“Neprocenjiv je taj osećaj kada znaš da možeš ići na spavanje, a da si odbranio svoje principe,” rekao je nedavno Mahmoud Abdul-Rauf za The Defeated. “Kada sam slomljen, ili mi oduzmu život, šta god da je, znaću da sam stajao iza svojih principa. Za mene, to je više od zdravlja i slave”.
Mahmoud Abdu-Rauf, rođen kao Chris Jackson, bio je jedan od najboljih šutera u NBA sa početka 1990-ih. Momak koji je bio prvo ime Denvera, i čiji je tim u sjajnoj i rekordnoj sezoni Chicago Bullsa, Jordanovom timu naneo jedan od retkih poraza u toj sezoni.
Zastava je simbol opresije
12. mart 1996., promenio je njegov život i karijeru. NBA je suspendovala na jednu utakmicu jer nije učestovao u pevanju američke himne pred početak meča sa Denverom, zapravo sedeo je na parketu dok se himna intonirala. Kažnjen je sa 32.000 dolara po utakmici u kojoj odlučio da ne poštuje američke simbole
Problem su bila njegova lična uverenja, smatrao je kako je američka himna pristrasna, a zastava simbol diktature i robovlasništva i da ne želi da slavi nečiju tiraniju.
Pravila NBA su bila jasna. Na NBA utakmicama igrači moraju da stoje tokom intoniranja himne. Dobio je utakmicu suspenzije. Platio kaznu. I još jednom ponovio svoj stav. Nakon toga mu je dopušteno da zažmuri tokom himne i izgovara molitvu, ali da mora da stoji.
Tada su krenule pretnje smrću, a Denver ga je nakon šest godine trejdovao u Sacramento. Zapaljena mu je kuća i izgorila je do temelja. Rauf i dalje nije popuštao, ali je popuštala njegova igra na terenu. Nakon tih prvih šest sjajnih godina u kojima su ga nazivali najčistijim scorerom lige, Abdul-Rauf je postao simbol za sve drugo, samo ne za košarku.
Sjajni početak karijere
Edin Avdić, naš poznati novinar i NBA zaljubljenik, napisao je kako je “Mahmoud bio čudesan igrač. Igrač koji se pojavljuje jednom u 30 godina. Preciznost i brzina koji su bili frapantni. Igrač koji u najgrubljoj eri košarke nije mogao biti čuvan. Mahmoud je zaista bio Steph Curry prije Stepha Currya u vrijeme kada takva igra nije bila na posebnoj cijeni. Ko je gledao razumjet će. Legenda o njemu i dalje živi…”
U prvih šest sezona u Denveru beležio je preko 16 poena u proseku, uz 44-45 % preciznosti. Njegova najbolja sezona bila je upravo ova sporna, kada je davao 19.2 poena, 6.8 asistencija, sa čak 93 % uspešnih slobodnih bacanja:
Bio je prava mašina za koševe, sa svojih 70 kila.
Još se pamti i prepričava njegova fenomenalna partija protiv Utaha kada je razbio Stocktona i Hornaceka i uvalio im 51 poen:
Turetov sindrom
Chrisa su kada je bio klinac smatrali čudnim detetom. Gotovo redovno je ispuštao neartikulisane krike koji su bivali ispraćeni raznim tikovima. Chris se često uspavljivao u suzama nemoćan da promeni svoje čudno ponašanje i eliminiše tikove i smešne krike.
Tikovi, vriska, nekontrolisani pokreti dok pokušava deset minuta da veže pertle, pokušaj da savršeno upaše svoj dres… ne, nije bilo ludilo ni genijalnost, već bolest. Mladom Jacksonu su Turetov sindrom otkrili kada je imao 17 godina. Prvo su mislili da je epilepsija, pa da je poremećen, onda dugo nisu znali šta je. A dijagnoza je glasila – hemijski disbalans u mozgu.
Borba sa zamišljenim protivnikom, borba sa samim sobom. Zbog toga je Chris tražio smisao, ne samo na terenu i van njega.
Malcom X
Van terena, voleo je da čita. Ne toliko popularnu literaturu o opresiji, neokolonijalizmu, ljudskim pravima.
Na nagovor prijatelja otišao je do jednog gospodina koji mu je poklonio Kur’an. Pročitao ga je u jednom dahu i pronašao svoj smisao.
“Islam je put ka savršenstvu”, znao je da povremeno izgovori.
Još kada je na poklon dobio knjigu o Malcomu X, tu su se za njega kockice savršeno poklopile.
Islam i Malkolm X su ga prilično inspirisali, pa je Mahmud često bio gost raznih religijskih skupova, gde je govorio o važnosti porodice, kao i o problemu nasilja i narkotika i propagirao da je edukacija najvažniji stub društva i da je siromašni zaslužuju isto koliko i bogati.
Leave a Reply