“Bosnom behar probeharao…,” omilena je pesma horde Bosninih navijača. Ko tu pesmu nije čuo u punoj Skenderiji, teško je da može osetiti veliku energiju, podršku i ljubav koju Sarajlije gaje prema svom klubu. Nekada velikoj Bosni. Prvaku Evrope. Klubu kojem je to uspelo pre bilo kog drugog velikana u bivšoj Jugoslaviji.
Pehar u pravim rukama
KK Bosna je probila led, i sada daleke 1979. godine, donela u tadašnju Jugoslaviju prvi trofej evropskog prvaka. Kasnije su ovaj uspeh ponovili zagrebačka Cibona (2 puta), splitska Jugoplastika/POP 84 (3) i beogradski Partizan. To je do danas najveći uspeh bosanskohercegovačke košarke. Tog 5. aprila 1979., u Grenoblu pao je italijanski Emerson, apsolutni favorit pre meče, a radost Sarajlijama doneli su junaci tog meča – legendarni Mirza Delibašić sa 30, te večeri fenomenalni Žarko Varajić sa 45 poena. I danas je to individualni rekord u finalima bivšeg Kupa šampiona, a danas Evrolige.
Kuriozet je da je neko zaboravio da donese originalni pehar namenjen pobedniku Kupa šampiona, pa je FIBA na brzinu u nekoj lokalnoj prodavnici kupila neki peharčić, tek da ima šta da uruči pobedniku. Na našu ogromnu radost, završio je u rukama Žarka Varajića.
Sastav prvaka Evrope
Sastav šampionske generacije koja je nastupila u finalu: Mirza Kinđe – Delibašić (30 poena u finalu), Žarko Varajić 45, Predrag Benaček 3, Boro Vučević, Ante Đogić 6, Boško Bosiočić 2, Nihad Izić, Ratko Radovanović 10, Sabit Hadžić, Svetislav Kari – Pešić, Sabahudin Bilalović i Dragan Zrno. S klupe ih je vodio 33-godišnji Bogdan Boša – Tanjević.
Trener ove brilijantne generacije bio je sad već legendarni Bogdan Boša Tanjević. Ova generacija ostala je upisana zlatnim slovima kako u jugoslovenskoj tako i u evropskoj košarci.
Put Bosne do finala
Vizu za Grenobl KK Bosna je obezbedila pobedom u grčkom Pireju, u finalnoj grupi Kupa šampiona, kada su pobedili Olimpijakos. Do tog susreta, ‘studenti’ su odigrali 15 utakmica, od toga šest u pretakmičenju gde su savladali redom čehoslovačku Zbrojovku, albanski Partizani i kiparski Limasol. Jedini poraz Sarajlije su pretrpele u Brnu, protiv Zbrojovke (89:90), iako su vodili čak i dvocifreno, međutim to nije uticalo na plasman “studenata” u finalnu grupu.
I pored problema sa povredama Mirze Delibašića, Svetislava Pešića, nedovoljno spremnog Žarka Varajića, Bosna je odlično startovala u grupi i već u prvom kolu pao je prvak Evrope – Real iz Madrida. Do finalnog i odlučujućeg meča sa Olimpijakosom Bosna je pobedila sve mečeve koje je igrala u Sarajevu, dok je slavila kao gost, protiv Huventuda. Kako je takmičenje odmicalo Sarajlije su igrale sve bolje, čekao se odlučujući obračun u Atini:
“Danima smo živeli za tu utakmicu, pomalo se pribojavali protivnika koji, za razliku od nas, nije imao šta da izgubi – govorio je kapiten Bosne Žarko Varajić. – U Sarajevu su nas namučili, usporili su igru, nikako nismo uspevali da razbijemo njihov uspavljujući ritam. Osim toga, nama je ova utakmica bila kruna svega. Poraz bi uništio sve naše dotadašnje napore i ambicije. Zato smo počeli onako nesigurno, nervozno uz dosta grešaka”.
