Najbolji igrači po decenijama – 1980.-90.

Preneseno sa: aktualac

Napravili smo listu najboljih 10 igrača po decenijama. U obzirom smo uzeli klasičnu postavku sa po dva beka, dva krila i centrom u postavi. Za izbor igrača u dve najbolje petorke prevashodno se gledao broj All Star selekcija, zatim All NBA timova, a prednost u postavama bi dobijali MVP igrači sezone, kao i igrači sa većim timskim uspesima. U konačnom, ako su poređenja bila približno ista, uzimala bi se u obzir i lična statistika, a kao poslednja stavka eventualno bi išla i lična ocena autora liste.

Ova decenija predstavlja potpunu konsolidaciju Lige i vreme otvaranja prema svetu, gde postaje globalni fenomen. Borba sa ABA Ligom je dobijena, četiri ABA tima su se integrisala u NBA, svi kvalitetni igrači su na istom mestu, a kako je baš u sezoni 1979-80 uvedena i linija za tri poena, počela je savremena era NBA Lige. Naravno, bez obzira na velike majstore sedamdesetih, ova era će pre svega ostati upamćena po dva igrača – Magicu Johnsonu i Larryju Birdu. Često se u priči zaboravlja ogroman uticaj Davida Sterna, ubedljivo najboljeg komesara koga je Liga imala. U Sternovo vreme je uveden playoff sistem koji i danas krasi NBA Ligu, uvedene su antidoping kontrole, salary cap, Liga je počela da se širi i konačno, prvo stidljivo,a kasnije sve više, počeo je proboj stranih igrača u NBA. Promenjen je i sistem draftovanja igrača i još mnogo toga. Osamdesete i dalje karakteriše igra „na centra“, ali se pažnja sve više prebacuje na spoljne pozicije. Kako i ne bi, kada je Liga tih sezona doživela neverovatan bum sa bekovima, koji postaju i alfa i omege svojih timova. Osamdesete su ostale upamćene pre svega po velikom rivalitetu Celticsa i Lakersa, potpunoj dominaciji Showtime-a na Zapadu, kao i najboljoj ekipi u istoriji 76ersa, fenomenalnih Bucksa sa „novom“ pozicijom Point Forwarda ali i tornjevima blizancima Houston Rocketsa. Blazersi, Sunsi i Hawksi i pored činjenice da nisu osvojili Ligu su bili jako nezgodni protivnici, svako specifičan na svoj način. Liga je od ekstremno šuterski raspoloženih timova poput Denver Nuggetsa imala i izuzetno tvrde ekipe poput Detroit Pistonsa. Šarolikost u svakom smislu daje posebnu draž ovom periodu NBA Lige za koji mnogi smatraju da je možda i najbolji period u istoriji NBA. Dva vezana Drafta, 1984. I 1985. doneli su dve fenomenalne generacije igrača na scenu, tako da je spektakl bio zagarantovan.

U ovom periodu je igralo sijaset velikih igrača, tako da se autoru liste ne zameri ako je nekome „za dlaku“ dao prednost u odnosu na drugog igrača jer samo 10 igrača može da se nađe na listi, uz podelu na 2 centra, dva (bilo koja) krila i dva (bilo koja) beka.

Prvi tim:

C Kareem Abdul Jabbar
F Larry Bird
F Julius Erving
G Magic Johnson
G Isiah Thomas

Drugi tim

C Moses Malone
F Alex English
F Adrian Dantley
G Michael Jordan
G George Gervin

Statistički gledano, Moses Malone je zapravo najdominantniji centar ove decenije! Ipak, prednost će u prvoj postavi dobiti Kareem Abdul Jabbar jer je u ovom periodu osvojio pet NBA titula, a njegovi Lakersi su čak devet vezanih sezona završili kao prvi na Zapadu na kraju regularne sezone, uz osam finala Lige! Saigrač Jabbara i možda i najveći igrač Lakersa ikada, Magic Johnson, ima zabetonirano mesto u prvoj postavi osamdesetih kao najveća zvezda ovog tima. Magic je bio, i do dana današnjeg ostao neponovljiv po stilu igre. 206 cm visoki play je u to doba bio neshvatljiva pojava na terenu, a koliko danas imate takvih igrača u Ligi? Trideset godina nakon njegovog prvog povlačenja i dalje ne postoji igrač koji bi mogao biti u ravni sa Johnsonom na poziciji playmakera. Na krilnim mestima se nalaze Larry Bird i Julius Erving. Koliko god Bill Russel bio najveći pobednik u istoriji Lige i samih Celticsa, Larry Bird je sigurno najbolji igrač u istoriji najtrofejnije ekipe NBA Lige. Rođeni lider, igrač neverovatne inteligencije, čovek koji je posebno briljirao u velikim utakmicama. Julius Erving, Dr. J je jedna od najprepoznatljivijih figura koje je NBA ikada imala. Iako ga je prvo upoznala ABA (pisali smo o tome), u NBA je takođe bio jedan od najboljih igrača i igrač koga najveći broj kasnijih zvezda apostrofiraju kao svog igračkog idola. Dr J je bio u stanju da prevede loptu preko celog terena, zakuca ili položi loptu na toliko načina da je publiku dovodio do erupcije oduševljenja. Član šampionske, najbolje generacije u istoriji 76ersa. Poslednje mesto bilo bi rezervisano za predvodnika Bad Boy generacije, Isiah Thomasa. Thomas je jednu potpuno izgubljenu franšizu Detroit Pistonsa teškim radom doveo do jedne od najprepoznatljivijih ekipa ikada. Tokom osamdesetih je bio selektiran za 8 All Star susreta, a bio je izabran i tri puta u prvi i dva puta u drugi NBA tim,a jednom je predvodio i Ligu u asistencijama.

