Izvor: Oldschool NBA
1 Michael Jordan
Da li je bilo ikakve dileme? MJ ne samo što je najbolji bek u istoriji igre, već je najbolji košarkaš a možda i najbolji sportista koga je svet video.
Ubedljivo najkompletniji igrač na čitavoj listi, kome je kao jedina mana bio navođen šut za 3 poena, ali je u onom velikom finalu protiv Portlanda dokazao da i to može i to bolje nego iko drugi, samo kada hoće.
Jordan je fizički, mentalno, igrački barem za klasu iznad od svakog do sada navedenog beka na ovoj listi.
MJ je u bilo kojem trenutku svoje karijere mogao da uništi najelitnije defanzivce lige. Kada je gubio od Bad Boysa davao je po 36 poena prosečno u doigravanju. Jednostavno nije postojao način da se leteći Majk zaustavi. On je glavni razlog zbog kojeg su igrači poput Meluona, Stoktona, Barklija, Kempa ostali bez prstena, a face poput Pejtona, Drekslera i Hakima morali su da čekaju njegovo povlačenje iz igre da osvoje prsten.
6 Velikih NBA Finala
6 Pobeda.
6 MVP nagrada.
5 puta je bio MVP regularnog dela sezona. 10 puta je biran u najbolji NBA tim sezone. 9 puta je biran u prvi odbrambeni tim sezone. 1985 je bio najbolji ruki sezone a 1988 najbolji odbrambeni igrač lige.
10 puta je bio najbolji strelac lige. Potcenjen rekord koji je pitanje da li će biti srušen u narednih 100 godina.
3 puta je bio najbolji kradljivac lopti lige.
Njegova veličina ide dotle da ne samo što je Čikago povukao dres sa brojem 23, već je to uradio i Majami za koji nikada nije odigrao ni utakmicu.
Tokom karijere nije išao ispod 30 poena po meču u regularnom delu sezone, a prosek u plejofu ne ide ispod zastrašujućih 33 poena po meču.
O komercijalnom uspehu ni ne vredi pričati, jer dostiže dimenzije koje nikada ne možemo izmeriti.
Najbolji bek u istoriji bekova, najbolji košarkaš u istoriji košarka i najveća ličnost u istoriji sporta. Dilema ne postoji, izbor je nikada lakši. Jordan for the Win.
2 Kobe Bryant
Jedan od Kobijevih srednjoškolskih trenera dao je možda malo infantilan i prost opis njegove igre ali svakako najbolji do sada. “On je kompletan igrač koji dominira”.
Kobe je došao u NBA direktno iz srednje škole i nikada se nije osvrnuo nazad. On je sve što bi bek trebalo da bude. Pre svega, elitni defanzivac koji se nikada nije stideo da pruži 100% u odbrani, a nakon toga, možda i najraznovrsniji napdač koja je moderna košarka videla.
Mnoge priče su već ispričane o mentalitetu Crne Mambe i vanserijskoj radnoj etici Kobija Brajanta, ali ono što se pomalo zaboravlja je neverovatna košarka inteligencija, i sjajno razumevanje igre, po kojim mu parira jedino MJ.
Kobe možda nije među najboljim dodavačima ikada, neki ga nazivaju i sebičnim, ali svaka njegova asistencija je plod savršenog čitanja igre i jedno malo remek delo samo po sebi. Svaki njegov odbrambeni nastup je prvo anticipacija i “čitanje” protivnika, pa tek onda snaga i brzina. Po broju šuteva preko ruke, iz nemogućih pozicija, niko ne može da se meri sa njim. Imao je maltene besprekornu igru na niskom postu, a pogađao je odakle god je trebalo.
Zajedno sa Šekom, vodio je Lejkerse do 3 uzastopne NBA titule i još jednog velikog finala. Nakon odlaska Šeka osvojio je još 2 NBA prstena, i afirimisao se kao najbolji igrač svog vremena.
11 puta je biran u ALL NBA timove.
