Srpski Kingsi: The Greatest Show on Court

Piše: Nikola Novaković (Sportklub)

Sakramento Kingsi u kojima su na prelazu dva veka igrali Vlade Divac i Predrag Stojaković imali su sve potrebno da se u sportskoj Srbiji dodatno ustoliče kao košarkaški bogovi – harizmu, lepršavost, prkosan stav, rivalstva, simpatične pomagače, povoljan istorijski trenutak i priliku da budu prvaci.

Nažalost, skoro dvadeset godina kasnije znamo da su na na prilici samo i ostali. Koloplet okolonosti učinio ih je jednim od najboljih timova svih vremena koji su ostali bez titule – u ravni sa Jutom predvođenom Melounom i Stoktonom i Nešovim Finiks Sansima.

U ušima svakoga ko se na Balkanu tih noći budio rano i dalje bruji buka Arko arene, hale koju je besmrtnom učinio srpski dvojac, ali i plejada drugih sjajnih igrača i nesvakidašnjih likova predvođena Krisom Veberom – bili su tu Majk Bibi, Dag Kristi, Bobi Džekson, Skot Polard, Hidajet Turkolu…

Kingsi nikada nisu bili dobri, ni pre ni posle tih godina. Istina, bili su šampioni NBA 1951. godine, dok su se još zvali Ročester Rojals, ali to je bilo u periodu kada praktično nije bilo crnih igrača u ligi. Verovatno jedina godina u istoriji NBA kada je najbolji igrač šampionskog tima bio neko toliko anoniman – centar Arni Rajzen.

A posle toga ništa – uhvatili su par dobrih godina velikog Oskara Robertsona dok su se zvali Sinsinati Rojals, ali „Veliki O“ je uvek bio igrač koji je bio mnogo bolji za sebe samog nego za tim. Potom su promenili ime u Kanzas-Omaha Kings, a glavni igrač bio je još jedan plejmejker-superstar – Nejt „Tajni“ Arčibald. On je bio jedini košarkaš u istoriji lige koji je predvodio NBA i u poenima i u asistencijama u istoj sezoni. Međutim, timskog uspeha nije bilo. Devedesetih je Mič Ričmond igrao fantastično za tim iz kalifornijske prestonice, ali ishod je bio isti – ni da primirišu titulu.

Posle sloma „srpskih“ Kingsa nastavilo se isto – uglavnom loš tim predvođen supertalentovanom zvezdom koja ne zna da prilagodi svoju igru i ličnost u cilju pobeđivanja. Tako je bilo i sa Demarkusom Kazinsom, kratko sa Tajrikom Evansom, a deluje da će slična sudbina snaći i sadašnje „Kraljeve“ pod vođstvom Dierona Foksa i Marvina Beglija – slabo se tu igra timski.

Jedina istinski svetla tačka u prilično turobnoj istoriji „Kraljeva“ jeste period od 1998. do 2004. godine – tzv. „The Greatest Show on Court“ (Najveći šou na terenu) era Kingsa.

Te 1998. godine braća Maluf kao vlasnici preuzimaju tim koji pravi drastične, ali veoma dobre rezove – staru zvezdu Miča Ričmonda šalju u Vašington za Krisa Vebera, centralnu figuru nastupajuće epohe. Vlade Divac, već iskusni centar, koji je sa Lejkersima svojevremeno igrao finale, dolazi kao slobodan agent iz Šarlot Hornetsa. Sakramento draftuje Džejsona „Belu čokoladu“ Vilijamsa, a iz Grčke doziva dve godine čuvanog pika prve runde – Peđu Stojakovića.

Ništa manje bitno, na trenersko mesto dolazi Rik Adelman, bivši trener Golden Stejta i Portlanda – da onaj čovek koji Draženu nije dao da igra u Blejzersima. Ipak, Adelman ima ideju kako bi novookupljena ekipa mogla da igra, i to veoma dobru ideju.

