka kao trener a Đordi kao kapiten i lider. Sećam se da me je predsednik Huventuda iznenadio pozivom i direktnim pitanjem da li imam kontakt sa Slavnićem, jer bi želeli da ga dovedu za trenera. Nazvao sam Moku koji je u rekordnom roku od pola dana uspeo da dobije špansku vizu i dođe u Barselonu. Jedina nevolja bila je što su mi iz Huventuda tražili da ne objavljujem ništa dok stvar ne bude gotova, a za novinara nema veće muke od “bombe” koju ne sme da objavi.
Prvo što me je Moka pitao bilo je u kakvim su odnosima Viljakampa i braća Rafa i Tomas Đofresa. Njegova ideja bila je da igru gradi na njima.
Nažalost, njegov drugi boravak u Badaloni nije bio uspešan kao prvi. Razlog je jednostavan – Moka Slavnić trener nije bio Moka Slavnić igrač. Zapravo, rekao bih da ga je njegova igračka veličina sputavala da bude bolji trener. U igračima koje je trenirao video je sebe, zamišljao šta bi i kako uradio Moka Slavnić igrač, a to je za veliku većinu igrača koje je trenirao bila nemoguća misija. Na kraju sezone Moka-trener i Huventud su se rastali. Slavnićev trag u Badaloni meri se onim što je ostavio kao igrač. Antonio Sera, trener u šampionskoj sezoni 1977/78, kaže u pomenutoj reportaži u “El paisu”:
– Bio je najgenijalniji igrač koga sam video. Komandovao je kao niko.
Tekst u “El paisu” završava ovako:
“Niko u Badaloni ne zaboravlja jugoslovenskog pleja koji je 1977/78 predvodio ekipu koja je prekinula dominaciju Real Madrida.
Leave a Reply