9 puta je biran u najbolji defanzivni tim sezone.
5 puta je bio NBA Šampion
2 puta MVP Finala
4 Puta MVP All Star utakmice.
1 MVP regularnog dela sezone(trebalo je barem još 2 puta)
2 puta najbolji strelac lige
Šamion takmičena u atraktivnom zakucavanju.
3 Jerry West
Tokom svoje briljijantne NBA karijere, Vest je igrao na pozicijama 1, 2 pa čak i 3. Na ovoj listi ide kao bek, jer je stažom i načinom igre najbliži upravo toj poziciji.
Za generacije koje ga ne znaju ili nisi izučavale njegovu igru, bitno je reći da je Džeri Vest jedan od najvećih takmičara koje je ova igra videla. 9 puta je vodio Lejkerse do velikog NBA Finala. Pa iako je samo jednom uspeo da osvoji prsten, Vest je sjajnim nastupima u kasnim minutima velikih utakmica zaradio nadimak Mr Clutch.
Džeri Vest je jedini igrač u istoriji NBA Lige kome je dodeljena nagrada MVP Finala, iako je njegov tim izgubio. U velikom finalu 1969 godine protiv Bostona, Vest je beležio neverovatnih 38 poena uz 7 dodavanja i 5 skokova po utakmici, i tako naterao organizaciju da napravi presedan i dodeli mu MVP nagradu uprkos činjenici da je njegov tim porežen od Seltiksa u 7 utakmica.
Džeri Vest je jedini igrač uz MJ-a koji je odigrao kompetan plejof sa prosekom od preko 40 postignutih poena po utakmici. Ovo se dogodilo 1965 godine.
Kroz karijeru je beležio 27 poena uz 7 dodavanja i 5 skokova po utakmici. Bio je neustrašivi takmičar koji je čak 9 puta lomio nos, i često su morali da ga iznose sa terena nakon sjajnih nastupa prilikom kojih je ostavljao sve na terenu. Igrao je na obe strane parketa i važio je za eltinog defanzivca svog vremena.
10 puta je bio u ALL Nba timova, 4 puta u odbrambenom timu sezone. Bio je NBA šampion, i najbolji strelac Lige. U poznim godinama karijere potpuno se prebacio na poziciju plejmejkera i bio najbolji dodavač lige.
Nakon završetka karijere oprobao se u raznim funkcijama od trenera preko generalnog menadžera. Svuda je bio neverovatno uspešan. Njegova silueta iskorišćenja je za logo NBA Lige.
Džeri Vest do dana današnjeg ostaje jedna od najuticajnih figura u istoriji košarke kakvu znamo.
4 Clyde Drexler
Clyde the Glide Drexler je jedan od najkompletnijih bekova koja je igra videla. Obzirom da je veći deo karijere proveo u small market sredini kakva je Portland, Drexler često nije bio prepoznat na način na koji zaslužuje.
Govorimo o igraču koji je u svih 15 sezona karijere vodio svoje timove do plejofa. Neverovatan aleta, dobar defanzivac, sjajan razigravač ekipe, Drexler košarkaš koji je tokom karijere do savršenstvao doveo sve ostale segmente svoje igre.
U rasponu od 3 godine, između ’89 i ’92 godine, vodio je Portlandn do 2 NBA finala i jednog konferecenijskog finala. Ovo je neverovatan uspeh ako uzmemo u obzir konkurenciju tih godina i protiv koga je sve morao da igra. U 2 finala gubio je od Bad Boysa i Jordanovih Bulsa, a u konferncijskom finalu pruzio je sjajnu borbu Magicovim Lejkersima.
Nekoliko godina kasnije odlazi u Hjuston, i kao druga violina ekipe uz Hakima, konacno osvaja zasluzeni prsten.
Drexlerova velika nesreca je sto je igrao u eri nedodirljivog MJ-a, i samo iz tog razloga ga pamtimo kao drugog najboljeg beka 90ih godina.
