Mr. Potcenjeni koji bi danas bio među najboljima

Izvor: Old School NBA

Kada igraš u eri najbolje košarke od pamtiveka, vrlo lako se može desiti da ljudi sa vremena na vreme na tebe zaborave, ili barem da zaborave koliko si velik igrač bio.

Legenda svog koledža

Ipak, mesto gde ovog fantasticnog old skul igraca neće skoro zaboraviti je Mičigen koledž. Glen Rajs je rođen 28 Maja 1967 godine u Džeksonvilu, Arkanzas. Posle završene osnovne i srednje škole u rondom mestu, upisao se na Mičigen. Oslanjajući na ono što je prirodno posedovao a to je mekana ruka i fantastičan osećaj za šut, Rajs je takođe bio i veliki radnik. Postoje ona deca koja odigraju nekoliko basketa i odu kući, a postoje i ona poput Rajsa koja vise na košu satima do kasno u noć, ispaljujući hiljade i hiljade lopti kao obruču. Tokom koledž karijere Rajs je toliko doterao svoj šut da je na zagrevanjima pogađao trojke žmureći. Rajs je svoju koledž ekipu vodio do NSAA titule, a kroz 4 sezone igranja za ovaj koledž, upisao se zlatnim slovima u istoriju kao pod 1. Najbolji strelac Midžigena svih vremena 2. Igrač sa najviše pogodženih šuteva iz igre u jednoj sezoni. 3. Igrač sa najvišim procentom šuta za 3 poena u jednoj sezoni.

Kada je završio koledž, čak i najvećem laiku je bilo jasno da Glen Rajs ima predispozicije da postane vanserijski NBA košarkaš. Na draft 1989. izašao je sa igračima poput Tima Hardaveja, Šona Kempa, Nika Andersona i Mukija Blejloka. U to vreme, Majami tek što je otpočeo postojanje kao franžiza bio je u očajničkoj potrazi za jednim igračem oko koga bi mogli da grade ekipu, i činilo se da je baš Rajs to što im je potrebno. U svojoj prvoj sezoni u Majamiju, Rajs je započeo 60 utakmica, i već se nametnuo kao jedna od vodećih napadačkih opcija ekipe, beležeći prosečno 14 poena po utakmici. Rajs je proveo narednih 6 sezona u Majamiju, i vremenom postao prvi napadač ekipe ali je imao veliku nesreću da dođe u Majami u trenutcima kada franšiza nije ni počela da dostiže svoj puni potencijal. Samo 2 sezone sa kratkorajnim izletima u plej of nisu mogli da zadovolje Rajsa ali je ipak on bio taj koji je protiv svoje volje otišao iz Majamija. Iako mu je prvobitno trener Pet Rajli rekao da ne sluša trejd glasine i kako nema o čemu da brine, na kraju ga je ipak poslao u Šarlot u zamenu za Alonza Mourninga.

Boom u Hornetsima

Tokom prve sezone u Šarlotu, Rajs je zajedno sa Larijem Džonsonom vodio Hornetse do 41 pobede u sezoni. Sa 22 poena po utakmici, Glen Rajs je već bio jedno od najboljih krila u ligi. Ovde bi već bio red da se zaustavim i kažem ponešto o Rajsovoj igri. U NBA ligi tih godina je bila takva eksplozija kvaliteta, da se Rajs danas, moram reći, potcenjuje. Igrač takvih fizičkih predispozicija, sa fantastičnom tehnikom šuta, i pregršt ofanzivih oružja bi danas sigurno bio među top 3 igrača u ligi. Rajs je sjajnom šutu iz mesta, driblinga, fejd-aveja, dodao i ubitačne prodore ka košu, pa je sve češće bio nerešiva enigma za protivničke odbrane. Zajedno sa Magsijem Bogsompa Divcem, Mejsonom i Del Karijem, Šarlot je igrao sjajnu košarku. Tokom prvog izleta u plej of, počistio ih je Njujork, ali je Rajs pružao neverovatne parijte sa prosečno 28 poena po utakmici. Naredne sezone, Hornetsi su otišli korak dalje, izbacili Atlantu sa 3:1 u prvoj rundi istoka, a potom naleteli na Bulse.