Koji je bio identitet tog Adelmanovog Sakramenta? Odlikovala ga je veoma fluidna igra u napadu, a kreatori većine napada bili su visoki igrači – Divac i Veber. Njih dvojica sa visokog posta dodavanjima, a možda i više uručenjima generišu prednost u odnosu na odbrane, koju su Majk Bibi, Bobi Džekson i Stojaković vrlo lako znali da koriste iz driblinga. Kasnije će se u ulozi visokog „proigravača“ možda čak bolje i od Vebera i Divca snaći veoma potcenjeni Bred Miler.

Adelmanov trenerski stil bio je fluidan, počivao je na velikom broju dodavanja, a za tu eru karakterisala ga je činjenica da je dosta slobode davao svojim igračima i nije insistirao na unapred zacrtanim „setovima.“ Prilično slično Popovićevim Sparsima petnaestak godina kasnije. Kingsi su bili spremni da igraju zabavnu i brzu košarku koja naglašava ofanzivni učinak.

---

• 2002: Legendarni dueli Kingsa i Lakersa
• Srpski brat Hedo
• Igrači koji nisu bili šampioni zbog Kobe Bryanta
• Bilo jednom na ‘Divljem Zapadu’

---

1998/1999.

Prva sezona je bila ozloglašena „lokaut“ sezona – Kingsi su u prenatrpanom rasporedu izazvanim štrajkom igrača uspeli da uspostave osnove svoje igre, Veber je pokazao da je u tom trenutku jedan od najboljih visokih u ligi koja je obilovala kvalitetom na „četvorci“ i „petici“, a u plej-of su ušli sa pozicije 6.

Protivnik im je u prvoj rundi bila iskusna Juta, aktuelni vladar Zapada, u kojoj je i dalje fantastičan bio Karl Meloun. Kingsi su u prvoj seriji, koja se tada još igrala na tri pobede, došli do brejka u trećoj utakmici, ali je Meloun do kraja serije bio izvaredan i jedva izborio timu iz Solt Lejk Sitija prolaz u narednu rundu.

U četvrtoj utakmici serije Sakramento je bio nadomak iznenađenja, ali je Stokton pogodio veoma bitan šut, dok je uz zvuk sirene Džejson Vilijams bio neuspešan iz veoma teške pozicije.

youtube

U petom meču serije Juta je slavila tek u produžetku i okončala sezonu „Kraljeva“.

1999/2000.

Ekipa praktično ostaje ista, a pojačanja su veteran Nik Anderson, koji je zamenio Tarika Abdul-Vahada u startnoj postavi i rezervni plejmejker Toni Delk. Divac nastavlja da igra na visokom nivou, a Veber je neverovatan i beleži učešće na Ol-star susretu. Stojaković dobija sve više prilike, postiže 12 poena u proseku po utakmici, a tim u regularnoj sezoni ostvaruje prilično zadovoljavajući skor 44-38.

Ipak, to je bilo dovoljno tek za osmo mesto na Zapadu, a protivnik su bili Lejkersi na pomolu dinastije – Šek i Kobi su predvodili moćan tim, koji će biti šampion triput zaredom od 2000. do 2002, ali u ovom stadijumu su tek shvatali koje su im mogućnosti.

U plej-of seriji bili su bolji od Kingsa sa 3:2, iako je posle 2:0 u Los Anđelesu delovalo da će se ona lako okončati. Ipak, Peđa je u trećoj bio odličan sa 19 poena, ali je u petoj utakmici ekipa Kingsa sa izuzetkom Vebera potpuno podbacila, a nezaustavljivi Šek se sa 32+18 igrao u reketima Stejpls centra.

Teško je bilo zamisliti komplikovaniji odbrambeni zadatak od Šeka na svom fizičkom i igračkom vrhuncu – Divac se borio koliko god je mogao, uključio je svako lukavstvo koje bi mu palo na pamet, ali je centar Lejkersa ipak imao 29 poena i 17 skokova u proseku u toj seriji.

youtube

Lejkersi do kraja plej-ofa izbacuju Finiks, Portland (na „jedvite jade“ u sedam utakmica) i u finalu dolaze do prvog od tri uzastopna prstena protiv Indijana Pejsersa.

2000/2001.