Kroz karijeru je belezio prosek od 21 poena, 7 skokova, 6 dodavanja i 2 ukradene lopte po utakmici.
5 Allen Iverson
Mnogi od vas, čitajući prethodni post, nisu mogli a da se na zapitaju ako je Wade na 6. mestu, pa ko je to bolji od njega. Spremio sam ODGOVOR.
Allen Iverson je po mišljenju mnogih najbolji “kilo za kilo” igrač u istoriji lige. Wade jeste kompletniji igrač, pre svega po pitanju defanzive, što umnogome pripisujem njegovoj fizičkoj prednosti u odnosu na Iversona, ali Allen je bolji i raznovrsniji napadač. Njegov prajm je duže trajao i na momente je bio potpuno nezaustavljiv.
Govorimo o igraču koji je mizernu Filadelfiju vodio do NBA finala i naneo jedini poraz Lejkersima te godine. Kroz seriju je beležio neverovatnih 36 poena po meču.
E sad, jedno pitanje. Wade jeste pobedio, i pobeda se nikada ne dovodi u pitanje. Ali, da li možemo da poredimo Dallas i Lakerse iz 2001 godine, sa jednim od najboljih tandema ikada, i brdom iskusnih pobednika kakavi su Horas Grent, Robert Ori i Ron Harper? I sta bi bilo da je mesto Mutomba od 34 godine, Iverson pored sebe imao isto tolike stare O’nila i Morninga? Odgovor je svakako nema nikakvog poredjenja. Nebo i zemlja.
Allen Iverson je 4 puta bio najbolji strelac lige.MVP lige, i 3 puta najbolji kradljivac lopti.
Kroz karijeru je belezio neverovatnih 27 poena po utakmici, a u plej ofu taj prosek skace na 30 poena po utakmici. Njegov kros over je sluzio kao lekcija za izucavanje upravo igracu koji se nalazi ispod njega na ovoj listi.
Ljudi koji misle da je Iverson bio preveliki rizik u odbrani, treba da porazmisle kako je taj rizik vodio jedan od najgorih timova ikada do NBA finala na svojim ledjima. I mozemo samo da nagadjamo sta bi bilo da je usput imao malu vecu pomoc, ili jednog Lebrona pored sebe u kasnijim godinama.
Bilo kako bilo Allen Iverson ostaje jedan od najboljih napadaca koga je kosarka videla
6 Dwayne Wade
Na broju 6 nalazi se momak koji je već u svom ranom detinjstvu preživeo dovoljno sranja za 3 života. Odrastanje sa majkom ogrezlom u narkomaniju, seljakanje po tuđim domovima i nalaženje mrtvih ljudi u kontejnerima ispred kuće nije sprečilo Dwyane Wade-a da postane najbolji košarkaš u istoriji franšize Majami Hit.
Fenomenalnim nastupom u NBA Finalu 2006 godine Wade je doneo Majamiju prvu titulu u istoriji Franšize. Tokom finala protiv Dalasa Wade je beležio neverovatnih 34 poena uz 8 dodavanja po utakmici
Dugo godina Wade je bio prvo lice franšize. Prvi napadač ekipe i jedan od najbojih ofanzivnih igrača lige uprkos činjenice da nije bogom dan talenat za šut kao neki drugi sa ove liste. U drugom delu karijere usporio je i napravio mesta za Lebrona Jamesa, što neki shvataju kao vrlinu, a neki drugi kao senku nad njegovom karijerom.
Wade je takođe bio i kvalitetan odbrambeni igrač i jedan je od najboljih blokera među bekovima. Kroz karijeru koja je polako na zalasku beležio je u proseku 22 poena i 5 dodavanja po utakmici. Vlasnik je 3 NBA prstena.
7 Reggie Miller
Na broju 7 što se mene tiče možda i najbolji šuter svih vremena. I što je još bitnije, Redži je bio najbolji u ključnim momentima velikih utakmica.