Sublimacija cele odl skul NBA priče, može se videti u tome kako su se likovi poput Rajsa suprostavljali Džordanu, koji je, oko toga se barem svi slažemo, najbolji košarkaš svih vremena. Bulsi su dobili 4:1 ali Rajs nijednoga trenutka nije odustajao. 23 poena po meču u seriji, iako je bio čuvan od strane jednog od najboljih defanzivaca koje je ova igra videla, Skotija Pipena. Povrh svega toga, Rajs je svako malo bio spreman da se Džordanu unese u lice, isprovocira, ako treba i fizički obračuna jer to je značilo braniti sebe, svoju ekipu i svoj integritet. Godine u Šarlotu Rajsu su donele i mvp titulu na Ol Star takmičenju kada je rafalnom paljbom i 20 poena u jednoj četvrtini doneo pobedu istoku.

1999 godine, Glen Rajs je trejdovan u Lejkerse, i činilo se da će konačno dobiti ono što zaslužuje, velike igrače, velikog trenera i veliku franšizu. Međutim, da je tako i bilo, ne bih morao da ispisujem ove redove i podsećam vas koliko je veliki igrać bio Glen Rajs, svako od vas bi to znao i sam. Jasan pokazatelj da je nešto smrdelo u tom trejdu bio je Edi Džons, koji je poslat u Šarlot. Edi je bio miljenik navijača, koji nekako nikada nisu uspeli da oproste ovaj trejd Rajsu, iako je on tu bio ponajmanje kriv. Glena Rajsa je u LA doveo Džeri Vest, kao poslednjeg člana velike trojke, koju bi njegova malenkost činila sa Brajantom i Šekom. Odlazak Edija Džonsa trebao je da otvori još više prostora za Brajanta, a dolazak Rajsa da napravi treću napadačku opciju, tj pouzdanog šutera spolja u slučaju kada je O nil udvajan u reketu. Stvari su krenule prilično dobro za Rajsa, pošto je prvu sezonu završio sa 18 poena po utakmici, što je nešto manje od uobičajenog proseka ali pored Šeka i Kobija bilo bi iluzorno očekivati više šuteva. Međutim, u drugoj rundi plej of San Antonio je počisto Lejkerse uprkos sjajnim partijama Rajsa.

Ja biram ko igra, kada igra, i kako igra

Dolazak Fila Džeksona bio je predznak sjajnih stvari za Lejkerse, ali je nažalost Rajs bio taj na kome su se kola slomila. Džekson nikada nije hteo Rajsa, hteo je Pipena, a Rajsa je koristio kao žrtveno jagnje za obračun sa upravom. Kada je video da Pipena neće dobiti, odlučio je smanji minute Rajsu, da smanji akcije na Rajsa a la Redži Miler, i da počne da daje sve veću šansu Riku Foksu, jer je smatrao da ovaj mnogo više donosi u odbrani. Svi znamo kakav je Fil trener, ali je uvek bio jedan veliki znak pitanja na njemu kao čoveku. Kada je komentarisao situaciju oko Rajsa rekao je” Ja biram ko igra, kada igra, i kako igra”. Ovo je bila rečenica koja nikako nije mogla smiriti tenzije. Rajs se osvojio titulu sa Lejkersima, ali ostao je gorak ukus u ustima, i po 3. Put morao je protiv svoje volje da napusti tim za koji je ostavljao sve.
Rajs je proveo još nekoliko sezona u NBA ligi igrajući za Nikse, Rokitse i Kliperse, ali je već bio u poznim godinama, i bilo je kasno za nekakvu labudovu pesmu.

NBA.com

Što bi rekao jedan moj drugar, teško se za čoveka koji je NBA i NCAA šampion i MVP ol star može reči da je potcenjen ali je Glen Rajs, uprkos sjajnoj karijeri, jedan od onih igrača za koje se uvek stiče utisak da je mogao više. Pa iako bi svako od nas voleo da je Rajs uzeo prsten kao predvodnik svoje franšize, onaj koji je uzeo sa Lejkersima, makar i kao nepoželjan, ostaće kao testament veličine Glena Rajsa.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*