Inicijativa: Zašto nemamo “Kuću slavnih”?

Svojevremeno smo na ovom sajtu pokrenuli ideju o osnivanju Muzeja košarke, ali osim nekoliko verbalnih podrški nismo odmakli dalje od ideje. Znam da je realizacija komplikovana, ne toliko zbog para koliko zbog prostora koji nije lako naći. Isto to, samo malo drugačije, je i ideja o “Kući slavnih” naše košarke.

Povod za ovaj tekst je predstojeća svečanost u Madridu gde će 21. oktobra u špansku “Kuću slavnih” biti uvedena prva generacija. Među 18 prvih “stanovnika” su bivši igrači Emilijano Rodrigez, Hose Antonio Korbalan, Huan Antonio San Epifanio-Epi, Huan Karlos Navaro i Amaja Valdemora, dva trenera (Pedro Ferandiz i Marija Planas), jedan bivši sudija (Migel Angel Betankor), jedan tim (španska ženska selekcija iz 1993, petoro su iz kategorije “in memoriam”), Anselmo Lopez, Antonio Dijaz Migel, Fernando Martin, Maribel Lorenso i novinar – pazite, novinar Andres Montes. U međunarodnoj kategoriji dobitnik je Arvidas Sabonis, u kategoriji “vanredno” dobitnik je opština Alkobendas u kojoj se nalazi Muzej španske federacije. Listu, u kategoriji “doprinos” kompletiraju klub Lajeta i još jedan novinar, TV komentator Ramon Treset.

Prvu klasu odabrao je žiri od 13 članova u kome su bili predstavnici federacije, ACB, predstavnici ženske lige, sindikata, sudija, trenera, ministarstva sporta i sportskog dnevnika “As” koji je zajedno sa španskom federacijom koosnivač “Kuće slavnih”. Promocija prve generacije trebalo je da bude u proleće 2020. ali je zbog pandemije odložena. Obaviće se ovog 21. oktobra u Sevilji, i to na fudbalskom stadionu “Kartuha”. Horhe Garbahosa, predsednik španske federacije, rekao je da su mnogi kandidati ovog puta ostali “pred vratima”, ali biće novih prilika jer će “Kuća slavnih” svake godine dobijati nove stanovnike.

Španci su kopirali američku “Kuću slavnih” u Springfildu, koja postoji od 17. februara 1968. kada je ovaj muzej košarke otvoren za publiku. Ideja o “Kući slavnih” rođena je 1936. posle pobede ekipe SAD na Olimpijskim igrama u Berlinu, ali je ulazak SAD u Drugi svetski rat odložio realizaciju ideje.Ostvarena je deset godina kasnije, 1959, kada je inaugurisana prva klasa. Do sada je više od 400 ljudi ušlo u najpoznatiju “Kuću slavnih”. Oko 200.000 ljudi godišnje poseti zdanje koje se, u čast oca košarke Džejmsa Najsmita zvanično zove “Naismith Memorial Basketball Hall of Fame”.

Srbija među springfildskim košarkaškim besmrtnicima ima Acu Nikolića, Boru Stankovića, Praju Dalipagića i Vlade Divca. Kad bi imala sopstvenu “Kuću slavnih” u njoj bi bilo mesta za stotine zaslužnih igrača, trenera, funkcionera, sudija pa, zašto da ne, i novinara koji su propagirali košarku. Po ugledu na Amerikance, od kojih smo “prepisali” sve o košarci, mogao bi da postoji “Komitet za izbor” koji bi na osnovu usvojenih kriterijuma birao članove naše “Kuće slavnih”.

Za početak, čak ne treba ni posebna zgrada, bilo bi dovoljno da se u holu sedišta Saveza u Sazonovoj, koji je već mali muzej sa trofejima i slikama, odvoji kutak za spisak “stanovnika”. Možda jednog dana i dočekamo našu “Kuću slavnih”…