Bogdan: Od Žitka do 72 miliona $

Preneseno sa: kosmagazin.com

Piše: Vladimir Stanković

Ne sećam se tačnog datuma, rekao bih da je bilo u proleće 2010, ali za ovu priču nije najbitnja tačna vremenska lokacija. Iako su mi dolasci iz Barselone bili kao odsustvo iz vojske (bar za nas koji smo je služili) – ne znaš šta ćeš i gde ćeš pre – nije mi bilo žao da jedno popodne  “potrošim” u Vršcu na fnalnom turniru juniorskog prvenstva Srbije. Ne sećam  se ko je sve igrao, ali pamtim da sam u prvom meču koji sam gledao  zapazio – kao i svi – jedng klinca u ekipi Žitko. Igrao je skoro sam: šut za 2 poena,  trojka, driblng, ulaz, koš plus penal, asistencija… One man team. Uzeh statistiku iz koje videh da je dao 42 poena, i ono najvažnje – njegovo ime: Bogdan Bogdanovć.

Onda mi se “upalila lampica”, setio sam se da me ne tako davno zvao Dragan Jakovljević, trener Žitka (danas vodi zemunsku Mladost) sa molbom da pogledam kasetu koju mi je poslao, da vdim klinca koji je super-talenat. Rekao sam mu da ću rado pogledati kasetu, ali da se ne bavim menadžerskim poslom.

– Nema veze, bar da vidite buduću zvezdu naše košarke – rekao je Dragan.

I video sam je tog dana u Vršcu. Sutradan je u “Mundo deportivu” osvanula moja vest od 3-4 reda da Srbija u Bogdanu Bogdanoviću dobija  još jednog asa. Gotovo sam siguuran da je to bilo prvo pominjanje  Bogdanovog imena u inostranoj štampi.

Partizan, Fener, NBA

Ostalo je istorija, sa novom epizodom od pre neki dan. Bogdan je iz Sakramenta prešao u Atlantu, za četvorogodišnji ugovor dobiće 72 miliona dolara, 18 po sezoni, 10 više od onoga što je zarađivao u Sakramentu. Nisam istraživao, ali  pretpostavljam da je postao najplaćeniji  srpski sportista u istoriji. Novak Đoković je zaradio 145.656,177 dolara (podatak sa sajta ATP) samo od nagrada na turnirima, ali Bogdanoviću se 72 miliona dolara garantuju za potpis, nezavisno od rezultata.

Pre nego što će stići do NBA i ugovora karijere, Bogdan je išao postepeno. Nigde nije žurio, nije preskakao stepenice, slušao je savete ljudi koji su mu želeli dobro…

Drugi put sam ga gledao uživo na juniorskom turniru Evrolige 2010. u Parizu.Igrao je kao gost u ekipi FMP. U jakoj konkurenciji nije odskakao, na 4 meča dao je 43 poena – 21 Unikahi, 15 Benetonu, 7 Splitu, dok se protiv INSEP-a nije upiso. Njegov talenat nije promakao  skautima. Bilo je (pre)rano za NBA, sledeća etapa bila je Evroliga.

U sezoni 2012/13 debitovao je za Partizan, odigrao je samo 6 utakmica na kojima je dao ukupno 30 poena, prosek 5,0. Pogodio je samo dve od 10 šutiranih trojki. Prve poene, četiri, da je 12. oktobra 2012. u gradu koji će ne mnogo kasnije biti važna stanica na putu za NBA. Partizan je tog dana izgbio od Bešiktaša 65-81. Naredne  nedelje u Beograd je došao CSKA i pobedio 76-71, ali je Bogdan sa 16  poena bio najfkasniiji u timu. Partizan je regularnu sezonu završio poslednji sa samo 2 pobede i 8 poraza. Tim nije bio loš: Vesterman, Lučić, Milosavljević, Milutinov, Musli, Gagić, Bertans, Anđušić… Naravno, bili su mladi, nedovoljno iskusni. Ako pogledamo gde su danas jasno je kakav su potencijal imali.

U narednoj sezoni 2013/14 Bogdan je odigrao 23 meča, dao  340 poena, prosek 14,8, šut za 3 poena 50/135(52,7%). Povreda  Vestermana naterala je Duška Vujoševića da ulogu pleja poveri Bogdanu, što je doprinelo da popravi kontrolu lopte i viziju igre. Na kraju te za njega presudne sezone dobio je dva priznanja:  Evroliga ga je izabrala za “dolazeću zvezdu” (Rising star),  najboljeg mladog igrača. U ABA ligi izabran je u najbolju petorku zajedno sa  Demarkusom Nelsonom, Šarićem, Lovernjom i Bobanom Marjanovićem. Četvorica su stigla do NBA!

Tog leta 2014. našao se na draftu NBA i bio 27. pik. Izabrao  ga je Finiks, ali još nije bilo vreme za NBA.

