Godina u kojoj se postaje Allstar

Screenshot/Youtube

Piše: Aleksandar Pandžić, NBA Unlimited

Zach LaVine ove sezone pruža nestvarno dobre partije. Osim statističkih brojki, koje su sjajne, svoje igrače čini boljim i apsolutni je predvodnik Chicago Bullsa. Iako je u proglašenju startera za All-Star utakmicu za ovu sezonu (sa razlogom) izostavljen, čini se da nema sumnje da će se LaVine naći na utakmici svih zvezdi lige i da će je početi sa klupe.

Iz utakmice u utakmicu Chicago Bullsa, možemo videti u kakvog je igrača izrastao Zach LaVine i u kakvoj formi igra. Poslednji primer je utakmica Bullsa i Kingsa koja se igrala u noći između subote i nedelje. Chicago je trijumfovao rezultatom 122-114, a najefikasniji pojedinac na meču je bio upravo Zach, sa 38 poena, 4 skoka, 3 asistencije i šutom iz igre 15 od 20. To mu je bio četvrti meč u nizu sa 30+ poena, a sedmi u mesecu februaru, u kom je očigledno posebno inspirisan i željan da sebi rezerviše kartu za Atlantu i 7. mart, kada će All-Star događaj biti održan.

Iz kojeg god ugla da se pogleda, kroz koju god prizmu da se posmatra, ovo je apsolutno sezona karijera za 25-ogodišnjeg guarda. Trenutni proseci iznose: 28.9 poena, 5.4 skokova, 5.1 asistencija, 3.8 izgubljene, 51.8 FG%, 86.2 FT%, 42.9 3PT%. Posebno impresioniraju procenti šuta, LaVine nikada nije važio za najefikasnijeg realizatora, a sada je procente podigao na sjajan nivo, uz ogroman broj uzetih šuteva. Takođe, samo dva igrača su u istoriji lige beležila 28/5/5 statistiku uz 50/40/80 procente, a to su Stephen Curry i Larry Bird (tri puta). Ovakvih zanimljivh i nekome možda nevažnih dostignuća i statističkih igrarija ima puno, a u svim se LaVine nalazi rame uz rame sa najvećim legendama i trenutnim superstarovima lige. To sigurno ne može biti slučajnost.

A retko ko, možda čak i ne postoji takva osoba, je mogla da veruje i da pomisli da će LaVine dostići ovaj nivo igre i da će beležiti ovakve brojke. Ulaznicu u NBA ligu je obezbedio, pogađajte dva puta – zbog svog atleticizma i atraktivnih kucanja. Verovatno je svima prva asocijacija na ovog momka mogućnost da neverovatno zakuca, skoči i posterizuje svog protivnika. 2014. godine je biran od strane Minnesota Timberwolvsa na NBA Draftu sa 13. pozicije. U Minnesoti je zaista imao prostora da pokaže šta zna, u rookie sezoni je smatran jednim od krađa drafta, ali opet, to nije nagoveštavalo ovakvu igračku eksploziju. Dobre igre i proboj su bile propraćene i sa dva neverovatna nastupa i spektakla na takmičenjima u zakucavanju, koje je osvajao u dva navrata (2015,2016). Postaje sve bolji, u svojoj trećoj sezoni ustaljuje se u startnoj petorci Minnesote, proseci počinju da rastu, ali… 24. februara 2017. je ozvaničeno da je Zach završio sezonu zbog pokidanih ligamenata u kolenu. Tada se to činilo kao ogroman udarac za mladu zvezdu u usponu i igrača koji svoju igru bazira na skočnosti, agilnosti i fizikalijama.

Tokom narednog leta, uprava Minnesote je izgubila strpljenje i odlučila da sruši svoj rebuild proces, tačnije, da ga ubrza (a danas možemo videti i rezultate te odluke). LaVine je sa Krisom Dunnom i pravima na Lauria Markkanena trejdovan u Chicago Bullse u zamenu za Jimmya Butlera.

