Piše: Vladimir Stanković, KOŠ magazin
Koliko pamtim, a to se da zaključiti i iz pregleda golih rezultata, u istoriji finalnih susreta na šampionatima kontunenta nije bilo veće dominacije jednog tima od „demonstracije sile“ reprezentacije Jugoslavije protiv Grčke tog 25. juna 1989. u Zagrebu. Ta zlatna medalja bila je samo uvod u ono što je usledilo 1990. na Mundijalu u Argentini, i što je ponovljeno na EP 1991. u Rimu.
Spremali smo se za Olimpijadu u Barseloni ali onda je počeo rat i raspad zemlje, uskoro su stigle i sankcije, i jedna moćna generacija jugoslovenskih košarkaša bila je sprečena da zajedno pokuša naizgled nemoguću misiju – suprotstavljanje američkom „drim timu“ u Barseloni 1992.
Proces stvaranja te velike ekipe počeo je dve godine ranije. Posle EP u Atini 1987. došlo je do promene na kormilu reprezentacije, umesto Krešimira Ćosića došao je Dušan Ivković. Debitovao je zlatnom medaljom na Univerzijadi u Zagrebu 1987, a godinu dana kasnije na Olimpijadi u Seulu naš tim je osvojio srebrnu medalju. Ivković je nastavio proces podmladjivanja koji je počeo Ćosić, pozvao je 19-godišnjeg Predraga Danilovića (za EP u Zagrebu 1989), ali je tim kompletirao sa nekoliko iskusnih igrača, poput Željka Obradovića (za Olimpijadu u Seulu) ili Marija Primorca (za EP u Zagrebu).
Pred početak Šampionata u Zagrebu svi su tipovali na Jugoslaviju, a Majk Dantoni, američki plej sa italijanskim pasošem, je na dan početka Šampionata izjavio da Jugoslavija ima četvoricu igrača koji odmah mogu da idu nu NBA (Radja, Divac, Petrović i Kukoč, a „možda i Vranković i Paspalj“). Treba li podsećati da su sva šestorica stigla do NBA?
Za istoriju je ostalo zapisano:
Jugoslavija-Grčka 98-77 (54-35)
25. 06. 1989, Zagreb (21,00). Sudije: Krauli (SAD) i Jungenbrant (Finska).
JUGOSLAVIJA: D. Petrović 28 (5-5), Radulović 2, Čutura, Kukoč 6, Paspalj 8, Zdovc 6, Radović, Vranković 1 (1-2), Divac 16, Danilović 4, Radja 25 (6-9), Priomorac 2.
GRČKA: Galis 30 (7-7), Patavukas, Janakis 4 (1-2), Kaburis, Stergakos 10 (2-2), Angelidis, Filipu, Andritsos, Fasulas 22 84-6), Papadopulos, Hristodolu 11.
Jugoslavija je u finale ušla kao veliki favorit i sasvim opravdala ulogu. Naš tim bio je superioran od početnih pogodjenih penala Dina Radje i trojke Dražena Petrovića, sve do 98. poena Zdravka Radulovića za konačnu pobedu 98-77. Bila je to igra mačke i miša, retko vidjena egzibicija našeg tima koji u prvom poluvremenu nije znao za promašaj. Sevale su kontre a polovina napada završena je atraktivnim zakucavanjima. Svi naši igrači bili su raspoloženi za igru, najviše su povukli Dražen Petrović, Paspalj, Divac i Radja, ali je selektor Ivković u drugom poluvremenu pružio šansu svima, sa željom da svi osete atmosferu finala jer su bili deo ovog velikog tima pred kojim je bila sjajna košarkaška budućnost. Dražen Petrović je rekao da je ovo „samo prva u nizu zlatnih medalja koje će ova generacija osvojiti“, ali zbog vansportskih okolnosti ostali su na okupu još samo dve godine.
Španski „Mundo deportivo“ iz Barselone naslovio je izveštaj sa finala sa „Generacija koja će ući u istoriju“. Naš tim je šutirao 34/50 za 2 poena, 6/11 za 3, 12/18 slobodna bacanja, imao je 26 skokova (22+4, Divac 9+1), osvojio je 23 lopte a izgubio 17, imao 20 asistencija prema samo 3 Grka… Galis je dao svojih 30 poena ali sa lošim procentom šuta, 10/25 za 2 poena i 1/2 za 3, uz 7/7 sa linije penala.
Još malo statistike:
Ukupna statistika na šampionatu dokazivila je brutalnu supleriornoist našeg tima.Šut je bio fantastičnih 62% za 2 poena (Petrović 34/45, 76%). Naši su bili najbolji i u šutu za 3 poena (50%) a Petrović je sa 16/23 dostigao fantastičnih 70%. Njegov šut iz igre bio je 50/68, fenomenalnih 74%. Najbolje skakače imao je SSSR (29,4), Jugoslavija je bila četvrta sa 24,4.
Posle 12 godina Jugoslavija se, na velika vrata, vratila na evropski tron i najavila dominaciju.
Galis je bio prvi strelac sa 178 poena (35,6). Sledio ga je Dražen Petrović sa 150 (30,0) a treći je bio Francuz Stefan Ostrovski sa 122 (24,4).
MVP prvenstva bio je Dražen Petrović, a u najbolju petorku, uz njegam ušli su još Nikos Galis, Žarko Paspalj, Stefan Ostrovski i Dino Rađa.
Bio sam u „Domu sportova“ i svakog dana slušao skandiranje 12.000 gledalaca „Jugoslavija, Jugoslavija“. Ko bi rekao da će samo godinu dana kasnije, na onoj fudbalskoj utakmici Jugoslavija-Holandija u tom istom Zagrebu, pred fudbalski Mondijal u Italiji, početi (i sportski) raspad Jugoslavije…
Photo: KSS, privatni album
koja lijepa kosarka