Mr. Basketball: “Prvi džin u NBA”

Youtube / screenshot

“Momak, žao mi je, ali moja je dužnost da ti kažem: Od tebe nikada neće biti igrač. Isuviše si trapav”. Najpogrešniju rečenicu u životu izgovorio je izvesni Dozed Keogan, trener Univerziteta Notr Dam, na koji je 1941. hteo da se upiše jedan dugajlija po imenu Džordž Majkan. Test je potrajao samo nekoliko minuta, ali je i toliko bilo dovoljno mladom treneru Reju Mejeru, tada Keoganovom pomoćniku, da stekne sasvim drugi utisak i da ohrabri mladića rečenicom: “Glavu gore, garantujem ti da ćeš jednog dana biti sasvim dobar igrač”. Tri nedelje kasnije putevi su im se, igrom sudbine, ponovo ukrstili. Majkan je došao da se upiše na Univerzitet De Pol, koji je kao košarkaškog trenera-debitanta zaposlio Reja Mejera. Tako je počela jedna briljantna karijera  koja će u jednoj anketi “Sport Magazina” biti krunisana izborom Džordža Majkena za najboljeg  košarkaša prve polovine 20. veka. Prve godine Majkan nije uopšte igrao, Mejer je sa njim radio isključivo individualno nastojeći da mu popravi tehniku i koordinaciju pokreta. Kažu da je šutirao i po 200 puta “horog”, i to – obema rukama!

Majkan šutira “horog”

Između rođenja 18.juna 1924. u gradiću Džoliet, država Ilinoj, pod punim imenom Džordž Lorens Majkan junior (George Lawrence Mikan, jr.) i početka prave košarkaške karijere u sezoni  1942/43 na univerzitetu, stalo je jedno  pomalo neobično detinjstvo, obeleženo ogromnim rastom dečaka koji je bio “osuđen” da stalno sedi u poslednjoj klupi jer u protivnom oni iza njega ne bi videli tablu. Kao dečko sanjao je da bude umetnik, uzimao je časove klavira i više vremena provodio u kući nego napolju gde su njegovi vršnjaci jurcali za raznim loptama. Košarku je otkrio u srednjoj školi igrajući za tim C.Y.O. (Catholic Youth Organization), ali je jednog dana u školi pao i tako teško polomio nogu da je porodični lekar diskretno skrenuo pažnju roditeljima da će biti dobro ako momak ne ostane invalid, o košarci nije smeo više ni da razmišlja. Osam meseci proveo je u krevetu i za to vreme porastao – 18 centimetara! Kada je  ponovo stao na svoje noge morao je da uči da – hoda! Posle još 18 meseci  rehabilitacije vratio na teren pobedivši prvu od serije teških povreda koje će ga  pratiti u kasnijoj karijeri. Kažu da nije bilo maleroznijeg igrača od njega: lomio je sve što je mogao, od prstiju do ručnih i nožnih zglobova, a neko je izračunao da mu je u karijeri stavljeno ukupno 166 kopči. Međutim, u  kasnijoj NBA karijeru za šest godina propustio je samo dve utakmice i to zbog – bolesti. Treba li reći da je njegov Mineapolis obe izgubio?

Za četiri godine na Univerzitetu De Pol, Džordž Majkan izrastao je u pravog igrača, mada je bio prilično spor. Međutim, u ondašnje vreme ni na univerzitetu ni u NBA, koja se prvih godina  zvala BAA (Basketball Assosiation of America), nije bilo pravila o trajanju napada 24 sekunde, tako da je tim uvek mogao da sačeka da visoki Džordž stigne i ukotvi se pod protivnički koš a onda je sve bilo stvar tehnike, trebalo je samo doduriti loptu Džordžu i koš je bio neminovan. Tada je rođena fraza “Wait  for Mikan” (Čekajući na Majkana), ali je on kasnije znatno popravio brzinu pokreta i lansirao šut kasnije poznat kao “sky-hook” (nebeska udica, u našoj terminologiji poznatiji kao “horog”, koji će do savršenstva mnogo godina kasnije dovesti Karim-Abdul Džabar). Za vreme studija doživeo je da se zbog njega promene pravila – do njegove pojave bilo je dozvoljeno hvatanje lopte iznad obruča, ali je naglo ukinuto kada se videlo kolika je Majkanova dominacija pod protivničkim obručem. Slična stvar dogodila mu se u NBA – isključivo zbog njega u sezoni 51/52 uvedeno je pravilo “tri sekunde”, što je njegov prosek sa 28 smanjilo na 23 poena, ali je i sa novim pravilom dugurao do ličnog rekorda na jednoj utakmici – 61 poen.

