Preneseno sa: Aktualac
Napravili smo listu najboljih 10 igrača po decenijama. U obzirom smo uzeli klasičnu postavku sa po dva beka, dva krila i centrom u postavi. Za izbor igrača u dve najbolje petorke prevashodno se gledao broj All Star selekcija, zatim All NBA timova, a prednost u postavama bi dobijali MVP igrači sezone, kao i igrači sa većim timskim uspesima. U konačnom, ako su poređenja bila približno ista, uzimala bi se u obzir i lična statistika, a kao poslednja stavka eventualno bi išla i lična ocena autora liste
Kraj šezdesetih je doneo ozbiljne potrese u NBA Ligi, i pored povećanja broja klubova, jer je napravljena I konkurentska, ABA Liga. Sa ambicijom da preuzme primat, ABA je uvela šut za tri poena, igrala se brza košarka, uvedena su zakucavanja na All Star utakmici i…Sve bi išlo na ruku ABA Ligi da uglavnom nisu bili stacionirani na “malim” tržištima I da su imali nešto sposobnije ljude koji su vodili tu Ligu. ABA je trajala od 1968 do 1976, I za tih 9 sezona mnogo velikih igrača je nastupalo u njoj. Kasnije ćemo uporediti najbolje igrače ABA I NBA Lige iz tog perioda.
Vratimo se na NBA. Iako se sedamdesete često smatraju najslabijim periodom u istoriji NBA, to ne znači da nije bilo vrhunskih igrača. I to kakvih. Ono što je veoma zanimljivo je to što nije bilo super dominantnih timova. Bill Russell je zavšio karijeru, Celticsi su završili svoju dominaciju, I pojavilo se dosta klubova željnih titula. Deset timova je igralo NBA Finala, uz čak 8 različitih ekipa koji su uzele titule! Samo Philadelphija I Phoenix nisu uzeli titule a da su igrali finale tih godina,a nijedna ekipa nije osvojila dva vezana trofeja. I pored svih tih jednakosti I neizvesnosti, sedamdesete su donele I neke velike timove. Milauwkee Bucksi su osvojili titulu sa ekipom koja se I dalje smatram jednom od najjačih svih vremena, dok su LA Lakersi imali rekordne 33 vezane pobede I titulu sa 69 pobeda u sezoni. Ovo je bila dekada kada nije bilo bitno da li u playoff ušao kao prvi ili poslednji,jednostavno, svako je mogao da pobedi svakoga. A to I te kako ima draž u sportu. Baš 1970. Po prvi put je cela serija finalnih utakmica išla u “živom” prenosu, a tokom poluvremena su počele da se organizuju razne igre – sve da bi se animirala publika. Dokle je to došlo do današnjih dana, svi znamo. Plate prosečnih igrača su,sa 35.000$ (ekvivalent sadašnjih 224.000$) do kraja decenije došli do 180.000$ (sadašnjih 640.000$). Plate su pre svega porasle jer je NBA imala konkurenciju u ABA Ligi, pa su i plate prosečnih,a tek vrhunskih igrača, prilično skočile. Pri tome, od 1976.godine smo dobili I nešto nalik free agencyju, doduše sa restrikcijama. Na žalost, NBA je u ovoj deceniji postala poznata I po velikom broju poroka, naročito korišćenju droga, zbog čega je često bila I na lošem glasu. Ipak, da se vratimo samim igračima I igri.
