Piše: Vladimir Stanković, KOŠ magazin
Jugoslavija je na Mundijal 1974.u Portoriku stigla kao svetski i evropski prvak. Prethodni mundijal osvojila je u Ljubljani 1973. a prva evropska titula stigla je 1973. u Barseloni. Ondašnje “plave” u San Huan odveo je selektor Mirko Novosel, a u timu su bili Rato Tvrdić, Dragan Kićanović, Zoran Slavnić, Vinko Jelovac, Žarko Knežević, Željko Jerkov, Dragan Kapičić, Krešimir Ćosić, Damir Šolman, Nikola Plećaš, Dražen Dalipagić i Milun Marović. Titulu svetskog prvaka iz Ljubljane “branili” su Tvrdić, Jelovac, Kapičić, Čosić, Šolman i Plećaš, dakle pola tima. Ostala šestorica bili su debitanti na svetskom prvenstvu, ali su Kićanović, Slavnić, Knežević, Jerkov, Dalipagić i Marović imali “zlatno” iskustvo sa EP 1973.
Bio je to odličan tim, kombinacija iskusnih igrača i “mladih lavova” kojima je Novosel osvežio tim, ako u mlade računamo i Slavnića koji je pravu šansu dočekao sa 24 godine. Jugoslavija je, kao svetski prvak, bila osloboiđena igranja u grupi, ušla je direktno u završnicu, isto kao i domaćin Portoriko.
Put ka postolju počeo je 7. jula u San Huanu mečom sa Brazilom. Nije bilo problema, 84-60. “Upisalo” se 11 igrača, najviše poena, po 14, dali su Plećaš i Marović. Sledeći rival bila je Kuba a rezultat 101-83 sve govori. Istakli su se Kićanović (18), Ćosić (14), Plećaš (12). Kada je u trećem kolu pobeđen Sovjetski Saveza sa 82-79 činilo se da je odbrana titule realnost. Sovjete su namučili Kićanović (19), Ćosić (15) i Slavnić (13). Tada niko nije pretpostavljao da je savladan budući svetski prvak.
Pobeda nad Portoerikom 93-85 (Jelovac i Ćosić po 17, Kićanović 16, Dalipagić 11) približila je cilj, a kada je savladana i Kanada (102-99) izgledalo je da zlato ne može izmaći. Kanađane je “uništio” Dragan Kićanović, strelac 34 poena. Pratili su ga, sa po 12, Jerkov, Kapičić i Šolman. Zlato je trebalo da bude overeno u duelu sa SAD, ali usledio je neočekivani poraz 88-91. Kićanović je dao 26 poena ali ga je za poen nadmašio Luter Barden. Ćosić i Šolman dali su po 16, što nije bilo dovoljno da se pobede raspoloženi Amerikanci.
Rasplet je usledio 14. jula, Jugoslavija je pobedila Španiju 79-71 (Ćosić 16, Kićanović 15, Slavnić 14) dok je SSSR savladao SAD 105-94. Junak meča bio je Aleksandar Saljnikov koji je ubacio čak 38 poena. Odlični su bili Aleksandar Belov (16), Modestas Paulauksas dao je 11 a Sergej Belov 10. Sovjetskom timu bila je neophodna pobeda od 4 ili više poena da bi “u krugu” tri reprezentacije bio prvi. Zadatak je premašen, zlato je otišlo u Moskvu. SSSR, Jugoslavija i SAD imale su identičan bilans 6-1, a poredak je odlučila razlika u međusobnim utakmicama.
Nismo bili razočarani srebrnom medaljom, ali nekako nismo mogli da se otmemo utisku da je zlato izmaklo. Amerikanci su došli sa solidnim timom, naravno bez NBA zvezda, ali u meču sa Jugoslavijom imali su najbolji dan na takmičenju.
Prvi strelac šampionata bio je Meksikanac Arturo Gerero sa prosekom od 27 poena, Drugi je bio njegov zemljak Manuel Raga sa 26,1 a na 8. mestu našao se naš Dragan Kićanović sa 19,8. MVP prvenstva bio je Džon Lukas (SAD), a u najbolju petorku izabrai su, uz Lukasa, Vejn Brabender (Španija), Kićanović, Aleksandar Saljnikov i Aleksandar Belov (oba SSSR).
JUGOSLAVIJA
Rato Tvrdić (Jugoplastika), Dragan Kićanović (Partizan), Vinko Jelovac (Olimpija), Žarko Knežević (OKK Beograd) , Željko Jerkov (Jugoplastika), Dragan Kapičić (Crvena zvezda), Zoran Slavnić (Crvena zvezda), Krešimir Ćosić (Zadar), Damir Šolman (Jugoplastika), Nikola Plećaš (Lokomotiva), Dražen Dalipagić (Partizan) i Milun Marović (Radnički).
Selektor: Mirko Novosel.
Uz neke pomenute igrače na šampionatu je bilo još dosta asova. Za SSSR su igrali Miloserdov, Jedeško, Žigili… Za Španiju Kliford Luik, Visente Ramos, Luis Migel Santiljana, Huan Antonio Korbalan… U timu Čehoslovačke bili su Jirži Zidek, Jirži Zedniček, Jan Bobrovski, Kamil Brabenec… Od Amerikanaca najbolju karijeru napravio je Džon Lukas, Brazilci su u timu imali veterana Masijela Ubiratana i Elija Rubensa.
Iznenađenje prvenstva bila je Kuba, sa 3 pobede i 4 poraza u finalnoj grupi zauzela je odlično 4. mesto. Njen najbolji igrač bio je Alehandro Urgeljes sa prosekom od 19,3 poena. Kuba je sa odličnom generacijom pokazala da bronzana medalja na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. nije bila slučajna.
Jugoslavija je “svoju” titulu vratila četiri godine kasnije u Manili, ali to je bilo u oktobru 1978. i to je neka druga priča, sa srećnim krajem…
Leave a Reply