Charlotte Hornets 2020 - 2021: Imamo novog lidera!

Charlotte Hornetsi su nakon nekoliko sušnih sezona konačno ušli u doigravanje, sa 33 pobede i 39 poraza plasirali su se u play in, no tamo su ih Pacersi već u prvom krugu poslali na raniji odmor. Utisak je da je ova franšiza nakon godina tavorenja i prosečnosti konačno povukla nekoliko dobrih poteza i krenula da pravi atraktivniji i kompetitivniji roster. Prema mnogim stručnjacima ovaj je tim u protekloj sezoni napravio i vipe od onoga što se od njih očekivalo.

Najveći protivnik ovoga tima su povrede i svi ključni igrači, počev od rookiea LaMela Balla potom Gordona Haywarda, propustili su deo sezone zbog toga. Ball se vratio pred kraj regularnog dela i pomogao timu da se plasira u play in, dok Haywardu to nije pošlo za rukom. Sve u svemu, tim je počeo da kreira takmičarski duh, da igra brzu i atraktivnu košarku i čini se da je protekla sezona bila ključna za tu tranziciju.

Pregled proteklih sezona:

Iako je tim završio na niskom, 10-om, mestu Istočne konferencije, prikazana je znantno bolja košarka od toga. Veliki napredak videli smo u igri i u napretku pojedinih igrača. Dugo je franšiza lutala u pokušaju da pronađe svog frašiznog igrača, a nakon odlaska Kembe Walkera, čini se da bi to mogao da bude LaMelo Ball. On je imao momentalni uticaj na igru tima, njegov ofenzivni stil igre pomogao je i drugim igračima da skaliraju svoju igru i daju veći doprinos igri tima. Čini se da je James Boreggo u toku sezone mogao bolje koristiti neke od igrača, posebno Malika Monka ili Devonte Grahama, koji je u međusezoni napustio tim.

Zver i rovita All Star zvezda

Terry Rozier stigao je iz Bostona i najavaljen je kao novi lidera tima. Nije uspeo Scarry Terry da se nametne kao lider, no u protekloj sezoni odigrao je najviše utakmica za tim – 69 – i podigao je svoje statistike na karijerne rekorde. Beležio je 20.4 poena, imao je 4.4 skoka po meču, a delio je 4.2 asistencije. Iz igre je šutirao odličnih 45 %, dok je za tri poena pogađao 38.9 %.

Sa druge strane, još jedna nekadašnja Bostonova vedeta – Gordon Hayward – okončao je sezonu neslavno, povredom noge. Do toga igrao je najbolju košarku, još od svojih dana u Utah Jazzu – 19.6 poena, 5.9 skokova i 4.1 asistencija, i čak je bilo razgovora o tome da li je Hayward dovoljno dobar da nastupi i na All Staru. Iako su prognoze bile drugačije, i verovalo se da će Hornetsi tankovati, 31-godišnje krilo je dobilo dosta prilike da pokaže svoj kvalitet. Dolazak u Charlotte oživeo mu je karijeru, ličio je na sebe iz mlađih dana i na momente je delovao impresivno igrajući čak i sa laganom povredom:

Rookie koji je zaludeo sve

Ball je pokazao da je u svakom slučaju pun pogodak za ovu franšizu. Najmlađi od košarkaške braće beležio je u proseku 15.7 poena, 5.9 skokova i 6.1 asistenciju. Pokazao je kakoje sjajan dodavač, kako ima odlične organizatorske sposobnosti i kako od svojih saigrača ume da izvuče ono najbolje. Apsolutno dominantan na ofanzivnoj strani terena.

Izvrsnom predstavom protiv Atlanta Hawksa, Lamelo Ball postao je najmlađi igrač koji je ubilježio triple double u NBA ligi. “Srušio” je s trona svoga brata Lonza koji je do te utakmice držao rekord. Lamelo je u Hornetse stigao pod velikom medijskom pompom, najavljivan kao sljedeće velika stvar u NBA. U prvih nekoliko utakmica još se snalazio, a prekretnica je bila dobra predstava protiv Mavsa. Hornetsi su lagano dobili meč, a Lamelo je ubacio 22 poena, što mu je još uvijek rekord karijere. Nakon toga niti jednom nije bio jednoznamenkast, a vrhunac je bila posljednja utakmica – kada je oborio rekord. Povreda ga je omela da pokaže još više od svog raskošnog talenta.

Još sa 16 godina Lamelo je bio prava srednjoškolska atrakcija, ofanzivna zver, a ono što je postigao u jednom meču svojeg tima graničilo se sa nemogućim. LaMelo Ball je u pobedi svojih Chino Hills protiv Los Ososa predvodio svoj tim sa čak 92 poena. U poslednjoj četvrtini je za 8 minuta postigao 41 poen. Bila je to sjajna preporuka za skaute da ga prate i čini se da su Hornetsi napravili sjajnu odluku njegovim dovođenjem.

Šta dalje?

Uz pronalak lidera, što je definitivno LaMelo Ball u godinama koje dolaze, za Hornetse je veliki izazov da imaju još jednog zdravog vrhunskog igrača. Uz Roziera i zdravog Haywarda to je ekipa koja je sigurni učesnik play offa. Rozier je pokazao klasu, Ball je pokazao potencijal, a Hayward je lošoj sreći pokazao zube i makar sezonu završio povređen odigrao je maestralno ono što je odigrao. Sa njima trojicom, te Monkom, Washingtomom, mladim igračima, i jednim all around centrom, kakav je Mason Plumlee kojeg su doveli iz Detroita, to je zaista tim za respekt.

U međusezoni ostali su bez Devonte Grahama koji je sjajno iskoristio sistem u Hornetsima i iskočio kao jedna od zvezda u usponu, a sezonu ranije bio je smatran i jednim od kandidata za igrača koji je najviše napredovao. Rešili su se i centara poput Zellera i Biyomba koji su godinama tavorili i nisu timu davali širinu niti neki značajniji doprinos. Zeller je bio posebno razočaranje u prošloj sezoni – prvo ga je povreda izbacila iz takta, da bi nakon povratka bio samo smetnja a ne dobitak za tim. Za igrača koji je bio 4. pick na draftu 2013. i koji je projektovan kao neko ko će imati double double statistiku, sa 9.4 poena i 6.8 skokova to je daleko od bilo kojeg očekivanja.

Na draftu su Hornetsi birali James Bouknighta iz Connecticuta kao 11. picka na draftu, koji je upravo ono što je Hornetsima šuterski bilo potrebno. Njegovih 18.7 poena, 5.7 skokova i 1.8 asistencija nešto je što nagoveštava i dobru rookie sezonu u NBA.