Nenad Marković, svojevremeno jedan od najboljih igrača Evrope i legenda bosanskohercegovačke košarke, a sada uspešan trener, uputio je otvoreno pismo javnosti povodom situacije u kojoj se nalazi Košarkaški klub Bosna.
“Pokušavam da zamislim Sarajevo bez KK Bosne. Ne mogu. Ne ide. Možda zato što ne želim, a možda i što neću. Ne mogo da shvatim da niko, ni Gradska uprava Grada Sarajeva, ni Kanton Sarajevo, ni sarajevske opštine, da niko nije ni pokušao učiniti nešto za nekadašnjeg evropskog šampiona, klub za koji su igrale sjajne generacije košarkaša i navijali svi, ne mogu da verujem da danas niko ne igra i ne navija za moj tim. Klub koji smo voleli svi. Klub za koji još uvek navijamo svi. A čini se da niko od političara ne navija za našu Bosnu, za koju navijamo svi.
KK Bosna je bila ponos ovog grada, ponos Bosne i Hercegovine, a neću, verujem, nikoga uvrediti ako kažem i ponos cele nekadašnje zajedničke države Jugoslavije. Sada zbog KK Bosne osećam stid koji ne osećaju oni koji su trebali brinuti o Bosni, svi oni koji su imali odgovornost i nisu učinili ništa, ili su učinili dovoljno da Bosnu danas gledamo na samrti.
Oni koji su nekada sa bordo šalom čekali u redu da uđu u sarajevsku Skenderiju, hram košarke, danas mirno gledaju kako se naš tim gasi, kako nestaje vatra, plamen koji nam je nekada bio svetlo ponosa. Svi koji su dozvolili i pomogli da se ovo desi treba da se stide što Bosna umire, a samo se mi koji volimo Bosnu stidimo.
Stid me je u ime mojih drugova, a još me je više stid u ime igrača, divova, koji više nisu sa nama. Dok mislim o Bosni pred očima mi igraju sene legendi i prijatelja Bosne – Mirze, Boše, Sabeta, Raše, Varaje, Pešića, Đoge, Bore, Emerika Bluma, Uglješe Uzelca, Vuleta Vukalovića… i mnogih drugih.
Zato mislim da je kucnuo poslednji čas da se svi ujedinimo, zaboravimo na stvari koje truju nas i ovo društvo, sve ono što nas je otrovalo i dovelo naš tim, Bosnu, na samrtnu postelju. Da zaboravimo političke opcije, izbore i strane. Došao je trenutak da se svi setimo upaljenih reflektora Skenderije, i da još jednom, možda poslednji put, čujemo glas šest hiljada grla kada zagrme – OVO JE BOSNA! Možda će nam to pomoći da odigramo svi mi zajedno jednu utakmicu za Bosnu i pobedimo! Kao što je Bosna pobeđivala za nas. Meni je pomoglo, mnogo puta, da budem bolji i veći.
Siguran sam da nas ima dovoljno živih u belom svetu i u Bosni koji volimo Bosnu i koji ćemo sve učiniti da spasimo svoj klub. A tako spasimo i naš grad od večne sramote nestanka naše voljene Bosne.
Znamo da sve počinje od političkih struktura Kantona Sarajevo i Gradske uprave našeg grada. Odgovorni treba još jednom dobro da razmisle i da se još bolje zamisle i da konačno učine nešto, bar prvi korak, da bar pokušaju da spasimo Bosnu od gašenja.
Ili da budu zapamćeni kao odgovorni, kao oni koji nisu učinili ništa, da budu zapamćeni kao nemi posmatrači tragedije i najveće sramote, a sa njima i svi mi da ponesemo teret večnog srama jer nismo učinila dovoljno ili nismo uradili ništa za našu jednu i jedinu Bosnu.
Počela je još jedna, možda najvažnija utakmica Bosne. Da li će biti poslednja, zavisi prvenstveno od odgovornih, ali i od svih nas koji Bosnu volimo.
Uvijek sam verovao u pobedu Bosne, i na parketu, i na klupi, i na tribinama. Verujem, želim da verujem, da ćemo i ovaj put pobijediti”, navodi se u otvorenom pismu koje je potpisao Nenad Marković.
Leave a Reply