Morali su navijači Bullsa malo da sačekaju da svog novog igrača vide na delu, pošto je oporavak od povrede bio u toku. Ipak, čini se da je svo čekanje bilo vredno, i da koliko god Butler bio dobar igrač, LaVine je neko ko se bolja uklapa u genetiku franšize. 9. januara 2018. je LaVine upisao svoj debi u dresu Chicaga i odigrao svoju prvu utakmicu nakon 11 meseci pauze. Samo mesec dana kasnije, u februaru, Zach je postigao 35 poena (rekord sezone) – i to protiv bivšeg tima, Minnesote. Tada je do znanja stavio upravi bivšeg tima da su napravili grešku, a nagovestio je svima da je svetla budućnost tek pred njim.

Sam talenat se neće odjednom pretvoriti u igrača koji postiže 30+ poena svako veče i natrpava koš protivnika. Jasno je da se transformacija od “običnog dunkera” do igrača koji sipa iz svih pozicija nije desila preko noći. I da je za nju potrebno mnogo rada, truda, usavršavanja, prilagođavanja, programa treninga i pomoći stručnih ljudi. Jedan od tih ljudi zaslužuje posebno pominjanje i isticanje. Njegovo ime je Drew Hanlen. On je dugogodišnji trener (skills coach) i neko ko predano radi sa NBA igračima i prospektima sa koledža. Neki od njegovih trenutnih klijenata su Jayson Tatum, Joel Embiid, Bradley Beal, RJ Barrett i naravno Zach LaVine. Kada pogledate ova imena, jasno vam je koliki su iskorak ovi igrači napravili u proteklom periodu, baš u vremenu kada ih je trenirao Drew Hanlen. Očigledno je da ovaj čovek razume košarku i da može pomoći mnogima da razviju svoje talente, ali što je najvažnije, da segmente u svojoj igri koji su najslabiji – unaprede za nekoliko nivoa. Upravo to je “odrađeno” sa Zachom LaVineom.

Leta 2018. Drew je prišao i rekao Zachu – tokom ovog leta, nećeš zakucavati. Hanlen je zabranio LaVinu da na treninzima usavršava svoje najprepoznatljvije oružje. On je smatrao da njegovog klijenta sada samo prepoznaju po brutalnim kucanjima, što je naravno lepo, ali, sada je bilo vreme za iskorak, da postane svestran igrač, a ne da samo bude uvažavan kao dunker. Fokus je bio na šutiranju, radu na brzini pri šutu, playmaking sposobnostima, flouterima… Sve to je trebalo dodatno razviti i sklopiti u kompletan paket.

Upravo taj recept je korišćen i svakog narednog offseasona i na mnogim predstojećim treninzima. Posebno se ističe i period Orlando bubbla, koji je protekao bez ekipe Bullsa, pa je Zach LaVine imao pregršt vremena da se dodatno posveti usavršavanju svog skill seta. Drew kaže da je u tom periodu koristio programe koji su pre toga bili namenjeni Bradleyu Bealu i Jaysonu Tatumu. Fokus je bio na razvijanju osećaja dirigovanje igre, kretanjima bez lopte, flouterima i šutu za 3 (šut van balansa, brz izbačaj). Rad na šutu za 3 poena je očigledno bio i više nego uspešan, pošto je ove sezone LaVine u rangu najboljih trojkaša lige.

Trenutno šutira više trojka nego ikada, čak 8,2 po utakmici, i pogađa ih u rekordnom procentu od 43 posto. Njegov izbačaj, brzina istog, samopouzdanje pri šutiranju, sve je to napredovalo do neverovatnog nivoa. Neko ko je bio prosečan ili čak gori šuter od toga pri ulasku u ligu, danas je igrač koji se ne libi da šutne sa 9 metara, preko ruke, van balansa, a protivnički koš zatrpava pogođenim tricama (protiv Pelicansa u februaru, čak 9). Da neko pre 5 godina pročita njegove sadašnje brojke, teško da bi poverovao u istinitost istih.