Pred start sezone Korlis Vilijamson je trejdovan za Daga Kristija, sjajnog defanzivca Toronta. Hidajet Turkolu je izabran na draftu u prvoj rundi, a Bobi Džekson dolazi među „Kraljeve” kao sobodan agent, i to na poziciju „šestog igrača“.

Kingsi odlično „gaze“ u regularnoj sezoni, Stojaković se sa 20,4 poena po utakmici (40 odsto za tri poena) ustoličio kao drugi igrač tima iza ponovo sjajnog Vebera. Treba spomenuti i fantastičnog Divca, koji je u februaru 2001. godine jedini put u bogatoj karijeri nastupio i na Ol-star duelu. Kingsi su na posle 82 utakmice treći na Zapadu sa tek tri pobede manje od Sparsa i dve od prvaka Lejkersa.

U prvoj rundi plej-ofa Kingsi protiv Finiks Sansa (Klif Robinson, Šon Merion, Džejson Kid) gube prvi meč, ali potom dobijaju tri uzastopna duela za plasman u polufinale Zapada. Tamo ih ponovo čekaju Lejkersi, ali oni su ovog puta znatno bolji nego lane.

Tim iz Los Anđelesa je sa 4:0 „počistio“ „Kraljeve“, iako su poraženi u tri meča bili prilično konkurentni. Ipak, Kingsi nisu imali odgovor na udarni dvojac ljubičasto-zlatnih – Šek je u seriji prosečno beležio 33 poena i 17 skokova, a Kobi 35 poena i 9 skokova. Stojaković je ubacivao preko 20 poena po meču, ali uz loše procente šuta.

youtube

Dominanti Lejkersi do kraja doigravanja kompletiraju najsuperiorniju post-sezonu u istoriji moderne NBA i dolaze do titule sa skorom 16-1 u plej-ofu. U finalu im je jednu pobedu „otkinula“ Ajversonova Filadelfija i uskratila im savršeno doigravanje.

2001/2002.

Konačno imamo i najpopularniju verziju ove generacije Kingsa – u budućnosti ipak precenjivani Džejson Vilijams je zajedno sa Nikom Andersonom trejdovan u Grizlise u zamenu za Majka Bibija. Nabavljen je delić koji je nedostajao, ubojitiji plejmejker, a ostatak tima je ostao netaknut, pa je jezgro za napad na titulu formirano.

Plejmejkeri i bekovi: Majk Bibi, Dag Kristi, Bobi Džekson
Niska krila: Predrag Stojaković, Hidajet Turkolu, Džerald Volas
Krilni centri i centri: Kris Veber, Vlade Divac, Skot Polard, Lorens Fanderburk

Bio je to vrhunac sjajne generacije Kingsa i sezona u kojoj su stigli najbliže tituli. Kroz regularnu sezonu su prokstarili sa 61-21, Veber i Stojaković su opet bili na Ol-star meču, a Peđa je osvojio i takmičenje u brzom šutiranju trojki.

U plej-ofu su u prvoj rundi naplatili dug Juti, ali veterani nisu pali bez ispaljenog metka. Poveli su sa 1:0, ali su Kingsi sa tri uzastopne pobede potvrdili status favorita. U četvrtom meču serije Stojaković je otklonio sve dileme ubacivši 30 poena.

Polufinale konferencije donelo spektakularnu košarku – Dalas Meveriksi sa Novickim, Nešom, Finlijem i Van Ekselom igrali su uzbudljivu košarku, a u sudaru sa Kingsima su pružili odličnu predstavu. Slavili su košarkaši iz Kalifornije sa 4:1, iako je Stojaković imao problema sa povredom i nije igrao na dve utakmice serije.

A onda, ono “ozloglašeno” finale Zapada sa Lejkersima, koji su ih izbacili i treći put u tri godine. Ipak, ova serija se razlikovala od dve prethodne – pošto su Lejkersi uzeli prvu utakmicu u Arko areni na leđima 30 poena Brajanta, Kingsi su izjednačili preko Veberovih 21+13+5bl, Bibijevog 21 poena i Divčevih 15+14. U trećem duelu su Kingsi u Stejplsu vratili prednost domaćeg terena, Veber i Bibi su blistali, a u četvrtoj utakmici Kingsi su imali priliku da dođu do meč-lopte.