Prva petorka :
C Kareem Abdul Jabbar
F John Havlicek
F Elvin Hayes
G Jerry West
G Walt Frazier
Druga petorka:
C Dave Cowens
F Rick Barry
F Bob Dandridge
G Jo Jo White
G Pete Maravich
Sigurno najdominantnija figura sedamdesetih je bio centar Kareem Abdul Jabbar, u rođen kao Lew Alcindor. Draftovan 1969. U NBA je nastavio ono što je već radio na UCLA – da uništava protivnike. Devetostruki All Star u sedamdesetim, šest puta izabran u prvi I tri puta u drugi tim Lige. Pet puta je bio MVP Lige I još dva puta najbolji strelac. Sa Bucksima je, u kombinaciji sa već ostarelim,ali I dalje fenomenalnim Oscarom Robertsonom uzeo jednu titulu iz dva finala sa Bucksima. John Havlicek je jedan od tri najveća igrača u istoriji Celticsa, igrač koji je poziciju “šestog čoveka” podigao na toliko visok nivo da se I dan-danas smatra najboljim igračem sa klupe ikada. Čovek koji je povezao dve šampionske generacije Celticsa I saigrač Jo Jo Whitea, koji je završio u drugom idealnom timu ove decenije. White je igrao na 7 All Star mečeva, ali nikako nije mogao ispred Jerryja Westa, koji je i u ovoj deceniji u idealnom timu. Pet All Star nastupa, 4 prva tima sezone I ekipa Lakersa koja je postavila rekord Lige sa 69 pobeda I 13 poraza sasvim je dovoljan razlog za takav plasman. Walt Frazier , play Knicksa iz najslavnijeg perioda ovog tima, takođe je našao svoje mesto u prvoj postavi ispred košarkaškog virtouza Pete Maravicha. Frazier je sedam puta bio All Star, Koliko puta je biran i u najbolje defanzivne petorke šampionata. Dva puta je uzeo titulu sa Knicksima, i po tom parametru je daleko ispred Maravicha koji je tokom sedamdesetih samo tri puta ulazio u doigravanje i redovno ispadao u prvom kolu. Centar druge petorke je Dave Cowens, još jedan igrač Celticsa koji je bio MVP u sezoni u kojoj je završio u drugoj petorci šampionata! U prvom timu ove decenije nalazi se o Elvin Hayes. To je igrač koji je karijeru započeo kao centar pa je nastavio na poziciji krilnog centra,a igrao je za 2 kluba koja su nastupala u ukupno 4 grada i pod 5 imena! Karijeru je započeo u San Diego Rocketsima, zatim je nastavio u Baltimore Bulletsima. Bulletsi su se preselili u Washington i jednu sezonu igrali pod imenom Capitol Bulletsi, da bi konačno stavili ime grada ispred imena tima. Tokom sedamdesetih selektiran je svih 10 puta u All Star ekipu,a iz dva finala uzeo je jednu titulu, drugu i poslednju u istoriji ove ekipe. Rick Barry, jedan od najboljih strelaca koje je Liga ikada imala, završio je u drugom timu pre svega zbog činjenice da je tokom ove decenije tri godine proveo u ABA Ligi. A nije da mu je konkurencija za to mesto bila loša…Sa Golden State Warriorsima osvojio je jedinu titulu od kad se ova ekipa preselila iz Philadelphije do pojave Steph Curryja i ostalih „aždaja“ savremenih Warriorsa. Konačno, njegov krilni par u drugoj ekipi je Bob Dandridge, nisko krilo Bucksa i Bulletsa. Dandridge je sa i jednima i sa drugim uspeo da osvoji po jednu titulu i izgubi po jedno finale tokom sedamdesetih,a izabran je u 4 All Star selekcije
Pored ovih deset igrača, nepravedno bi bilo nespomenuti još nekoliko zaista izvanrednih igrača koji su obeležili ovu, po mnogo čemu posebnu deceniju. Nate Tiny Archibald je tokom sedmdesetih imao preko 23 poena i 7 asistencija u proseku, ali je All Star zaslužio samo tri puta, i tek jednom sa svojom ekipom ušao u doigravanje. U sezoni 1972-73 predvodio je Ligu u poenima i asistencijama – nešto što više nikome nije uspelo. Nakon povrede Ahilove tetive 1977. na žalost, više nikada nije bio ni blizu igrača kakav je bio početkom decenije. Tu je naravno i Bill Walton, gorostasni centar Portlanda, koga su samo povrede onemogućile da se o njemu ne priča kao o jednom od najboljih igrača ikada. Pored Boba McAdooa , jedini je MVP igrač koji s u našim izborim neće naći ni u jednom All NBA timu. Ovde je glavni razlog jer su i Jabbar i Cowens imali dosta uspešnije timske karijere. Treba istaći da su u to doba u NBA igrali i centri poput Wilta Chamberlaina, Wes Unselda, Nate Thurmonda i…Bob Lanier. Lanier je sa skoro 23 poena i 12 skokova u toku ove decenije imao i 7 All Star selekcija, ali njegov Detroit je samo jednom prošao u drugu rundu doigravanja. Njegov sagrač, Dave Bing, još jedan je od velikih igrača koji nije uspeo da se nađe na ovoj listi.