Očigledno je da individualne partije i statistika nisu problem. Tu su rekordne brojke u poenima, asistencijama, procentima šuta. Zdrav je, odigrao je svaki meč do sada, prosečno igra 35.7 minuta. Već prošle godine je nagovestio svojim igrama da se sklapanje mozaika i pravljenje kompletnog paketa od igrača polako materijalizuje, sada je samo sve to podigao na viši nivo, kao što smo mogli da zaključimo. Najveće osporavanje dolazi iz činjenice da je Zach igrač Chicago Bullsa, a oni su već neko vreme daleko od ozbiljne i konkurentne ekipe. Od kako je LaVine deo rostera, ekipa još nije prešla brojku od 30 pobeda u sezoni (27 pobeda u prvoj godini i po 22 pobede u naredne dve godine). To i nije čudo, znajući da je roster sastavljen većinom od mladih i neiskusnih igrača, i da franšiza već neko vreme luta i traži pravi smer u kojem bi trebala da se kreće. Postavljanje Billya Donovana za glavnog trenera i velike smene i promene u front office-u u proteklom offseason-u su donele određenu dozu pozitivne energije u ovoj godini. Trenutno su Bullsi deveti na Istoku sa skorom 13-16, što već sada obećava neki pomak u ukupnom broju pobeda u regularnoj sezoni, i što je važnije, konačno priča o ulasku u Playoff nije nerealna. Samim tim bi se i učinak LaVinea na terenu više vrednovao i cenio, zvanično bi se postavio kao lider grupe mladog i talentovanog rostera, pred kojim je tek ogroman i trnovit put do uspeha.

Da nije sve tako savršeno kada pričamo o igri Zacha LaVinea, svesni su i Donovan, i Drew Hanlen, i navijači, i sam Zach. Ostaje mu još dosta prostora da se unapredi na drugom, podjednako važnom delu parketa – u odbrani. Kroz ovih par godina u ligi, LaVine je važio za dosta lošeg defanzivca, dok je ove sezone pokazao dosta pomaka i u tom polju. Još uvek “uči” koliko je važno biti dobar u defanzivi i jasno je da na tome mora da poradi dodatno. “Mislim da polako otkriva koliko je teško biti pravi two-way igrač kada se toliko puno trošite u napadu. Govorim mu da najbolji igrači lige igraju podjednako dobro na oba kraja parketa. Ne možete biti dobri samo u napadu, on to shvata i pruža veliki napor da dostigne taj nivo”, kaže Billy Donovan. U tom kontekstu se najviše pominje upotreba njegovih sjajnih fizičkih predispozicija i u odbrambenim segmentima igre. Iako postoje konkretni primeri iz utakmica gde se vidi njegova motivacija i trud da odigra dobru odbranu, činjenice i statistika govore dosta drugačije. Sa njim na terenu, petorka Bullsa prima 117.4 poena na 100 poseda. Poređenja radi, Sacramento Kingsi, koji su najgora odbrana lige, u toj statističkoj brojki imaju odnos od 117.8 poena na 100 poseda. Bez njega na terenu, petorka Bullsa bi primala 101.9 poena, što bi bila jedna od najboljih odbrana u ligi. Posebno je problematično za odbranu Bullsa kada je Zach “uparen” sa mladim playmakerom ekipe Cobyem Whitom (što je često slučaj), jer njima dvojici odbrana svakako nije najjači deo igre. Jasno je, individualno postoje pomaci, ali LaVine će morati još mnogo da radi na segmentu timske odbrane.

Hanlen i Donovan takođe ističu playmaking sposobnosti kao deo igre u kom postoji dosta prostora za napredak. Zach ove sezone beleži rekordni broj asistencija (5.2), mada to i nije čudo kada se u obzir uzme koliko često ima loptu u rukama i koliko je današnji tempo igre brz. LaVine nije sebičan igrač, ali nekada njegova brzina i hitri prodori ka košu mogu da završe loše po tim, pošto mu se dešava da naleti na situaciju koju ne može sam da reši, kada naleti na “zid” igrača. Ukratko, bolje bi mogao da se prilagođava igri i da svoju agresivnost kanališe, da iskoristi odbrane timova koje su fokusirane na njega, da uposli svoje saigrače. “Ponekad pokušava da predvidi šta će se unapred dogoditi. Želimo ga agresivnog, ali da se prilagođava na protivnike i na njihove reakcije, da kanališe svoju energiju”, kaže trener Billy Donovan.

