Piše: Dragan Stojić
Mnoge bake u gradiću Tyler decenijama gaje ruže. Sade ih, okopavaju, orezuju, a kad njihov trud da rezultate i formirani cvet zamiriše kažu – pun pogodak!
Za razliku od njih, Larry Johnson, dete rođeno u njihovoj naseobini 1969. godine je već od kasnog detinjstva postao mišićavi ‘’dekica’’, mada je mladalački duh u njemu bio očigledan, tako da je od ulaska u college baštu SAD 1987, a posebno nakon transfera sa univerziteta Odessa na čuveni UNLV redovno ‘’okopavao’’ rekete suparničkih timova, pa je studenska ekipa iz Las Vegasa cvetala brzinom munje, da bi svega godinu dana po dolasku u saveznu državu Nevada, zajedno sa svojim saigračima, ‘’oplevio’’ košarkaške NCAA parkete i 1990. svoju trofejnu vitrinu ‘’zakitio’’ šampionskom ružom studenskog prvaka Sjedinjenih Američkih Država.
Opojni miris osvojenog trofeja proširio se i na one koji donose odluke o dobitnicima nagrada, Johnson ih je dobio toliko da su Stršljenovi iz Charlotta očarani njegovim partijama na draftu 1991. uboli na pravo mesto, tako da je kao prvi pick završio u njihovim redovima! ‘’Kec’’ s drafta je obukao ‘’dvojku’’ Hornetsa i po njoj je ostao upamćen.
Čak i da je obukao dres sa brojem 666 na leđima, njegov božji dar za košarku je odigrao presudnu ulogu. To što je u rookie godini postao najbolji skakač kluba (11) govorilo je nešto, a činjenica da je po završetku sezone poneo naslov najboljeg početnika u NBA pokazivalo je sve, dok su Stršljenovi prvi put u svojoj istoriji leteli kroz play off.
I pored ovih dostignuća, Larry je sačuvao moćnije oružje za narednu takmičarsku godinu, pa je momak iz Texasa ‘’ubijao’’ protivnike poput raspasanog rangera, a za ubojitost je nagrađen izvrsnim statističkim pokazateljima – rekord cele karijere kad je u pitanju prosečan broj postignutih poena po utakmici u regularnom delu sezone (21,1). Lepo, šta drugo reći, a pošto lepo ide zajedno s korisnim, Big L je uz zvanje vodećeg košgetera dodao i ono namenjeno prvo skakaču Charllota 1992/93.
Zvezde kao nebesko telo imaju svoje mesto na nebu, zvezde NBA lige na takmičenju Svih zvezda, a on je u to vreme bio superzvezda. Najslađe kupanje u karijeri nije imao u bazenu sa čokoladom već u slanom jezeru, pošto je izabran u predstavnički tim Istočne konferencije za All- star weekend u Salt Lake Cityju.
Pun pogodak!
U slučaju da glumiš na terenu možeš da zaradiš tehničku grešku, pesnicu u nos, tako da je Larry glumio tamo gde se to čini, na sigurnom – u sitcomu ‘’Family matters’’ 1993. godine. Mada nemilosrdan kao neki cowboy iz surovog western filma, Johnson je imao meko srce,odgovarajuće telesne karakteristike, pa ga je ‘’Convers’’ angažovao za reklamne spotove iz kojih je izašao s nadimkom Baka.
Baka je i u nastavku karijere od mnogih suparnika pravila nejake dečačiće, mada su žaoke Hornetsa u doigravanju obično bile tupe i samo dva učešća bez ijednog prolaska u treću rundu dok je u njihovom roju bitisao Big L , polako su njegov let usmeravali ka novoj destinaciji.Okupan suncem drugog učešća na All – staru, u Phoenixu 1995, nagrađen rekordom karijere u meču protiv Bostona iste godine (44 poena), naoštren da načini još veći napredak, čekao je odlazak.
Tako je i bilo 1996. Pet godina stari Stršljen ‘’bocnuo’’ je sjajnih 19,6 poena, 9,2 skoka i 5,6 asistencija u regular seasonu tokom boravka među Hornetsima, da bi se potom uvukao u Veliku jabuku.Prelaskom u New York Knickse Baka nije napredovala na planu ličnog učinka, štaviše starila je iz godine u godinu – počela je sa 12,8 poena u proseku da bi joj u narednim sezonama bila potrebna i štaka, jer je petogodišnji staž okončao sa 9,9, pritom se i skočnost Larryja Johnsona svela na nivo sredovečnog gospodina.
Iako mu je karijera išla silaznom putanjom, uprkos tome što je snaga sastava iz ‘’prestonice sveta’’ predstavljala veliki teret za njega, Big L je 1999. godine doživeo ono o čemu svi sanjaju, s tim što snovi na kraju znaju biti i košmarni. Sa 8. mesta svoje konferencije krenuli su Ewing i drugovi u play off skraćene sezone: u uvodnom kolu ohladili su Vrelinu iz Miamia, zatim su slomili krila Jastrebovima iz Atlante, u finalu Istoka naterali su Indiana Pacerse da koračaju unazad, međutim, čak i da je na Knickse umesto Jeffa van Gundyja s klupe predvodio Jean Claude van Damm ,preko oštrih Mamuza iz San Antonija se nije moglo stići do šampionskog prstena.
Johnson je još dve godine nakon ovog poraza u finalnoj seriji u omiljenom timu Spika Leeja ‘’ljuštio’’ svoj ugovor, a onda je iz Velike jabuke izmigoljio ‘’crv’’ s karakteristikama orla.
Zauvek će ostati zabeleženo da je uspesima New Yorka doprineo sa 12,3 poena, 5,5 uhvaćenih odbijenih lopti i 4,1 asistencija, a nikad neće biti zaboravljeno da je blistavu karijeru ispisao sa 16,2/7,5/3,3 u ligaškoj polovini sezone, dok su prsti statističara iza njegovog imena ukucali 14,2 poena i 5,3 skoka u play offu. Na njegovu žalost, život mu je sve uspehe na terenu naplatio van njih, jer je pre pet godina doživeo bankrot, a činjenica da mu ni prelazak na islamsku veru nije pomogao govori u prilog dogmi da postoji samo jedan Bog, neko kome zamene nema.
Košarka je ipak bila milosrdna prema Larryju Johnsonu, nagrađen je ulaskom u Kuću slavnih NCCA- a 2019. godine, pritom mu je dres sa brojem 4 UNLV ispao srećan, jer je zahvaljujući dopinosu uspesima Runnin’ Rebelsa zaslužio ovu počast.
Kao i sve bake, Baka iz Tylera ostaje poštovana.
Leave a Reply