“The trojka”

Stigao je poziv Fenerbahčea, stari lisac Željko Obradović ponovo  je “pecao” u svom Partizanu, kao u vreme dok je trenirao Panatinaikos pa dovodio  Kecmana, Tepića, Pekovića… Pre odlaska u Istanbul, Bogdan je  sjajno odigrao Svetsko prvenstvo u Španiji na kome je Srbija osvojila srebrnu medalju. Sa 108 poena bio je treći strelac tima, iza Teodosića (122) i Raduljice (117). Trojke je šutirao 16/45 (35,6%) i naterao komentatora FIBA TV da inauguriše izraz “the trojka“. Na tom šampionatu najviše poena – 21, dao je Grcima, a Amerikancima u finalu 15. U seniorskoj reprezentaciji  Srbije debitovao je na Evropskom prvenstvu u Sloveniji 2013. gde je naša reprezentacija bila sedma, taman da izbori pravo učešča na Mndijalu u Španiji 2014. Bogdan je u Sloveniji bio treći strelac u nacionalnom timu sa 103 poena, iza Krstića (154) i Bjelice (110).”The trojke” je šutirao 41,9% (18/43).

U prvoj sezoni u “Feneru” odigrao je 29 utakmica u Evroligi  i dao 306 poena, prosek 10,6. Trojke je šutirao 49/37 (35,8%). Drugi put uzastopno bio je izabran za “dolazeću zvezdu” što je pre njega uspeo samo Nikola Mirotić, a posle njega Luka Dončić. A pogled na listu dobitnika ovog priznanja dovoljno govori: Erazem Lorbek (2010), Andrea Barnjani, Rudi Fernadez, Danilo Galinari, Novica Veličković (2009)…

U trećoj sezoni  na 22 meča u Evroligi dao je 321 poen, prosek je podigao na 14,6, trojke je pogađao 43% (46/107 ), a kruna svega bila je titula prvaka Evrope. Osvojena je u Istanbulu 21. maja 2017. protiv  Olimpijakosa, 80-64. Bogdan je dao 8 poena ali je u polufinalu protiv Real Madrida (84-75) ulasku u finale doprineo sa 14 poena. Za uspomenu,  imam sliku sa njim posle trijumfa koji je bio kulminacija evropskog  dela karijere. Te sezone izabran je u najbolju petorku Evrolige,  zajedno sa Dekoloom, Ljluljom, Printezisom i saigračem Ekpeom Judom. Lepo društvo. Evroliga ga nije zaboravila ni prilikom izbora tima decenije (2010-2020).

Posle tri sezone u Feneru i dve u Partizanu za njim je ostalo 108 utakmica u Evroligi, 1.324 poena (prosek 12,3). Odlazak u NBA bio je logičan potez. Otišao je u “naš” Sakramento i opravdao  očekivanja. Odigrao je 209 utakmica, 98 kao starter, prosek mu je bio 13,5 poena, trojke je pogađao  37,4%. Ako je neko u SAD sumnjao u njega mogao je da se uveri da je “u krivu” tokom meča Srbija -SAD na poslednjem Mundijalu u Kini. Naša selekcija je pobedila 94-89 uz Bogdanovih 28 poena. Trojke je šutirao 7/14, dvojke 3/3 a imao je i 6 asstncija. Prva četvrtina (32-7) bila je najbolje izdanje naše reprezentacije u poslednjih 1desetak godina. Bio je drugi strelac šampionata sa 22,9 poena, Ra Gun iz Južne Koreje imao je 23,0.

Sakramento nije želeo (ili mogao) da izjednači ponudu Atlante.Vreme će pokazati da li je napravljena greeška. Bilo kako bilo, Bogdan će od naredne sezone igrati u gradu koka-kole. Mene lično za Atlantu i dvorane u kojima će Bogdan igrati vezuju lepe uspomene, bio sam tamo na Olimpijskim igrama 1996. i radovao se dvema medaljama, bronzi odbojkaša i srebru košarkaša. Od naših igrača u Atlanti su igrali Vladimir Radmanović i Željko Rebrača.

Nekoliko puta sam radio intervjue sa Bogdanovićem. Za sajt Evrolige, za “Mundo deportivo”, za “Higantes del basket”. Od svega o čemu smo pričali najviše pamtim njegov “recept” za dobar šut: 1.000 ubačenih trojki na svakom treningu, 500 na jedan koš, 500 na drugi. Probajte da brojite do hiljadu pa ćete videti koliko je to…

Bogdan već nekoliko godina organizuje u Beogradu svoj kamp, deca iz Srbije dobijaju  besplatnu opremu i časove košarke. Uče od velikog Bogdana i sanjaju da pređu put od  “nekog svog  Žitka” do NBA…