I dobili su, a jedan od junaka bio je centar KK Bosna, Ratko Radovanović.
U naredne četiri godine Bosna je osvojila još dve titule prvaka Jugoslavije – u sezonama 1979/80 i 1982/83.
Rat i obnova
Smena generacija KK Bosna je dočekala u najnezgodnijem trenutku. Igrači poput Alihodžića, Nene Markovića, Avdića, Bukve, Bećiragića, Firića zapravo i nisu doživeli svoj igrački procvat u ovom klubu, jer desio se rat. Generacija koja je obećavala rasula se širom sveta. Slede godine vrlo teške egzistencije i tavorenja, a prvi posleratni uspeh KK Bosna doživljava 1998 godine kada je ubedljivo osvojen šampionat na teritoriji današnje Federacije BiH. Tim su činili Mirković, Terzić, Subašić, Konaković, Kurtagić, Halimić, Lerić, Isaković, Bukva, Džuho, Radović, te trener Sabit Hadžić i njegov pomoćnik Miralem Zubović.
Nakon 2001. godine i reorganizacije kluba pod vođstvom predsednika Nihada Imamovića, na čelo stručnog štaba postavljen je mladi trener Mensur Bajramović, na rukovodeća mesta dolaze nekadašnji igrači i kapiteni Samir Avdić i Elmedin Konaković. Utakmice su se ponovo igrale u Skenderiji, a pravi mamac za publiku bio je povratak najboljeg bosanskohercegovačkog košarkaša minule decenije Nenada Markovića. Sve je to rezultiralo punim tribinama Skenderije, i rezultatskim uspesima.
U ovom periodu KK Bosna je osvojila tri titule (2005, 2006, 2008) i jedan Kup BiH (2005), i bila je redovni učesnik regionalne lige u košarci.
Nova kriza i gašenje
Nakon 2010. nekadašnji prvak Evrope, daleko je od starog sjaja. Dostiže samo dno. Dug od nekoliko miliona maraka utiče na poslovanje, sastav tima, rezultate. Za Bosnu igraju uglavnom mladi i neafirmisani igrači, a primat u domaćem šampionatu imaju Široki Brijeg i Igokea iz Aleksandrovca. Ova dva tima postaju redovni učesnici regionalne lige.
Klub pronalazi spas u fuzionisanju, odnosno poslovno-tehničkoj saradnji sa sarajevskim KK Royal, i od prošle godine puno ime glasi – KK Bosna Royal. Prema sporazumu, Bosna bi trebala Royalu ustupiti ime i grb na korištenje, a Royal će zauzvrat višak prihoda uplaćivati na račun prezaduženog kluba. Prema dostupnim informacijama dug je i dalje bio veliki, preko 5 miliona KM. Čak je bilo i vesti da je KK Bosna ‘ugašena’. Što je demantovano iz samog kluba:
“Nema gašenja kluba, nego je poenta da Bosna igra i košarka se vrati u ovaj grad. Bosna je brand koji je nemoguće ugasiti, a priča o gašenju se kosi sa zdravim razumom. Jednostavno se ne može se ugasiti, kao ni ona zvjezdica iznad grba, koja znači prvak Evrope, i koji još [u Bosni i Hercegovini] ima samo banjalučki Borac u rukometu”, rekli su tada iz Uprave.
U međuvremenu KK Bosna je dobila još jednog sponzora pa je uz Royal imenu pridodato još jedno ime – Jelly.
Iako je bilo skepticizma na početku, u novu sezonu je Bosna ušla dobro, makar rezultatski. Trenutno je vodeći tim na tabeli Prvenstva BiH, a domaćin je finalnog turnira Kupa BiH gde merka trofej. Prvi test je na programu u subotu, kada se igra sa Mladosti iz Mrkonjića za ulazak u finale gde ih čeka pobednik meča Zrinjski – Igokea.
Leave a Reply