Posle četiri sjajne sezone na De Polu (98 utakmica, prosek poena 19,1), Majkan je 14. marta 1946. potpisao prvi profesionalni ugovor sa timom Čikago Girs, koji se takmičio u NBL (National Basketball League). Dobio je prvih 60.000 dolara. Za sezonu 1947/48 Čikago se prijavio za novoformiranu PBLA (Profesional Basketbal Legue of America) ali je posle samo osam utakmica, na kojima je Majkan dao 193 poena,  ona propala. U Mineapolisu je jedan mladi trener po imenu Džon Kundla tražio “one big man” i izbor je pao na Majkana koji se upravio bio oženio Patrišom Lu Deveni. U novembru 1947. otišao je u Mineapolis i postao član tamošnjih Lejkersa sa kojima je prvo 1949. bio prvak BAA (Basketball Asociation of America) da bi 1950,1952, 1953 i 1954. bio NBA šampiona.

Jednom, prilikom gostovanja Lejkersa u Njujorku, na reklamnom panou čuvene dvorane “Medison Skver Garden” bilo je istaknuto:”Večeras Niksi protiv Majkana”! Bio je prvi pravi teški centar, izrazito snažan, sposoban da “na leđima” istrpi niže i lakše rivale i da poentira. Igra Lejkersa u njihovoj prvoj fazi, pre selidbe u Kaliforniju, zasnivala se isključivo na njemu što najbolje potvrđuje podatak da su se četiri godine posle njegovog  povlačenja, 1956, praktično raspali i klub je prodat čak u Los Anđeles. U sezoni 1954/55 je pauzirao jer je 2. maja 1954. saopštio klubu da se povlači, ali su ga nagovorili da se 1956. vrati i odigra 37 poslednjih utakmica na kojima je imao prosek od 10,5 poena, znatno niži nego ranije. U sezoni 57/58 bio je trener Mineapolisa sa slabim bilansom od 9 pobeda i 30 poraza, zbog čega je bio smenjen u januaru 1958. Završio je prava, živeo je  u Mineapolisu gde je radio kao ugledni advokat . Bio je prvi komesar ABA. Njegove naočare sa kojima je igrao odavno su u muzeju Kuće slavnih.

Pored Džordža, u NBA enciklopediji pojavljuju se još dva Majkana: njegov brata Ed (Čikago Stags 48/49, Ročester, Filadelfija, Boston 49-54) i Lari, njegov sin, koji je 1970/71 odigrao 53 utakmice za Klivlend postigavši 158 poena, ili 3,0 u proseku.

Biografija:

Ime i prezime:Džordž Lorens Majkan

Rođen:18.6.1924. u Džolietu, Ilinoj

Visina: 2,10 m.

Univerzitet: De Pol (41-46)

NBA (NBL, BBA): Čicago Girs” (1946/47), Mineapolis Lejkers (47/48-55/56)

Broj poena u regularnoj sezoni:11.764 (22,6)

Broj poena u plejofu: 2.141 (23,5)

Broj utakmica: 520+91

Broj skokova: 4.167+665=4.839 (13,5)

(Napomena: za skokove podaci postoje samo za pet poslednjih godina u NBA)

Ol-star: 4 puta ( 1951,52,53,54, 78 poena, 51 skok)

Najbolji strelac: 1948/49 (28,3), 49/50 (27,4), 50/51 (28,4)

Priznanja: šampion NBA 4 puta (1950, 52,53,54),  prva petorka NBA1950,51,52,53,54, šampion NBL 1947. i 1948, najbolji igrač NBL 1948, šampion BAA 1948, biran u najbolji tim NBA povodom 25 (1970) i 35 (1980) godina Lige.

Kuća slavnih: od 1959.

Trener:Mineapolis Lejkers u sezoni 57/58 (39 utakmica)

(Izvor: Vladimir Stanković, KOŠ magazin.com)

1 Trackback / Pingback

  1. Noć veštica - Dan za istoriju NBA! - Ostatak Sveta

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*