ABA Ligu kao fenomen ovde nećemo posebno analizirati, jer poredimo decenije u NBA Ligi. Ipak, izdvojićemo dve najbolje petorke ABA Lige, samo poređenja radi sa najboljim petorkama koje je nudila NBA tih godina. Fokusiraćemo se pre svega na Hall Of Fame igrače, tek toliko da se vidi koliko je velika opasnost po NBA bila ABA Liga.
Startni centar centar bi bio Mel Daniels. On je u ABA Ligi proveo osam od devet sezona njenog postojanja i osvojio 3 titule, uz dva MVP naslova. Rezervni centar bi bio Artis Gilmore. On je u ABA Ligi pokupio dosta nagrada, igrao je za Kentucky Colonelse pet sezona i u svih pet bio All Star, kao i MVP sezone. Kasnije je nastupao još 12 sezona u NBA Ligi za Bullse i Spurse uz još 6 NBA All Star nastupa. Tu se nije našlo mesta za sigurno najboljeg od svih, Mosesa Malonea, jer je u ABA Ligi proveo 2 sezone, odmah posle srednje škole. Spencer Haywood je u ABA Ligi proveo samo rookie sezonu i u njoj bio MVP Lige.
Na krilnoj poziciji bi se našao Rick Barry-čovek koji je za 4 sezone promenio 3 kluba i ostvario prosek od preko 30 poena po meču u tom periodu! I ne samo to, pored toga što je u najboljem ABA timu svih vremena, nalazi se i u drugom najboljem NBA timu sedamdesetih. Drugo,a zapravo prvo krilo bi bio Julius Erving, popularni Dr J. Šta treba reći o njemu a da već nije poznato? Recimo to da je samo jedan od dva igrača u istoriji NBA i ABA koji je u svakoj profesionalnoj sezoni bio izabran za All Star susret i u svakom od njih igrao! Tri puta MVP sezone i dva puta šampion Lige je najbolji igrač u kratkoj istoriji ABA Lige, i jedan od najboljih igrača koje je košarka ikada videla. Rezervno krilo bi bio Dan Issel. Issel je u ABA Ligi proveo 6 sezona i u svakoj bio All Star. Pored toga je imao prosek od preko 25 poena po meču i skoro 12 skokova po utakmici. Kada se zajedno sa svojom ekipom Denver Nuggetsima preselio u NBA, činio je sa saigračima Alexom Englishom i Kikijem Vandewegheom najubojitiji trio u istoriji NBA Lige u sezoni 1982-83. sa preko 76 poena u proseku! Rezerva bi bio i George McGinnis, MVP Lige iz 1975.godine. On je za 4 sezone bio 3 puta All Star i dva puta šampion ABA Lige. Baš na krilima ABA Liga je bila “najplodnija”, pa zato ovde nema mesta za čak tri MVP igrača na krilnim pozicijama – Billyja Cunnighama, Connie Hawkinsa i Rogera Browna. Brown je i trostruki šampion ABA Lige. Na bekovima startne pozicije bi zauzeli Louie Dampiere i George Gervin. Dampiere je 183cm visok play koji je zaslužio sedam All Star pozivnica u ABA Ligi uz titulu šampiona 1975.godine. Gervin, poznatiji pod nadimkom Iceman, je jedan od najboljih šutera koje je i NBA ikada imala. U ABA je proveo 4 sezone i 3 puta bio All Star. Zanimljivo je da je u NBA napravio još bolju karijeru nego u ABA Ligi. Njihove rezerve bi bili Jimmy Jones, šestostruki ABA All Star igrač,kao i Mack Calvin. Calvin je petostruki All Star, a za 7 sezona u ABA Ligi četiri puta je bio u All Star timu. Interesantno je da obojica nisu u Hall Of Fame. Tu bi se mogla dodati plejada igrača koji su nastupali po sezonu ili dve u ABA Ligi i koji bi se, u nekoj varijanti, i mogli naći na spisku.
Kada se uporede timovi i match-upovi, lako možemo doći do zaključka da bi All NBA tim decenije imao ogromne muke da pobedi All Time ABA tim.
Leave a Reply