Divac je na tom meču ubacio 23 poena, četiri manje od Šeka, igrao fantastično, a na 12 sekundi do kraja imao je dva bacanja i pogodio samo jedno za 99:97. Sa druge strane je rešavao Kobi, ušao je u reket, bacio težak flouter i promašio, loptu je uhvatio O’Nil, koji je promašio najlakši mogući zicer, a sa planom da vreme istekne loptu je udario Divac. Nažalost brojnih u Srbiji budnih košarkaških fanova, ona se otkotrljala do Roberta Orija koji je bio na liniji za tri poena, a „Big Shot Rob“ je tokom karijere znao kako da se u takvim situacijama istakne. Lejkersi su izjednačili na 2:2 i spasili se ruba provalije.

Stojaković je i dalje bio „u civilu“ zbog povrede. Tek se u petom meču serije vratio, ali je bilo jasno da nije na svom nivou – ubacio je tek dva poena za 18 minuta, a Kingsi su na opšte iznenađenje pobedili u još jednoj drami i poveli sa 3:2 u seriji. Usledila je šesta utakmica serije, ona za koju i danas svaki fan Kingsa kaže da je bila nameštena i koja sa ove vremenske distance i dalje deluje prilično sumnjivo. Šek je ubacio 41+17, Kobi je imao 31 i Lejkersi su izborili sedmu utakmicu.

U poslednjih 20 sekundi majstorice Kingsi su imali napad za pobedu na -1. Turkolu je prošao i izbacio pas u ćošak za Stojakovića, koji je šutirao užasno i promašio čitav koš, a sa druge strane je Šek pogodio jedno bacanje i i doneo svom timu +2. Kobi je neshvatljivo faulirao Bibija, koji je pogodio oba puta za produžetak, u kojem su Šek, Fišer i Kobi pogađali bacanja i izborili novi nastup u finalu.

Brodolom koji se pamti do danas.

2002/2003.

Kingsi u sezonu ulaze pojačani rezervnim centrom Kionom Klarkom i bekom Džimom Džeksonom. Dolaze do 59 pobeda i drugi su u konferenciji pred plej-of. U prvom kolu su ispustili 2:0 protiv Jute i morali da se „čupaju“ tek u majstorici.

Naredni protivnik opet su im bili Meveriksi, sa kojima su u sedam utakmica priredili jednu od najboljih serija 21. veka. Peđa je sa 26 doneo Kingsima prednost u prvoj, a u drugoj je Nik van Eksel, koji je proživljavao drugu mladost, sa 36 poena sa klupe (14/19 iz igre) „spalio“ kraljeve. Dalas je u prvom poluvremenu ubacio 83 poena, ali je još bitnije bilo da se prilikom jednog neuspešnog pokušaja eli-upa sa Majkom Bibijem povredio Kris Veber, koji neće igrati do kraja serije.

U trećoj utakmici su Mevis slavili posle dva produžetka, uprkos Peđinih 39 poena za 56 minuta, ali je Sakramento u četvrtoj izjednačio. U poslednje tri utkamice Van Eksel je ponovo „poludeo“ i dao ključnu podršku Dirku, Nešu i Finliju i to je bio drugi uzastopni krah Kingsa u sedmoj utakmici.

Posle još jednog srceparajućeg poraza i velike povrede prve zvezde tima, postalo je jasno da je tom timu Kingsa „odzvonilo“ – Hido je trejdovan u Sparse, Polard u Pejserse, Klark u Džez, a Džim Džekson je kao slobodan agent završio u Hjustonu.

Petorka je ipak ostala na okupu za jedan, poslednji pokušaj.

2003/2004.