Da se ulazak u All NBA tim na ovoj listi gledaju isključivo striktne pozicije, mesto bek šutera (SG) bi svakako zauzeo sinonim za ovu poziciju, ali i NBA uopšte – Michael Jordan. Iako košarkaškim umećem ispred oba startna beka u ovoj deceniji, ipak se mora priznati da je po broju All Star nastupa, broju mečeva kao i u timskim uspesima MJ iza dva velika rivala iz ovog perioda. Jordan je 3 puta bio u prvom i jednom u drugom timu, a pored tri titule najboljeg strelca ima i jednu titulu najboljeg kradljivca lopti i najboljeg defanzivca sezone. Drugi bek bi ponovo bio jedan vrhunski šuter i saigrač Jordanu na ukupno 20 utakmica – George Gervin. Čuveni Iceman je bio dva puta najbolji strelac Lige u ovoj deceniji. Igrao je dva finala Konferencije sa Spursima i, zajedno sa Jordanom, jedan je od tri najbolja blokera ikada na bekovskim pozicijama. Dva puta je igrao finale Konferencije, ali su oba puta Lakersi bili prejaki. Na krilima svoje pozicije su u drugom timu obezbedili Alex English i Adrian Dantley. English je jednom bio najbolji strelac Lige i jednom u drugom timu Lige, ali je cele decenije dominirao u ekipi Denver Nuggetsa. Čuvene ekipe trenera Doug Moea gde su se napadi završavali posle desetak sekundi, a English je bio glavni egzekutor. Prosek od 26 poena po meču tokom deset godina jasno govori o kakvom igraču je reč. Jedno konferencijsko finale, i tri polufinala Konferencije jesu solidan uspeh, iako je ova ekipa mogla mnogo više da su makar malo više pažnje posvećivali odbrani. Dantley je šestostruki All Star i dva puta najbolji strelac Lige. Timski uspesi su izostajali do sredine decenije,a onda igra dva polufinala Konferencije, konferencijsko finale i jedno Finale Lige. Na mestu rezervnog centra, već smo napisali, svoje mesto zauzima Moses Malone. Centar najbolje ekipe 76ersa ikada, šampion i dvostruki MVP sezone u ovoj deceniji.Tri puta u najboljoj i četiri puta u drugoj postavi šampionata, kao i petostruki najbolji skakač Lige. Po svakom parametu izuzetan.

Kada se pogleda ova decenija, mnogi fenomenalni igrači nisu uspeli da se uguraju u Top 10 pre svega jer su suviše kratko u njoj igrali,ili su igrali na pozicijama gde su ispred njih bili igrači koji su još više doprineli imidžu NBA u ovoj deceniji. Tako se nije našlo mesta za Hakeema (tada Akeema) Olajuwona, Charlesa Barkleya, Dominique Wilkinsa, Sidney Moncriefa ili Johna Stocktona. Da ne pričamo da su tada u Ligi bili i Patrick Ewing,Karl Malone, Chris Mullin, Clyde Drexler, Maurice Cheeks i još dosta velikana ove igre. Pored prve dve tako su na neki način dodate još dve petorke koje bi u svakom slučaju mogle da pariraju jedna drugoj. Bolji poznavaoci NBA prilika bi mogli da naprave sigurno i još jednu izuzetnu petorku, koliko je ovaj period NBA bio dobar. Kao što smo i na samom početku teksta rekli – verovatno i najbolja decenija koju je NBA imala, kada se gleda „širina i dubina“ igrača koji su u njoj tada bili.