Iako mana u igri naravno da ima, pohvale za dosadašnje partije pljušte sa svih strana. Trener Donovan hvali svog glavnog igrača i jasno ističe da je Zach ove sezone All-Star kalibar: “Zach LaVine je zaslužio svoje mesto na All-Staru. Kada pogledate zvezde lige, vidite da oni igraju na izuzetnom individualnom nivou, ali i da podižu formu svoje ekipe. Mislim da je on to definitivno uradio ove godine. Stvarno ne mogu da nabrojim previše igrača koji igraju bolje od njega trenutno.” Ističe Donovan i želju i volju za napretkom i radom: “Zach stvarno puno trenira i radi. On želi da bude pobednik. Želi da uči o igri, da napreduje, da bude bolji defanzivac, da svakim trenutkom doprinosi svom timu.”

Pohvale stižu, između ostalih, i od strane Bradley Beala: “Zach je sada blizu da “zapali” ligu. Svako veče je sjajan, impresivan je skorer. On je poseban talenat i naravno da je zaslužio da se nađe na All-Staru. Došli smo do faze, kada vidimo da igramo protiv Chicago Bullsa, svi kažemo, “O, pa igramo protiv LaVinea, to je problem”. Moramo da smislimo timski plan kako da ga zaustavimo, pravimo taktiku samo za njega. To je nešto posebno, to se poštuje.”

Drew Hanlen je neko ko je iz “prvog reda” pratio progres i razvoj ovog igrača, tačnije, poprilično je imao doprinosa u njemu. On kaže da je od prvog treninga za Zachom uvideo da je on All-Star potencijal. Navodi i da ljudi nisu poštovali talenat koji LaVine ima zato što je igrao u poprilično nekonkurentnim Bullsima, ali sada kada je Chicago makar malo u priči, napredak i razvoj su svima evidenti, i svi mu pružaju zasluženu pažnju i kredit.

Još jedan čovek je predvideo ovakvu sjajnu sezonu za igrača Chicaga, a to je njegov saigrač, prijatelj i mentor – Thaddeus Young. Oni imaju dosta zanimljiv odnos i prijateljstvo koje traje već godinama. Young je još u rookie sezoni Zacha LaVinea došao u tim Minnesote. Oni su se tada sprijateljili i Young mu je postao mentor. LaVine je zatim napustio Minnesotu i prešao u Bullse. Šestog jula 2019. kao slobodan agent, Thaddeus Young igrom slučaja potpisuje za Chicago. Tako su oni ponovo postali saigrači, pet godina nakon deljenja svlačionice Timberwolvsa. LaVine je istakao da je Thad najbolji saigrač kojeg je ikada imao. Kao takav, Young je njegov prijatelj i neko ko ga hvali, ali i kritikuje kada treba. Pred ovu sezonu mu je prišao i rekao da mora da podigne svoju igru na potpuno drugi nivo ako želi da postane All-Star i ako želi da Bullsi budu relevantni faktor u ligi. Čini se da je Thaddeus pogodio sa svojim predviđanjem, pošto se te stvari upravo dešavaju.

Veliko priznanje i čast za sav trud i rad bi bilo (će biti) proglašenje Zacha LaVine-a za All-Stara ove godine. Takvo priznanje neće promeniti činjenicu da je pred njim i “njegovim” Bullsima još dosta posla, ali ko ne voli da bude pohvaljen i nagrađen kada to zaslužuje? Iako svake godine imamo primere igrača koji su nepravedno zapostavljeni i zakinuti za učešće na utakmici svih zvezda (najsvežiji primer je Bradley Beal prošle godine, u čijem je slučaju zbog lošeg skora Wizardsa potpuno zapostavljena činjenica da je on drugi najbolji skorer lige), ovakva sezona života će svakako ostati upamćena navijačima Bullsa, svim strastvenim ljubiteljima lige, pa ako i nekim čudom LaVine bude izostavljen iz selekcije najboljih igrača Istoka.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*