U žestokoj konkurenciji 90ih godina, 2 puta je vodio Indijanu do konferencijskih finala a jednom do velikog finala NBA Lige. Reggie je bio noćna mora Niksa otuda i nadimakThe Knick Killer. Njegovo maltretiranje Spajk Lija i stanovnika velike jabuke i dalje se prepričava. Bio je u stanju da pogodi masu bitnih šuteva, ali i da postigne 8 koševa za 8 sekundi.
Redži je bio neverovatno inteligentan igrač, potcenjeni defanzivac i sjajan lider.
Poput Patrika Juinga, teško da je ikada imao veliku podršku u Indijani. Baš ta činjenica me je navela na razmišljanje kako je velika greota što njih dvojica nikada nisu igrala zajedno, i da su baš jedan drugom falili za taj završni korak i NBA prsten.
Tokom igračkog zenita redovno je prelazio 20 poena prosečno po sezoni. Jedan je od retkih u klubu 50-40-90.
8 George Gervin
Na broju 8 napadačka mašina iz Detroita. Naizgled preslab i krhk za jaku košarku, Gervin je od dolaska u NBA rušio predrasude. Bio je 4 puta najbolji strelac NBA lige, podvig koji su premašili još samo Micheal Jordan i Wilt Chamberlain.
Napdački arsenal oružija Gervina je bio besprekoran. Mekan šut sa distance, fantastičan ulaz bio je gotovo nerešiva enigma za čuvare. Popularni Iceman beležio je prosek od 25 poena po utakmici tokom karijere, što je zaista neverevotan podvig.
Većinu karijere proveo je u San Antoniu ali je neki veći timski uspeh nažalost izostao.
9 Mitch Richmond
Mitch Richmond je jedan od najboljih šutera i najtelantovanijih bekova koje je igra videla.
Richmond je znao sve o košarci, i jedan je od igrača sa kojim je MJ imao najviše muka. Njegov arsenal napadačkih oružija bio je širok i besprekoran.
Tokom svojih 14 godina u najjačoj ligi sveta, Richmond je beležio 21 poen u proseku, pritom je igrao dobru odbranu i umeo da razigra saigače kada je to bilo potrebno. U početku karijere bio je deo fenomenalnog RUN TMC trojke sa Krisom Malionom i Timom Hardavejem. A nakon toga je otišao u Sakrameto.
I rukama i nogama bih gurao Richmonda na višu poziciju ove liste ali to nažalost nije bilo moguće. U NBA ligi individualna veličina često se stavlja u drugi plan na konto timskih uspeha, a Richmondova nesreća bila je ta da je igrao u očajnom Sakramentu, bez ikakve podrške.
Richmond je tokom karijere odigrao samo 23 plejof utakmice,a ukupno gledano ima negativan odnos poraza i pobeda u NBA Karijeri. Zbog ovoga objektivno 9 pozicija, iako je u mom subjektivnom shvatanju, po igračkom znanju u prvih 5.
10 Ray Allen
Listu počinjem sa jednim od najboljih šutera u istoriji lige, ali i igrača koji je mogao mnogo više od toga. Ray Allen je osvojio 2 prstena, doduše nijednom kao predvodnik svojih ekipa. Njegov doprinos tim titulama se ne dovodi u pitanje, ali za razliku od nekih drugih igrača sa ove liste, u drugom delu svoje karijere odlučio se da bude role player i spot up šuter.
Tokom karijere beležio je 19 poena uz 4 skoka i 3 asistencije po utakmici.
Zaostavština Reja Alena uvek će se dovoditi u pitanje, zbog činjenice da je izabrao da bude deo super timova, a mislim da je mogao mnogo kao predvodnik jedne ekipe, kao što je to bio slučaj u Milvokiju ili Sijetlu. Iz tog razloga Allen je na 10. mestu, iako je kroz karijeru imao potencijal da bude i koje mesto iznad.
Leave a Reply