Španska liga: Trajni jugo-pečat!

Photo: ACB

Piše: Vladimir Stanković, KOŠ magazin

Od 18 timova ACB lige na startu sezone, strane trenere su imala samo 3 kluba: Barselona (Svetislav Pešić), Estudijantes (Aleksandar Džikić) i Gran Kanarija (Focis Kacikaris). Tokom sezone Džikić je smenjen, a na klupu Baskonije ponovo je seo Duško Ivanović. U utorak uveče od 20,00 u Valensiji stavlja se tačka na netipičnu sezonu, umesto klasičnog plej-ofa sa 3, 4 ili 5 utakmica u finalu, igra se samo jedna utakmica na neutralnom terenu. Titula će u ruke jednog našeg trenera, ako Crnogorca Duška Ivanovića prisvojima kao pripadnika čuvene jugoslovenske trenerske škole.

I nije prvi put da su u finalu dva naša trenera. Na kraju sezone 2004/05 Real Madrid je postao prvak tako što je u petoj utakmici, u retko dramatičnom finišu, stigao naizgled nedostižno i pobedio trojkom Ererosa sa sirenom. Real je vodio Boža Maljković, a na klupi Baskonije bio je Duško Ivanović.

Ovo je podsećanje na trenere sa prostora bivše Jugoslavije koji su radili u Španiji. Uz rizik da sam nekoga zaboravio, nadam se da će iz podataka biti vidljivo kakve su rezultate ostvarili stručnjaci iznikli iz trenerske škole kojoj je rodonačelnik bio profesor Aleksandar Nikolić.

Čini mi se da je prvi naš stručnjak u Španiji bio Ranko Žeravica. Godine 1974. otišao je u Barselonu i tokom dve godine modernizovao klub i postavio temelje na kojima je kasnije rastao. Nije osvojio nijednu titulu, ali je afirmisao i doveo niz igrača koji su narednih godina nosili klub. O Ranko u klubu i danas govore sa najvećim poštovanjem.

Ranka je, na njegovu preporuku, na klupi nasledio Todor-Toša Lazić. Radio je u Barseloni tokom sezone 1976/77, takođe bez titula, ali se i on pamti po stručnim i ljudskim kvalitetima.

Na početku trenerske karijere u Kaha de Ronda iz Malage u periodu 1986-1988 radio je Zoran- Moka Slavnić. U Španiju se vratio na polovini sezone 1995/96 kada je seo na klupu Huventuda u kome je bio šampion kao igrač. Takođe nije osvojio nijednu titulu. Da budem iskren, u Španiji se mnogo više pamti kao igrač nego kao trener.

U Španiji je radio i Duško Vujošević, posle dobrih rezultata sa Partizanom u sezoni 1989/90 radio je u Granadi, bez zapaženijih rezultata.

Nekako u isto vreme sa Vujoševićem, u Španiji je radio i hrvatski stručnjak Željko Pavličević, svojevremeno prvak Evrope sa Cibonom i Jugoplastikom. U sezoni 1989/90 radio je u Baskoniji iz Vitorije.

Rivali u finalu, Duško Ivanović i Svetislav Pešić

Titule su počele da stižu u poslednjoj deceniji 20.veka. Boža Maljković je posle dve titule prvaka Evrope sa Jugoplastikom 1990. potpisao za Barselonu. Ostao je do 1992 Osvojio je jedan Kup kralja 1991. i igrao finale F4 u Parizu iste godine. Sa timom iz Malage osvojio je Kup Koraća 2001. Kasnije je radio u Unikahi iz Malage (1999-2003) i Real Madridu (2004-2006) i bio prvak 2004.

Prva titula prvaka Evrope sa našim trenerom na klupi španskog tima stigla je 1994. Huventud je sa Željkom Obradovićem postao prvak kontinenta u Tel Avivu. U narednoj sezoni Željko je prešao u Real Madrid, sa kojim je ponovio kontinentalnu titulu u Saragosi, a u bilansu ima i Kup Saporta osvojen sa Realom 1997. Nije bilo nacionalnih titula, ali je osvojio 3 evropske.

Duško Ivanović je u Španiju stigao 2000. posle trtiple krune sa Limožem (Liga, kup i Kup Koraća).U prvom ciklusu ostao je do 2005 osvojivši titulu prvaka 2002 i Kup kralja iste godine, kao i 2004. Kasnije je 2007. prešao u Barselonu ali nije završio sezonu, u Baskoniju se vratio 2009. i osvojio Kup kralja i bio prvak 2010. Na klupi Baskonije ponovo je od ove godine, sa prilikom da svoj impresivni CV još uveća. Sa više od 500 utakmica u ACB on je u Top 10 trenera sa najviše mečeva. Godine 2001. bio je proglašen za najboljeg trenera ACB.

Ugled naših trenera svakako je podigao i Svetislav Pešić. Na klupu Barselone seo je 2002. kao prvak sveta sa Jugoslavijom u Indijanapolisu. Već u prvoj sezoni osvojio je „triplete“, ili triplu krunu: ligu, ACB i Evroligu, što je bio istorijski uspeh jer je to bila prva, dugo čekana titula  prvaka kontinenta. Iduće sezone ponovio je titulu državnog prvaka, a kada se 2018. vratio u Barselonu odmah je osvojio Kup kralja, što je ponovio i 2019. Sada se bori za treću titulu državnog šampiona. Radio je još u Đironi, sa kojim je  2007. osvojio Evrokup FIBA, i u Valensiji u sezoni 2010/11. Bio je trener godine u Španiji 2018/19.

Trofeje je osvajao i hrvatski stručnjak Neven Spahija. Radio je u Baskoniji 2007/08 i Valensiji 2008/2010. Sa Baskonijom je bio prvak 2008, sa Valensijom je osvojio Evrokup 2010.

Lep ugled u Španiji uživa i hrvatski trener Velimir Perasović. Kredit je stekao prvo kao igrač, a onda i kao trener. Radio je u Kaha San Fernando (2004/05), Baskoniji (2005-2007, 2018/19), Estiudijantesu (2007/08) i Valensiji (2012-2015). Sa Baskonijom je osvojio Kup kralja 2006. a sa Valensijom Evrokup 2014.

Aleksandar-Aca Petrović je vodio Kaha San Fernando 1995-1997 i Ljeidu 2004/05. Jasmin Repeša je trenirao Unikahu iz Malage u sezoni 2012/13. Žan Tabak je radio u Đironi (2011), Baskoniji (2012), Fuenlabradi (2015) i Betisu (2016). Listu zaključuje Aleksandar Džikić koji je ovu posledju sezonu počeo, ali ne i završio na klupi Estudijantesa.

Ako nešto nisam ispustio, što je moguće, imamo poduži spisak nacionalnih i evropskih titula, individualna priznanja i, što je najvažnije, još duži spisak igrača koje su treneri sa naših prostora pronašli, doveli ili zatekli  i pomogli da postanu vrhunski igrači. Nije zanemarljiva činjenica da su naši stručnjaci radili u najvećim španskim klubovima. Bilo je, naravno,  i manjih ali u onim većim lakše je ostvariti rezultat, a jugo-treneri su za to bili najbolja garancija.

Španski basket sa trajnim jugo-pečatom.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*