Već punih 20 godina svakog se 12. decembra pitamo: ko je ubio Harisa Brkića? I zašto?
Haris Brkić bio je sve samo ne problematičan momak. Bio je vrhunski sportista, uzoran i miran momak, kapiten, šampion, i reprezentativac. Rođen je u Sarajevu, 24 jula 1974., a košarku je kako je to tada pravilo nalagalo zavoleo i naučio u tada šampionskom timu evropskog glasa – KK Bosna.
Blistava karijera
Trebao je da zaigra za prvi tim Bosne, te 1992. godine, sa 16 godina sanjao nastupe uz vrsne igrače poput Nene Markovića, Marija Primorca, Seju Bukvu, Dževada Alihodžića i ostale. Rat je raspršio velike snove, a Harisa i njegovu familiju odveo u Srbiju, gde je potpisao za KK Partizan, koji je te godine trojkom Aleksandra Đorđevića postao evropski šampion.
Prvo je trenirao je s mladim timom, a potom su ga stratezi crno-belih Željko Obradović i profesor Aca Nikolić poslali na pozajmicu u čačanski Borac. Godinu dana kasnije se vratio u Partizan, bio je deo nezaboravne crno-bele generacije koju su činili, između ostalog, Mića Berić, Dejan Tomašević, Predrag Drobnjak, Aleksandar Čubrilo, Dejan Koturović, Ljuba Vidačić, Dragan Lukovski i Miroslav Radošević. Ostao je šest godina, a kruna je bila Final four Eurolige 1998 godine.
Osvojio je tri šampionske titule i tri kupa. Bio je jedan od najboljih igrača Partizana u final fouru Eurolige u sezoni 1997/1998. Tokom sezone 1999/2000. je igrao za KK Budućnost iz Podgorice, gde je osvojio titulu prvaka Jugoslavije. Sezonu 2000/2001. je počeo u Budućnosti, ali se vratio u Partizan. Za Partizan je odigrao 290 utakmica, a sa 3.709 poena nalazi se na osmom mestu liste strelaca.
Nakon prijateljskog meča između Budućnosti i njegove matične Bosne te 1999. godine Brkić je bio emotivan u svom rodnom gradu, Sarajevu: “Ovo je moj grad, dvorana u kojoj sam trenirao. Ovde sam počeo, ali opet mi je neugodno, jer sam ovde za neke četnik, a u Beogradu sam Turčin.”
NBA potencijal
Haris je bio jedan od najtalentovanijih igrača koji su ponikli na našim prostorima, bio je mladi reprezentativac SRJ koja je 1996. osvojila bronzanu medalju na EP u Turskoj. Bio je na pripremama i igrao prijateljske utakmice za seniore, ali nikada nije nastupio za ‘plave’ na velikom takmičenju.
Njegov prepoznatljiv stil igre nikog nije ostavljao ravnodušnim. Harisova košarkaška rapsodija imala je jednu prepoznatljivu notu, a mnogi je danas prepoznaju kao – Harisov ulaz ili Harisov dvokorak. Radi se o produženom koraku, koji je podsećao na Dejana Bodirogu, i koji se se teško branio. Sudije su se dvoumile, sastajale, razgovarale, ali su na kraju zaključili da se ne radi o koracima. Svojim ‘nadskocima’, kada bi se zaleteo na koš, Haris je zbunjivao protivničke igrače a sve se završavalo neminovno asistencijom ili košem, uz vrlo česti faul.
Imao je tek 26 godina kada je otišao. Taman kada je bio spreman za internacionalnu karijeru, a možda jednog dana i NBA. Nikada nećemo saznati koji su bili limiti za ovok momka.
Memorijalni turnir
Haris Brkić je prvi sportista sa prostora cele bivše Jugoslavije koji je ubijen od početka raspada nekada zajedničke države. Za Beograd u to vreme bili su karakteristični mafijaški obračuni i ubistva među kriminalnim bossovima, zbog čega su mnogi Srbiju zvali i “evropskom Kolumbijom”.
Tog 12. decembra, 2000. godine, Brkić je tadašnjem treneru crno-belih Darku Rusou rekao da mu nije dobro, pa je ranije izašao sa treninga. Kada je prišao svom automobilu “golf 3”, prišao mu je ubica koji je oko 21.30, ispred hale Pionir, ispalio dva metka u Brkićevu glavu. Jedan metak prošao mu je ispod jagodične kosti, drugi ispod desnog oka. Haris je preminuo dva dana kasnije.
Policijska istraga još nije dala rezultate.
Sećanje na košarkaškog majstora živi i nakon 20 godina. Svakog leta, klubovi za koje je nastupao: Bosna, Partizan i Budućnost, organizuju memorijalni turnir “Haris Brkić“ u njegovu čast.
Leave a Reply