Taj pokušaj je trebalo izvesti praktično bez Krisa Vebera, koji je usled povrede odigrao samo 23 meča regularne sezone. Teret je na sebe preuzeo Stojaković i odigrao jednu od najboljih sezona za evropskog igrača u istoriji lige do tog trenutka. Peđa je na 81 utakmici u sezoni igrao više od 40 minuta u proseku, postizao 24,2 poena (48% iz igre, 43% za tri poena, 92% bacanja, po čemu je bio najbolji u ligi) uz 6,3 skoka i 1,3 ukradene lopte! Izabran je u drugu najbolju petorku NBA, a Kingse je odveo do četvrtog mesta na Zapadu. Srpski košarkaš glavni igrač konkurentnog plej-of tima u NBA – to je do Nikole Jokića bio jedini slučaj u istoriji!

Bilo jednom na “divljem Zapadu”

U plej-ofu su u prvoj rundi naplatili traume Meveriksima pobedivši ih sa 4:1, a glavnu ulogu preuzeo je Majk Bibi i, naročito u poslednjoj utakmici serije, izrešetao Teksašane za još jedno neuspešno leto Dirka Novickog.

U polufinalu Zapada je Kingse dočekala najbolja verzija Minesota Timbervulvsa Kevina Garneta – saigrači su mu bili Latrel Sprivel, Sem Kasel, Voli Zerbijak, Trenton Hasel… Usledio je ep od sedam utakmica – „Vukovi“ su tri puta vodili, a Kingsi su ih stizali. Poslednji napad u majstorici je rešavao Majk Bibi, nije uspeo da napravi dobru poziciju za šut, pa je proigrao Kristija, a on je promašio ceo obruč. „Otpadak“ je uhvatio Bred Miler, ali ga je Garnet blokirao i Kingsi su tužno završili još jedan plej-of.

youtube

Duša tima Vlade Divac je posle ove sezone objavio svoj povratak u Lejkerse, sa kojima će pokušati da dođe do titule poslednji put u karijeri. Tome se isprečila netrplejivost na relaciji Kobi-Šek, a priča ovih Kingsa je nažalost bila završena neuspehom. Peđa je ostao u timu do 2006. igrajući dobro, ali uz velike probleme sa povredama, a šta tek reći za Vebera?! Proveo je još jednu sezonu u timu, a do kraja karijere igrao za Filadelfiju, Detroit i Golden Stejt, mada je bilo jasno da su najbolji i najzdraviji dani iza njega.

I tako se polako razišao jedan od najboljih nekrunisanih timova u istoriji NBA.

***

Prošlo je mnogo godina, Veber okaljan koledž-skandalom i dalje razočarano čeka da ga uvedu u Kuću slavnih, Bibi izgleda kao izbacivač u klubu, Kristi je komentator, Polard je bivši učesnik Survajvora, Hido je predsednik Košarkaškog saveza Turske, a dvojica srpskih košarkaških legendi i dalje pokušavaju da vrate Sakramento na stari kolosek.

Divac je generalni menadžer „Kraljeva“, a Peđa je njegov pomoćnik u administraciji ne uvek promišljenog vlasnika Viveka Ranadiva. Dvojica asova Kingsa kojima je franšiza povukla brojeve, daju sve od sebe da učine tim konkurentnim. Donekle imaju uspeha – digli su ga iz taloga „Zapada“, ali im je potencijalna borba za naslov i dalje fantastika. Za takve aspiracije potreban je naravno vrhunski talenat, ali ni onaj koji imaju sada nije toliko loš. Jednostavno, tim ne igra kao tim, to je jasno i košarkaškom laiku.

Sa druge strane, Veber, Peđa, Bibi i Vlade jesu bili odlični igrači, ali nisu bili ništa „zvučniji“ od Lejkersa, Mevsa i Vulvsa sa kojima su se „tukli“, naprotiv. Atmosfera van terena i Adelmanov „Prinston“ napad na njemu činili su ekipu upečatljivom i istorijski bitnom. Kingsi su izgradili identitet i narativ – dva elementa dovoljna da budu upamćeni. Bio je to skup igrača koji su naišli na pravi kontekst za dokazivanje svog kvaliteta i koji su znali kako da se zabavljaju igrajući basket.

Prstenje i košarkaški „Panteon“ su im izmakli za dlaku – dovoljno da svaki njihov navijač može da žali. Ipak, sa ove vremenske distance, može li im iko išta zameriti?